tag:blogger.com,1999:blog-27611601151232164442024-03-19T05:08:40.858+01:00Новопечена домаћицаAnonymoushttp://www.blogger.com/profile/15703028310256168141noreply@blogger.comBlogger64125tag:blogger.com,1999:blog-2761160115123216444.post-32691150042944591662013-05-03T14:09:00.000+02:002013-05-03T14:11:29.286+02:00Post scriptum<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<br />
<br />
Иако сам помислила да више ниједна писана реч из мене неће изаћи, јутрос сам се пробудила са жељом да се против тога борим. Не могу да пишем овде, овде су одложене све моје лепе успомене и не желим да их испрљам тугом и страховима, па сам зато направила нови блог.<br />
<br />
Не мислим да ће то ново поглавље у мојој блогерској ''каријери'' бити мрачно и тмурно, можда само мрвицу, али такви нисмо били ни муж ни ја, па се надам да моје писање неће скренути у том правцу. Муж то не би волео. Више желим да са вама поделим ситне кораке којима сваког дана покушавам да изградим своје биће и живот из рушевина у које су се претворили, можда посегнем и за хумором, никада се не зна.<br />
<br />
Зато, следи увод у нови живот.<br />
<br />
<div style="text-align: center;">
<a href="http://uvodunovizivot.blogspot.com/"><b><span style="font-size: large;">http://uvodunovizivot.blogspot.com/</span></b></a></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/15703028310256168141noreply@blogger.com7tag:blogger.com,1999:blog-2761160115123216444.post-91621311637377709412013-03-23T05:59:00.001+01:002013-03-23T07:00:44.052+01:00Епилог<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<br />
Када сам почињала овај блог, планирала сам га као наставак описа живота једне девојке која се успешно изборила за своју свадбу из снова, почетак живота са својим мужем, описивање свих згода и незгода које нас чекају на заједничком путу ка седењу на клупици испред куће, седи и стари, док се унучићи играју око нас, а ми вероватно играмо игрице на неком футуристичком таблету, 'cause let's face it, we're that cool.<br />
<br />
Осим што нисмо. Јер нас више нема.<br />
<br />
Моја љубав, мој хани, мој буби, особа због које сам почела да користим слаткоречиве надимке, мој покретач, моја снага, мој ослонац у животу је умро. Тек тако. У једном тренутку се шалио на послу, већ тренутак касније га није било. Срушио се и нестао... отприлике као и наш живот.<br />
<br />
Не постоје речи којима бих могла да опишем шта тренутно осећам, јер осећам све и ништа, превише је филмски и превише стварно. Не осећам да није ту, али знам да није ту, знам да неће доћи и знам да више никада неће да ме нервира остављањем марамица у џеповима, које ми покваре целу туру опраног веша... шта бих сад дала за једну марамицу у веш машини... за чараше поред кревета и шољу кафе са 2-3 остављена гутљаја. Њу и имам... донели су ми његову шољу са посла... са мало кафе унутра, као и увек. Silly шоља са натписом ''Honey badger don't care"...<br />
<br />
Пре само 24 часа је мирно спавао поред мене, сећам се сваког момента јер ми је било вруће... а сада... сада лежим на својој половини кревета, јер сам његову затрпала његовим омиљеним стварима, надајући се да ћу лакше заспати... али све мирише на ј.... ленор, више него на њега... ни то више немам...<br />
<br />
Осећам се као Дори, рибица са слабим памћењем из филма ''У потрази за Немом'', која на сваких неколико минута заборавља шта се догодило... тако и ја... смирим се на тренутак, а онда схватим да неће ући у собу... да неће доћи с посла... да ме неће пратити са гитаром по кући и певати песмице које о мени смишља.<br />
<br />
Његов глас, његов поглед... све је отишло... ничега није било када сам га видела у болници... само тело које је некада била моја особа... мој партнер, мој најбољи пријатељ.<br />
<br />
Сада на десној руци имам две бурме... и када на тренутак заборавим шта се десило, па се сетим... зажмурим и чврсто пожелим да ми је на руци једна бурма, моја... јер би то значило да је све ово ружан, ружан сан... и увек су две.<br />
<br />
Не видим разлог, не видим поенту да наставим са писањем овог блога, увек је он био тај који ми је говорио: ''Пиши! Написаћеш књигу једног дана.'' Волео је и да га чита, увек је био први...<br />
<br />
Ово је први пост који нећемо читати заједно... ионако по први... и последњи пут у њему нема ничега смешног... само сузе и тишина.<br />
<br />
Мој свет је стао, не знам како ћу даље, не знам шта ће бити, знам само да није смело овако, ако је ико заслужио да буде срећан, да му се остваре највеће жеље... да има бебе, да оде у Шпанију... да усвоји куцу... замени матору вектру новим аутом... он је... али га нема.<br />
<br />
Никада нисам желела да будем патетична, иако осећам да бих до сутра могла овако да пишем о њему... знам да нема поенте... нема сврхе. Овај блог никада није био томе намењен... требало је да буде замењен блогом Новопечена мама, а не новопечена удовица.<br />
<br />
И зато је крај. Крај његовог живота, крај мог живота и крај овог блога.<br />
<br />
Љубави моја, буби... надам се да овог јутра пијуцкаш кафу са Миланом Младеновићем и Куртом Кобејном и да је гитара коју свираш kick ass, а не са искривљеним вратом као ова... која ме гледа из угла собе...<br />
<br />
све бих дала да ми опет засвираш "More than words"... овога пута ми не би било глупо да певам... глупо је само све остало. Глупо и нељубазно, како смо се шалили између себе.<br />
<br />
Љубави, нисмо имали довољно времена... али знај да те волим... и увек ћу.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/247199_2181622579781_850338_n_zpse27d5282.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/247199_2181622579781_850338_n_zpse27d5282.jpg" width="214" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<iframe allowfullscreen='allowfullscreen' webkitallowfullscreen='webkitallowfullscreen' mozallowfullscreen='mozallowfullscreen' width='320' height='266' src='https://www.youtube.com/embed/QtqADo-D3mQ?feature=player_embedded' frameborder='0'></iframe></div>
