недеља, 25. март 2012.

Пролеће, младенчићи и тако то



Најзад, пролеће је дошло, макар и календарски, пошто му не верујем док све не почне да пупи и цвета. Сумњичава сам с разлогом, сећам се пролећног дана, када сам у јапанкама и трофртаљкама кренула у биоскоп (приказивала се ''Фрида'' у ''20. октобру''), беше леп, сунчани дан, 20 и кусур степени. Након филма, излазим на улицу - снег! Потпуни ватафак моменат. Зато, прво 'оћу доказе, па можемо да се дружимо, пролеће и ја (и крпељи, мрави на пикнику, понеки комарац и полен). Ионако ме је стрефио пролећни умор, нокаутирао ме је као Тајсон. Спавам као међед зими, 10 сати ми није довољно ноћу.

Као додатак, Младенци, које смо, као новопечени супружници, обавезни да славимо, су се отегли на три дана, гости су долазили у подне, поподне и предвече, најављено и ненајављено. Све драги људи, али три дана, људи моји, била сам као мува без главе. Додајмо на то и два дана кувања и спремања - онога ко је рекао да младенци сами све морају да спреме треба оковати за неку стену, као Прометеја. Престрого? Можда. Да нисам ненаспавана, можда не бих била тако нехумана. Обратите пажњу на количину негације у претходној реченици. Дивим се самој себи.




Светла страна Младенаца - клопа за три дана унапред, живахна атосфера у кући, конструктивно ћаскање и - поклони. Тамна страна - гоооомила судова, мрвица и свест да не могу да се клонирам, макар на кратко. Муж је припомогао, колико је у његовој моћи, мало је прао судове, олизао шерпу или две и био спољни момак, стално спреман, запертланих патика, јер ми је мало-мало па нестајало чоколаде, прашка за пециво, брашна. Успео је чак и да одрема поподне.

Младенчићи су ми скоро дошли главе. Никада их нисам правила, с обзиром на то да никада пре нисам била свеже удата (не рачунам први пут, када су ме старији брат и сестра од тетке удали за првог комшију, вршњака, на мору, негде 1987.), рецепт сам нашла на Ана форуму, где најчешће убијам време и решила да их направим на брзака, пошто је сам поступак деловао просто к'о пасуљ, за мене, сада већ journeyman-а у кувању/печењу. И би тако некако, умесих тесто и тутнух га у фрижидер, где треба да одстоји целу ноћ. Већ сам задовољно трљала руке како је то прошло без проблема (велика грешка), кад сутрадан, кренем да развијам тесто, а оно се већ након 2 минута на собној температури претвара у ... не знам ни ја шта.. нешто конзистенције која онемогућава да се изваде облици калупом и пребаце у плех. Све се распада, цури, лепи. Welcome to your kitchen nightmare. Тако ми и треба када сам их потценила. Уследило је развијање најмањих количина теста икада, филмски брзо калупљење, премештање на папир за печење, а онда та-на-нааа, свекрвина змај-рерна. Већ води 1:0, имам ожиљак на руци из прошлог окршаја, а сада има предност јер јој не ради термостат, а ја благе везе немам како да је натерам да ми колачиће пече на 180 степени. Доскочила сам јој, ипак. Укључим је, након 5 минута убацим плех, па искључим рерну после 10, па укључим опет и тако не-знам-ни-ја-колико пута, пошто младенчића треба да буде 40. Код мене у режији је било 40, од тога одбацимо +/- 10% које грејач спали до непрепознатљивости, додамо један плех ''за сваки случај'', а остатак бива претворен у којекакве пужиће и плетенице, пошто је теста било довољно за пук војске. Ипак, сви су тражили рецепт, испали су као медењаци из радње. Једите, уживајте, ја то више не правим, јок-јок. Скупљам снагу за ст. оноре, само што се тај окршај неће догодити код свекрве у кухињи, морам да имам предност домаћег терена.



Успела сам да направим и две торте, од којих је једна отишла тако брзо, да нисам стигла ни да је усликам. Ево како изгледа у оригиналу, моја је изгледала малтене идентично, али авај, нисам била довољно брза.

by kasicicaseceraiprstohvatsoli.blogspot.com

Друга је доживела третман шлагом и забадање заставица ради увесељавања моје маленкости, уосталом што да не, моја торта, могу да правим циркус од ње ако ми се хоће, а и бејах у ПМС-у, нико није смео да ми се супротстави.


Изгледа као да је направљена ше'сет и неке, зар не? Моја опсесија фотошопом је крива за то, да могу, све бих фотографије обрадила на тај начин, делују ми тако носталгично и лепо. Још само да направим сталак за торту који прижељујем, ето мени још vintage  успомена. Но, то је тема за неки наредни ''уради сам'' пост.

Муж и ја смо недељу провели напољу, одвезли се до реке, јер смо чули да има невероватно много патака, али нисмо наишли ни на једну. Уместо фотографисања пернатих живуљки, терала сам мужа да скаче, не бих ли га фотоапаратом ухватила у скоку. Пошто, сам, наравно, сметнула с ума да треба да подесим фотоапарат, добили смо серију слика на којима муж шета дугим корацима са чудним покретима руку. Продужили смо на чашу лимунаде и уживање на поподневном сунцу, онако како би свака лења недеља требало да протекне, у вршењу фотосинтезе.

То је све што имам да кажем на ту тему (Форест Гамп), и тиме завршавам своје излагање за данас, а за крај ево мало музике, јер лепих и позитивних ствари никад доста. :)


И дааа, добила сам још једну дивну наградицу, овога пута без икаквих обавеза, таговања и одговарања на питања (мада сам закључила да ми то одговарање на питања понекад прија), па се зато захваљујем Јагодици Ђаволици што је мислила на мене и што мисли да ми је блог леп :)



5 коментара:

  1. Aj' srecni mladenci!!
    Tako i moj brat PeraKoajotSupergenije krene da riba rernu (verovatno mu je nesto eksplodiralo dok nisam bila u kuci pa da zabasuri) i tako ljupko oriba i one brojke oko termostata da sad prvo zazmurim i naciljam, okrenem dugme i bez' iz kujne dok ne prestane da radi klik klak..kad skines onaj kremirani deo sa kolaca cak i ne bude los..

    ОдговориИзбриши
  2. Moram da napravim mali off (je l' uopšte moguće praviti off na blogovima? :D) i da kažem da se zna da je proleće došlo onda kada ja počnem da kijam i slinim po ceo dan, i budem sva naduta i kao da sam u pms-u konstantno...pa...došlo je :D

    ОдговориИзбриши
  3. Fala za pesmu, trebalo mi je ovako nesto.. evo djuskam na stolici, ustala bih al komsija od preko puta voli da spijunira pa onda ipak necu :D

    ОдговориИзбриши
  4. Cestitam mladence :)) Ali zameram ti sto sam u kasne sate videla sliku ovih kolacica, jooj :D
    Mnogo mi se svidjaju zastavice na torti, bas je fora!

    ОдговориИзбриши
  5. @My Perfect Lounge - хахаха, онда знаш какав је осећај радити са непредвидивом рерном, никад не знаш намерава ли нешто подмукло, тек да ти забибери дан ;)

    @Psycho Cat - ја чекам петуније, оне ме редовно доводе до суза :)

    @ YasmiNna - Драго ми је када неког увесели музика коју обожавам :))

    @ Andjela - Хвала на честиткама :)

    ОдговориИзбриши