<br /></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/15703028310256168141noreply@blogger.com27tag:blogger.com,1999:blog-2761160115123216444.post-54750422248156797762013-03-11T19:00:00.002+01:002013-03-11T19:04:57.619+01:00Како нашминкати блог<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/blogger_zps34fc40d7.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/blogger_zps34fc40d7.png" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Не, овога пута није у питању (анти)козметички пост, само дотеривање мог кутка у сајберспејсу, да се не уплашите. Јесте, пада киша, можда сам јуче избаксузирала причом о лепом времену, па сада Ђоле Пролеће забушава, али нисам поново запала у женскасту фазу. Могу ли ја, као жена да имам женскасту страну, уопште, или су све женскасте на свој начин? Мало поподневне филозофије не шкоди.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Знате ли колико је тешко наћи баш, баш одговарајуће ''оделце'' за блог? Могуће је да је некоме свеједно и оне теме/позадине које Блогер нуди им сасвим одговарају, али не и мени. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Два дана пре него што сам написала прошли текст сам почела да тражим нешто чиме бих могла да освежим изглед и манем се оне зимске теме коју сам поставила још почетком децембра. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
У налету еуфорије што је март замирисао на пролеће, сунце огрејало, а птичице запевале, решила сам да су ми потребне веселије боје, цвеће, лептирићи, па сам се дала у потрагу за нечим што би ми се допало. Прве две станице, као и обично, биле су <a href="http://thecutestblogontheblock.com/" target="_blank">thecutestblogontheblock</a> и <a href="http://shabbyblogs.com/" target="_blank">shabbyblogs</a>. На оба је огроман избор прелепих детаља, банера, позадина... али ми се ништа није уклапало, нешто ми је недостајало кад год бих поставила неку и једноставно то није било<b> то</b>. </div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Наравно, заинатила сам се и испекла занат прављења оригиналних позадина за блог, што и није нека мудрост, уколико имате маште и основно знање рада у фотошопу. Само ме је једна ситница спречавала да се упустим у серијску производњу мојих vintage маштарија - лења сам, мрзи ме, дрма ме ПМС и боле ме леђа када дуго седим за компјутером... а нема ни чоколаде, кме.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
И тако, док сам кукала у себи због несташице слаткиша у кући брачног пара <i>X</i> (мужа и мене, са дозо<span style="font-family: inherit;">м мистерије, отуда икс, да не помислите да је у питању х као хермелин, хрт или хоботница, мада би било занимљиво презивати се Хоботничић), неколико кликова мишем даље ме је одвело на</span><a href="http://blo64rt.blogspot.com/" style="font-family: inherit;" target="_blank"> овај блог</a><span style="font-family: inherit;">. </span></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgDgpLzji9hJt86BYJpP2HdDw-JR8_D6bcmVAb0DZ9LOvDO98Mnz8iv1TpS8fdVU_hTQ-rAVv9gZwxIhDPYD4uGFbmJVlzM1k-3EeE89UFH-eYRA8rkeeCOUzmBc-_K0x6Si8Xih8Lde0Hi/s1600/cute+and+cool+freebies.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="205" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgDgpLzji9hJt86BYJpP2HdDw-JR8_D6bcmVAb0DZ9LOvDO98Mnz8iv1TpS8fdVU_hTQ-rAVv9gZwxIhDPYD4uGFbmJVlzM1k-3EeE89UFH-eYRA8rkeeCOUzmBc-_K0x6Si8Xih8Lde0Hi/s400/cute+and+cool+freebies.jpg" width="400" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Каквих блага тамо има! Тета (мислим да ми не би замерила, ипак јој у профилу пише да је мама и бака) *itKuPiLLi* је финска дизајнерка која живи и ради у Лос Анђелесу, има неколико блогова са потпуно фасцинантним стварчицама и не знам како бих описала њен стил осим неартикулисаним звуцима одушевљења - Уууу! Аааа! Ваууу! - а тако је и било када сам копала по њеном сајту, као дете када открије стару шкрињу на тавану.</div>
<div style="text-align: justify;">
Одмах сам нашла једну која ми се допада и из retro стила прешла у full vintage. Једини проблем на који сам наишла је што су позадине премале за мој омалени монитор од 23 инча и са стране ми остане празно. Проблем сам решила у фотошопу, али на лаптопу и мониторима од 15-ак инча се тај део и не види, па мислим да многи неће морати да их дорађују... уколико ипак морате, ево шаблона који можете скинути и у фотошопу само попунити оно што недостаје, знате већ, сец, сец, леп, обрни, окрени и готово. Copy/Paste је још једном спасао ствар. Ево <a href="http://www.mediafire.com/?s525oseu3spxs01" target="_blank">шаблона</a> (клик). Када додајете позадину, слику додајте на Imageshack и директан линк копирајте уместо натписа "link do vase slike" у следећем коду:</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<div>
<span style="font-size: x-small;"><style type="text/css"></span></div>
<div>
<span style="font-size: x-small;">body {background-image: url("link do vase slike"); background-position: center; background-repeat: no-repeat; background-attachment: fixed; }</span></div>
<div>
<span style="font-size: x-small;"></style></span></div>
<div>
<span style="font-size: x-small;"><div id="tag" style="position:absolute; left:0px; top:30px; z-index:50; width:150px; height:45px;"></span></div>
<div>
<span style="font-size: x-small;"><a href="http://blo64rt.blogspot.com/" target="_blank"></span></div>
<div>
<span style="font-size: x-small;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEibAUrYIaT1abBkjWIpXTnjHTZhTLNRRllKePGmhpBx_iWPDNX8u1qgozcggoMo6aM6sTDtW3anhTbfu3sI2RERVbpYreKKonWL8RgAJ1r8BZXUdQ95YSyBsoaZEk-B8F-XHm4Zpet0Fyw/"/></span></div>
<div>
<span style="font-size: x-small;"></a></div></span></div>
</div>
<div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Напомињем да је шаблон за блог са два ступца. Уколико се заинатим и направим неке позадине, направићу их у различитим величинама... да ли је време за нови изазов? Одавно нисам себи задала неки...</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
До следећег читања, по мање кишовитом и сивом времену, </div>
</div>
<div>
<br /></div>
<div style="text-align: right;">
<i>Новопечена домаћица</i></div>
<div style="text-align: right;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
П.С. Муж каже да ми даје још годину-две форе да будем новопечена и да онда морам да променим назив блога у бар средњепечена домаћица. Да, драги... <span style="font-size: large;">;)</span></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/15703028310256168141noreply@blogger.com6tag:blogger.com,1999:blog-2761160115123216444.post-55764347801420849912013-03-10T15:38:00.001+01:002013-03-10T15:49:18.964+01:00Март и друге неповезане мисли<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/Slovom_zps7bcb0cea.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/Slovom_zps7bcb0cea.png" /></a></div>
<br />
<br />
Већ је опште позната чињеница да не пишем редовно и често и нећу више смишљати оправдања за себе нити обећавати нешто што, очигледно, не могу да испуним. Ипак, макар и после месец дана паузе, увек ћу се враћати своме блогу, а ако икада престанем да пишем (пу, пу, далеко било), то ће бити само зато што ћу се пребацити на неки други формат - то је моја маштарија о животу успешног, и што је још важније,<i> <a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/scrooge-mcduck-make-it-rain_zpsa43a436a.jpeg" target="_blank">filthy rich</a></i> писца.<br />
<br />
Протеклих 30-ак дана сам патила од Хенкмудијевог синдрома (звучи озбиљно када се тако напише, зар не?), само без алкохола, кокаина и сличних опијата, ноћног живота у Лос Анђелесу и неморалних жена. Да упростим, за оне који не гледају Californication, имала сам креативну блокаду. Није да ми се није писало, али нисам могла да саставим просту реченицу, а да она звучи пристојно и иоле занимљиво. Можда је тмурно фебруарско време утицало на мене, почела сам чудно да се понашам, да желим нове ципеле, купујем шминку и разматрала идеју да напишем козметички пост.<br />
<br />
<i>Жено, 99% времена проводиш у патикама, шминкаш се само када идеш у град (</i>а то није често код <i>couch potato</i> особа, тј. мене<i>), а шопинг те заинтересује само када нађеш сајт преко кога нешто можеш да наручиш online, какав козмезички пост те је спопао?!</i><br />
<i><br /></i>
Ово горе би требало да буде покушај дочаравања онога што ми подсвест каже, али се бојим да исувише подсећа на случај ''<i>50 shades of Grey</i>'', и ону грозоморну подсвест која игра меренге и носи мачкасте наочаре, <i>or something</i>, и боље што не знате. Поента је - сумњам да би икога занимало како ми је жао да дам више од 200 динара за лак за нокте, јер ће се ионако окаменити пре него што га потрошим (даа, чула сам да постоји разређивач за лак за нокте, на све су мислили, само да би нас омађијали лаковима од 'иљаду динара) или ће ми у процесу трошења једноставно досадити. Исто је и са шминком. <i>Hi end</i> козметика је узела маха на козметичким блоговима које пратим, и то је скроз океј, схватам да је истинитим љубитељима и познаваоцима те тематике то важно, али, није то за мене. Имам и имала сам скупе комаде и, искрено, не видим неку разлику.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
Никада ми није био потребан пудер или сенка који ће трајати 12 сати, забога, чак и да изађем у град, вратићу се за максимално 3-4 (ретко издржим дуже, назовите то клетвом интроверта), а није ми фрка да поново намажем кармин, уколико га поједем (или на који год начин он мистериозно нестаје са усана), мада постоји и онај фини, дуготрајни руж, који би ми трајао вероватно до наредног Божића, да га не састружем са себе пре спавања. Аха, буквално тако, ништа га друго не би одвојило од мене. <i>Overly attached lipstick</i>, захваљујући Ксенији, наравно, она је добављач интересантних стварчица из земље јаворовог сирупа и карлинга.<br />
<br />
Када сам се припремала за своје венчање и чврсто решила да се упустим у авантуру шминкања саме себе за тај дан, ишчитала сам читаве томове информација на Ана форуму и разним блоговима, била изненађена комплексношћу читавог поступка и мистериозних елемената попут хајлајтера, фиксатора, марамица за блотинг. Од моје шеснаесте године, када ме је шминкање заправо занимало, али је било невероватно просто - пудер, сенка, маскара, кармин и ћао, до сада, ствари су се очигледно промениле и закомпликовале. Направише читаву науку.<br />
<br />
Не хејтујем (видите ме, користим младалачки сленг к'о матора), заиста, понављам, то је супер за оне које све то интересује, али за мене представља мучење. Не мрзим да се шминкам, често се догађало да ми тај процес буде интересантнији од самог изласка, али ми се чини да је за мене онај<i> basic</i> пакет информација довољан. И увек су ми говорили да се лепо шминкам, што приписујем таленту за сликање и мирној руци. Као клинка, када сам пролазила кроз <i>goth</i> фазу, поносно сам се мацкала црвеном сенком и црним кармином. Сећам се да сам мислила да изгледам фантастично, нажалост немам слику да то потврдим из ове перспективе, а можда је и боље што је тако.<br />
<br />
Претпостављам да је ствар у томе што сам помало шкрта и жао ми је када помислим како ми се гомила козметике квари из секунде у секунду, а тако је мало користим. Штета што је не продају у различитим количинама, знате већ, <i>S, M, L, XL</i>, сваком своје. Знам да постоје мини бочице лакова, али се не сећам да сам то виђала код шминке. Можда и постоји, шта ја знам, ја сам скромна, оперисана-од-шминке-и-моде блогерка. Удала сам се у старкама, мислим да је то довољно да схватите о чему говорим.<br />
<br />
Управо сам, бацивши поглед на почетак овог текста, схватила да сам намеравала да пишем о нечему сасвим десетом, чак сам и слику ставила, да представља писаније о лепом времену и природи која се буди; освануо је сунчани март, птичице певају... али авај, понекада ме мисли одвуку на сасвим другу страну. <i>Deal with it</i>. Ала сам опаснa, саму себе понекад изненадим! <span style="font-size: large;">;)</span><br />
<br />
Најважније је да је креативна блокада разбијена, морам признати да ми је недостајало све ово...<br />
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/type_zps399365ab.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/type_zps399365ab.png" width="258" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/15703028310256168141noreply@blogger.com21tag:blogger.com,1999:blog-2761160115123216444.post-4432544412449423132013-02-01T02:21:00.000+01:002013-02-01T02:37:27.359+01:00Правда за џинџербред кућицу!<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://1.bp.blogspot.com/-u7JtC5YBga4/UQsasH-6MnI/AAAAAAAAAlo/Rc1cbRrqWjE/s1600/hansel_and_gretel_bugs_bunny.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="242" src="http://1.bp.blogspot.com/-u7JtC5YBga4/UQsasH-6MnI/AAAAAAAAAlo/Rc1cbRrqWjE/s320/hansel_and_gretel_bugs_bunny.jpg" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="font-size: x-small;">Најбољи Ивица и Марица, ever!</span></div>
<br />
Како је могуће да раније нисам писала о томе? Изгледа да ме године полако стижу, јер сам била убеђена да сам раније писала о кућици, што је још горе, да сам постављала слике ранијих радова... пар секунди касније, Гугл претрага није нашла ништа од тога. Можда сам сањала? Важно да сам ноћас уснила Одеда Фера како ме бесрамно заводи. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Кућицу правим већ неколико година и заиста уживам у том процесу, јер се осетим поново као дете, али уместо пластелина или сличних материјала, могу да направим нешто што касније може у сласт да се поједе... ако уопште може да се издржи дуго, јер она заводљиво мирише на цимет и друге зачине и потпуно схватам Ивицу и Марицу који су хтели да одломе само цреп, јер нико неће приметити. Мхм, ускоро кућица поприми облик страћаре оштењене земљотресом у којој се дрогирају креком. Није ни чудо што је вештица била бесна.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Рецепт сам ћапила од <a href="http://www.marthastewart.com/258923/gingerbread-for-gingerbread-house-kit" target="_blank">Марте Стјуарт</a> (клик), јер, реално, жена је домаћинске вештине довела до савршенства. Наравно, ја не бих била ја да неколико ситница нисам изменила, али била сам принуђена, јер у оригинални рецепт иде меласа, а ја имам приступ само меду и другим уобичајеним европским састојцима. Океј, и јаворовом сирупу, али то само зато што имам дилера који ме снабдева квалитетним, канадским. Ксенија, о теби говорим. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Ево мера у грамима, ако вас оне у унцама и шољицама збуњују:</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<br />
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: white; color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;">1 кашичица соде бикарбоне</span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: white; color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;">1/2 кашичице прашка за пециво</span></div>
<span style="background-color: white;"><span style="color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;">
</span><span style="color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"></span></span>
<br />
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: white; color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;">4 кашичице ђумбира</span></div>
<span style="background-color: #cccccc;"><span style="color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;">
</span><span style="color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"></span></span>
<br />
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: white; color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;">4 кашичице цимета</span></div>
<span style="background-color: white;"><span style="color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;">
</span><span style="color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"></span></span>
<br />
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: white; color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;">1 и по кашичица каранфилића</span></div>
<span style="background-color: #cccccc;"><span style="color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;">
</span><span style="color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"></span></span>
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: white; color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;">1 кашичица аниса (или црног бибера (или оба (или ниједан, по жељи))) </span></div>
<span style="background-color: #cccccc;"><span style="color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;">
</span><span style="color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><div style="text-align: center;">
1 и по кашичица соли</div>
</span><span style="color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><div style="text-align: center;">
2 већа јаја</div>
</span><span style="color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><div style="text-align: center;">
230г маргарина</div>
</span><span style="color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><div style="text-align: center;">
500г меласе (или меда)</div>
</span><span style="color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><div style="text-align: center;">
800г брашна</div>
</span></span><br />
<br />
<span style="background-color: white; color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;">Умешајте све зачине у брашно и ставите на страну. Маслац и 200г шећера умутите, додајте јаја, мутите још мало, па додајте мед (у оригиналу иде меласа, која даје тамнију боју медењацима, па ако желите да тесто буде тамније, додајте кашичицу какаоа) и сједините масу додајући брашно </span><span style="background-color: white; color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;">измешано</span><span style="background-color: white; color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"> </span><span style="background-color: white; color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"> са зачинима. Тесто ставите у фрижидер на 20-ак минута јер се много лакше ради са њим када је хладно. Оклагијом га растањите на дебљину око 1/2 цм и исецајте облике које желите. Ја то радим директно на папиру на печење, јер ми је лакше. Облике пеците на 180 степени, 10-15 минута, да буду лепо печени у средини, али да ивице не потамне. Када се охладе, очврснуће и биће спремни за лепљење.</span><br />
<span style="color: #1a1617; font-family: Trebuchet MS, Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;">За украшавање и као лепак се користи мешавина беланаца, шећера и сока од лимуна, тј. на енглеском royal icing. </span><br />
<span style="color: #1a1617; font-family: Trebuchet MS, Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><br /></span>
<br />
<div style="text-align: center;">
<span style="color: #1a1617; font-family: Trebuchet MS, Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;">250 г шећера у праху</span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="color: #1a1617; font-family: Trebuchet MS, Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;">3 беланца </span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="color: #1a1617; font-family: Trebuchet MS, Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;">1/2 кашичице лимуновог сока </span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="color: #1a1617; font-family: Trebuchet MS, Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><br /></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #1a1617; font-family: Trebuchet MS, Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;">умутите да буде чврсто, па ставите у шприц и <i>go crazy</i>! Одлично као лепак, још боље као снег. Неко неписано правило гласи да најпре залепите ивице кућице и направите им потпору (ја користим тегле са зимницом) с једне и с друге стране.</span><span style="color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"> Током ноћи ће се све лепо залепити, па идућег јутра можете поставити кров без бојазни да ће зидови попустити. Након неколико сати и кров ће бити стабилан, па можете почети са украшавањем. Нисам се сетила да фотографишем кућицу током стваралачког процеса, па морам да мазнем сличице са нета, од неке добре душе која се заправо сетила да овековечи овај важан корак:</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/a-construction-11_zpsdada0668.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="263" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/a-construction-11_zpsdada0668.jpg" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="color: #1a1617; font-family: Trebuchet MS, Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: xx-small;"><i>by suzanne57</i></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.marthastewart.com/sites/files/marthastewart.com/images/content/pub/special_issues/2009Q4/msd105109_hol09_assemble_ht3_xl.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://www.marthastewart.com/sites/files/marthastewart.com/images/content/pub/special_issues/2009Q4/msd105109_hol09_assemble_ht3_xl.jpg" width="256" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<span style="font-size: xx-small;"><i>marthastewart.com</i></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<span style="font-size: xx-small;"><i><br /></i></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;">Марта Стјуарт користи карамел као лепак, да се не би видели спојеви (када не планирате да кућицу прекријете снегом, ја више волим ту варијанту, па се држим беланаца, а и карамел ме плаши помало). Једино што сам од карамела направила су прозорска стакла, јер ми се допала идеја да у кућици гори светло и осоколила сам се да идеју спроведем у дело. Направила сам једноставан карамел од шећера и мало воде и излила га на папир за печење у овалним облицима, јер су прозори на кућици високи и заобљени на врху. Радила сам ''одокативно'' и једино ми је било важно да се карамел стврдне када се охлади. Као што рекох, карамел ме плаши, јер је непредвидив или ја нисам довољно Марта за такве подвиге. :) Сва срећа, стегао се и приликом конструкције кућице, зидове сам положила на сто и ''стакла'' залепила royal icing-ом, сачекала који сат и онда тек приступила спајању зидова, као на слици изнад.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><br /></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;">Зашто више волим снег од беланаца? Нисам превише стручна ни са тестом ни са шприцем, а грешке су неминовне, али снег може све да прекрије и све је поново савршено. Са њиме не може да се омаши, може и да цури, и да капне где не треба, а опет изгледа савршено природно. Још када одозго побацате милион бомбона... милина.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><br /></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;">Ево сличица првих кућица, извукла сам их из нафталина. На првој се нарочито види повећа грешка, део на врху се одломио приликом спајања, али шта да се ради, свеједно смо је појели, чак и тако фаличну. Први модел је требало да има и зидове, али тада нисам знала за цаку да претходно треба залепити зидове, па сачекати и они су се упорно раздвајали. Зато изгледа више као шатор.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/22139_1348471790518_7097398_n.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/22139_1348471790518_7097398_n.jpg" width="244" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/22139_1348471910521_549815_n.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/22139_1348471910521_549815_n.jpg" width="244" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small;"><br /></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;">Друге године сам знала за јадац, па сам могла да будем маштовитија:</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/168438_1830444239528_7804365_n.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/168438_1830444239528_7804365_n.jpg" width="240" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/164351_1830445359556_3649297_n.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/164351_1830445359556_3649297_n.jpg" width="234" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #1a1617; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small;"><br /></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #1a1617; font-family: Trebuchet MS, Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;">Следећи пут ћу морати да надмашим себе, како је кренуло, али се бојим да ћу за пар година морати да направим зграду или неку китњасту викторијанску вилу, што би значило да ћу морати да узмем шприц у руке и вежбам, вежбам, вежбам. Јер, реално, I suck at this. Када гледам слике кућица на интернету, застане ми дах од одушевљења, а онда схватим да они а) купују готову смесу и б) имају сетове са већ испеченим облицима које треба само да споје. А где је ту планирање, цртање, мерење и нервирање што је једна страна зида нарасла више од друге, па што је један део крова испао мало крив и дужи од другог, па онда ножем стружем вишак, осећајући се као да демонтирам бомбу, јер немам више теста и мрзи ме да месим другу туру, јер би то захтевало одлазак на пијацу по мед, а 2 сата је ујутро и пијаца не ради. Чик ради у тим условима, Марта! И то без помоћника, ако не рачунамо крзнате (и пернате) крадљивце јелкица, али они вредно спавају кад год се нешто конструктивно ради и дођу када је све готово и ''на извол'те''. Заправо, пернати крадљивац је лењ и чека да му се нешто принесе под кљун, тако да није вршио атак на кућицу. Његов фах је кромпир салата, спанаћ или неко месо. Више звучи као хијена него као нимфа. Јесам ли вам рекла да је научио да каже: ''Птичице!'' ? Пиле моје паметно.<br /><br />Ето. Неправда је исправљена, кућице су добиле засебан пост и текстић какав доликује таквим малим уметничким делима. Уколико сте још увек расположени за такве подухвате, не морате се данима гњавити са великим, баците поглед на ове минијатурне, дође ми да их одмах направим и увесељавам пријатеље када сврате на шољу кафе или чаја. До следећег читања, </span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #1a1617; font-family: Trebuchet MS, Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><br /></span></div>
<div style="text-align: right;">
<span style="color: #1a1617; font-family: Trebuchet MS, Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;">Новопечена домаћица</span></div>
<div style="text-align: right;">
<span style="color: #1a1617; font-family: Trebuchet MS, Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Desktop_zpsed4e0112.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="400" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Desktop_zpsed4e0112.jpg" width="118" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #1a1617; font-family: Trebuchet MS, Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small;"><br /></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #1a1617; font-family: Trebuchet MS, Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small;"><br /></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #1a1617; font-family: Trebuchet MS, Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small;"><br /></span></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/15703028310256168141noreply@blogger.com11tag:blogger.com,1999:blog-2761160115123216444.post-52685334814383266132013-01-29T18:46:00.000+01:002013-01-29T18:54:58.855+01:00Празнична ретроспектива<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/il_fullxfull252182523_zps24d435af.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="150" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/il_fullxfull252182523_zps24d435af.jpg" width="200" /></a></div>
<br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
Празници јесу дошли и прошли, али кинеска Нова година још није стигла, па што да и даље не будемо у празничном расположењу - ипак треба нешто да ме ''држи'' до Ускрса.</div>
<div style="text-align: justify;">
Већ сам говорила о томе како ме је еуфорија преплавила <a href="http://novopecenadomacica.blogspot.com/2012/12/blog-post_26.html" target="_blank">већ средином децембра</a>, када је божићна и новогодишња декорација буквално (па добро, не баш буквално) експлодирала у стану и одједном смо и ми и намештај били прекривени срмама, шљокицама, ирваским роговима и папирним пахуљицама,</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/ChristmasMegi_zpsc6acde65.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="266" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/ChristmasMegi_zpsc6acde65.jpg" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
</div>
<h3 class="r" style="background-color: white; color: #222222; margin: 0px; overflow: hidden; padding: 0px; text-align: center; text-overflow: ellipsis; white-space: nowrap;">
<em style="font-weight: normal;"><span style="font-family: inherit; font-size: x-small;">My precious</span></em><em style="font-weight: normal;"><span style="font-family: inherit; font-size: x-small;">ss</span></em></h3>
<br />
<div style="text-align: justify;">
у недостатку правих, а и било би компликовано напунити стан правим снегом и не изазвати катастрофу већих размера, нарочито када је о паркету реч... зашто ми је уопште таква помисао пала на памет? Имам осећај да је то утицај моје маме, која се сваки дан (али баш сваки) вајка како нема снега и неуспешно га призива свакодневно. Ето откуд ми ген за празничну еуфорију.</div>
<div style="text-align: justify;">
Нисмо имали леп поглед кроз прозор, али то не значи да атмосфера у кући није била свечана, мислим да нам уопште није било лоше.</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/Newfolder_zpsc7739242.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="226" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/Newfolder_zpsc7739242.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Као и сваке године, решила сам да направим gingerbread кућицу, јер, празници нису празници, ако се три дана не нервирам око оваквог пројекта, а после имам сатисфакцију која се огледа у томе да јој се светим за све муке кроз које сам прошла, замишљајући успут да сам Годзила док у сласт једем оџак, кров или жалузине.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Операцију је најпре требало добро осмислити, нацртати план, смислити мере, али је било компликовано, па је ускочила помоћ у виду стручњака:</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/IMG_06614300_zps313b6c9a.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/IMG_06614300_zps313b6c9a.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/IMG_06654300_zps4dbccd4a.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/IMG_06654300_zps4dbccd4a.jpg" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
И некако склепасмо прототип, уз помоћ канџи и маказа.</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/IMG_0685_zps0d3810e4.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="292" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/IMG_0685_zps0d3810e4.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Након два дана печења, сечења, лепљења и украшавања, па малих преправки, јер је <i>неко</i> усред ноћи украо и смазао једну од gingerbread јелкица које су стајале испред куће, успут оставивши трагове шапа у ''снегу'', кућица је била готова и цена мог ремек дела од слаткиша је била та да сам сваке ноћи морала да је пребацујем у спаваћу собу, да је ноћни нападачи не би сакатили зарад мале ноћне посластице. Да се разумемо, говорим о мачки, не о мужу, а с обзиром на то да је ''кућица'' била висока преко 50 цм, није било лако маневрисати сваки дан са њом у рукама, пазећи да ме мали длакави саботер не потплете или се ушуња у собу при покушају да насрне на кућицу или, још горе, јелку. Ранијих година јој је успевало, па су украси летели на све стране током њене експедиције на врх, али се током године прописно подгојила, па не знам какав би то ефекат имало на јелку и њено самопоуздање, уколико би гране крцкале под њеним дебељушним шапама.</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/Kucica2012_zpsabf49cd3.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="226" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/Kucica2012_zpsabf49cd3.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Гдин муж је рекао да на овим сликама, кућица изгледа као барака и да изгледа малецно, али ви одмерите рукама пола метра у висину и ширину и замислите да су слике мало боље, њему у инат... и пре него што заборавим - да, била сам довољно залудна и инспирисана да правим прозорска стакла од карамела и спроведем осветљење. Првих дана сам се бојала да ће се од топлоте сијаличица (пакет оних за јелку, у белој боји) све разлепити и распасти, али се то (фију!) није догодило, светлела је све у шеснаест током свих празника које смо обележили... а онда смо је из'ели.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
И то је то, јануар се ближи крају, снега још нема, осим повремених неколикочасовних лажних нада, које се брзо претворе у баре које бахатим возачима дају шансу да ме запљускују док покушавам да се домогнем продавнице, па све наде улажемо у фебруар, да нам зима буде мање сива и суморна. До Ускрса и новог налета еуфорије, у виду зечева, јаја и цвећа нема празника осим неколико рођендана, па имам доста времена да порадим на неким DIY пројектима које сам запоставила.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Један од њих је била kit-kat & smarties торта којом сам изненадила мужа за рођендан, јер, како да пропустим ту прилику, када се слаткишима радује као мало дете. Тегла од кило Нутеле коју је добио као поклон је такође била пун погодак и знам да увек може да прође као поклон, када остварење свих других идеја закаже (а то се управо и догодило ове године). Тако је то када живимо у малом граду и немамо Paypal. Уздах незадовољства. До следећег читања ево мало торте, морам да частим, ипак је муж напунио јубиларних 35!</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/IMG_1183_zps31cf5086.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="252" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/IMG_1183_zps31cf5086.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
<br /></div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/15703028310256168141noreply@blogger.com16tag:blogger.com,1999:blog-2761160115123216444.post-89599377773344241272013-01-26T00:06:00.002+01:002013-01-26T03:55:08.989+01:00Англоманија у кући новопечене домаћице<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/208080445252845277_mqvf1XiS_c_zps5379fb88.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/208080445252845277_mqvf1XiS_c_zps5379fb88.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
Малецна пауза у писању не значи да се не држим своје новогодишње одлуке да чешће и боље пишем, већ да сам себи дала мало одушка током празника. Толико ми је било потребно да се опоравим од празничног менија... и спремим испите за јануарски рок. Да, домаћица је <i>jack of all trades</i>, па се и факултета прихватила у једном моменту свог надасве узбудљивог живота. Једино што га завршавам брзином рањеног пужа, али боље споро него никада, хм.<br />
<br />
Још средином децембра ме је прописно шибнула божићна атмосфера (више о томе у претходном, а и наредном посту), па како није био најснежнији, најсвечанији и најмагичнији Божић икада, тј. све је било сиво, тугаљиво и ни налик на холивудске филмове (а ја сам позната по превеликим ишчекивањима), тугу сам морала да утапам у љубљеном интернету.<br />
<br />
Још од детињства сам потпуно очарана британским филмовима и серијама, нарочито онима које се догађају почетком XX века и раније, јер, реално, Амери претерују у продукцији, све је пренаглашено, преслатко, преексплозивно или препатетично, а Британци умеју да нађу праву меру за све.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/QI_Logo_zps230dccbf.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/QI_Logo_zps230dccbf.png" /></a></div>
<br />
<br />
Већ пар година пратим QI, панел квиз чији је творац Џон Лојд, одговоран, између осталог и за Црну Гују. Премиса је проста - водитељ и <i>гејм мастер</i> је Стивен Фрај, набританскији британски производ у модерној британској историји (а заправо је полу-Мађар), стални такмичар је Алан Дејвис (познатији по својој улози у серији Џонатан Крик), а три такмичара се смењују и гостовали су разне славне личности, од Џеремија Кларксона, преко Еме Томпсон и Данијела Редклифа до Дејвида Тенанта (др. Ху за неупућене).<br />
Ни сама не знам како да опишем концепцију квиза, јер све што напишем звучи помало манијакално, а тако изгледају и слике/гифови из емисије,<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/tumblr_mgg10sqE4q1rn0zb2o1_400_zps5fc9abf8.gif" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="177" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/tumblr_mgg10sqE4q1rn0zb2o1_400_zps5fc9abf8.gif" width="320" /></a></div>
<br />
па је једино што ћу рећи - уколико волите атипичне емисије, а које се тичу културе, историје, уметности, па и поп културе и спремни сте да губите дах због смејања током гледања сваке епизоде - онда морате гледати Quite Interesting. Најозбиљније. Где бисте друго могли сазнати како се понашају пчеле на кокаину, да је средње име Ричарда Гира - Тифани, како мирише озонски омотач, да су Викторијанци, када нису имали новца да унајме оџачара, убацивали живе гуске да проџарају димњак, а да у данашње време, жене купују 80% свега што је на продају (мада смо то могли да претпоставимо и сами)?<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
Током година ''дружења'' са људима (ставих наводнике да не испадне да сам потпуно одлепила и мислим да заправо познајем људе које гледам на<i> BBC</i>) који често гостују у квизу, наишла сам на неколико одличних комичара, још две-три квалитетне емисије и довољно смеха да потраје читаве зиме. Од срца препоручујем емисију <i><a href="http://www.youtube.com/watch?v=6aw8IesfdjY" target="_blank">Would I Lie To You</a></i> (почети од треће сезоне, све епизоде могу се наћи на <i>Youtube</i>) где два супарничка тима покушавају да што боље лажу и за то добијају поене. Цака је у томе што добију папир, на коме је понекада (често у виду бламова) истина из њиховог живота, а понекада најневероватнија лаж, коју никада пре тог тренутка нису видели, али свеједно треба да истрпе унакрсно испитивање од стране другог тима. Такмичари су такође познате личности, најчешће комичари.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/936full-would-i-lie-to-you--screenshot_zpsadd7f27b.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="179" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/936full-would-i-lie-to-you--screenshot_zpsadd7f27b.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
Наравно, само је мало фалило да постанем потпуно опседнута и дочекујем мужа с посла речима: ''Дођи да видиш клип/слику/гиф!'' (уз неизбежно - ''само још ово, чекај, и ово!'') или да му препричавам читаве епизоде док путујемо аутом и, искрено, не знам како је преживео ових месец дана са мном. Ваљда се зато водио крилатицом ''Ако не можеш да их победиш, придружи им се'' и почео да гледа оба квиза са мном. Ја сам отишла и корак даље, докопавши се сабраних дела Стивена Фраја у писаном и аудио облику, па биографије мог новог <i>celebrity crush</i>-a Дејвида Мичела и још неколико књижица које планирам у сласт да прочитам на мужевљевом андроиду, а онда ћу се правити да немам појма зашто му је ујутро батерија на минимуму, дајући му тако, суптилне <i>хинтове</i> да нам је потребан још један андроид у кући, који ће мени служити искључиво као будилник и књига.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/tumblr_mfqteeW2eD1rpoap1o1_r1_250_zps41ee28af.gif" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="171" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/tumblr_mfqteeW2eD1rpoap1o1_r1_250_zps41ee28af.gif" width="200" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/tumblr_mfqteeW2eD1rpoap1o3_r1_250_zps2a236f6d.gif" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="171" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/tumblr_mfqteeW2eD1rpoap1o3_r1_250_zps2a236f6d.gif" width="200" /></a></div>
<br />
<br />
А сада, музички интермецо. Ла, ла, ла, лааа.<br />
<br />
Добро ми дошли назад. Мислим да је трећа шоља црног чаја била за капљицу превелика доза кофеина за мене.<br />
<br />
Док су земљу потресале драме у вези са Првим гласом Србије, ми смо, ушушкани у свет енглеских квизова и емисија открили британску верзију <i>Икс Фактора</i> и схватили колико смо били необавештени, гледајући (и нервирајући се) америчку верзију већ две сезоне. It's sooo much better! Потпуно сам одушевљена талентима, такмичењем, атмосфером, квалитетом, али када након тога баците поглед на ПГС или сличне емисије, имате утисак да гледате школску приредбу и притом не мислим на новац уложен у продукцију. И нимало ми није жао што не разликујем Мирну од Маре или беше Саре, када су ту Рајлан, Ела Хендерсон, Џејмс Артур и Џамејн Даглас. Што је још важније, нема досадног Сајмона Кауела, само фантастична, феноменална забава.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/article-2231176-15F60BD4000005DC-30_634x360_zpsbce01dc3.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="181" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/article-2231176-15F60BD4000005DC-30_634x360_zpsbce01dc3.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
<br />
Знате ли шта још пропуштам, а одлично је? Јавите ми, никада доста серија, емисија и квизова са Острва. До следећег читања, <i>cheerio</i>!<br />
<br /></div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/15703028310256168141noreply@blogger.com11tag:blogger.com,1999:blog-2761160115123216444.post-2410282200938548372012-12-26T00:51:00.002+01:002012-12-26T00:51:34.071+01:00О празницима, слаткишима и још понечему... хик!<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/subscribe_headerPhoto_zps13ecb4cd.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="205" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/subscribe_headerPhoto_zps13ecb4cd.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
<br />
У нашој кући празнично расположење је у пуном замаху још средином децембра, јелка је већ окићена (само кићење је процес који траје бар два дана, што због величине јелке, што због тога што сам перфекциониста и сваки украс мора да буде на савршеном месту), ја помахнитало јурим по стану са маказама, папири разних боја ми испадају из руку, лепак и селотејп су на свим могућим и немогућим местима, а на сваких пола сата - сат ниче једна пахуљица или звезда од папира. Никада доста украса! Да се ја питам, сваке године стан би се претварао у снежну бајку, са милион украса који висе са плафона, јастучићи на троседу би били пресвучени у празничне мотиве, на све стране украси, мирис цимета и боровине, а муж би био обучен као патуљак (или елф, како вам драго), са оним опанчићима савијених врхова и капицом са звончићима.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/festive-christmas-elf-shoes-zoom_zps88d520aa.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="200" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/festive-christmas-elf-shoes-zoom_zps88d520aa.jpg" width="139" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
Такође, код нас се славе оба Божића, па је весело до самог краја празника. Потпуно еуфорична, тренутно ми се куповина мајице са принтом <i>ugly Christmas sweater</i>-а чини као сјајна идеја и ако муж ово чита, а знам да чита, ето једног суптилног начина да сазна шта желим као поклон. </div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhXl5lE7RqIuQ3tA9HmJMHDEn1MSKq5y5spflWF2iTlEcO_YuuNzlWOQPq7u9FjvQcXuno5f5xb0V37tQvG_injH1RKE0WLy3NMheahjCwt70YxIRo3NfOdSBx3e-hdkxb8Y7ubsSBTX2c/s1600/ugly+sweater+awesomeness.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhXl5lE7RqIuQ3tA9HmJMHDEn1MSKq5y5spflWF2iTlEcO_YuuNzlWOQPq7u9FjvQcXuno5f5xb0V37tQvG_injH1RKE0WLy3NMheahjCwt70YxIRo3NfOdSBx3e-hdkxb8Y7ubsSBTX2c/s320/ugly+sweater+awesomeness.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<span style="background-color: #fffdfa; color: grey; font-family: 'Times New Roman', Times, serif; line-height: 24px; text-align: start;"><span style="font-size: x-small;"><i>Vardagen</i></span></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
Можда би било паметно направити и целу листу онога што желим, али бих се осећала похлепно, а онда би ме гризла савест и не бих могла да спавам, имала бих још горе подочњаке него сада (виленим ноћу уз Стивена Фраја и QI) и шта би онда било...<br />Да се вратим на тему - Божић, овај први, зовемо га и католички, иако га, руку на срце, славе и православци, и ја заиста не схватам зашто се ми, у Србији, толико опиремо преласку на Грегоријански календар... користимо га у већини случајева, па када Нову годину чекамо 31. децембра, могли бисмо и Божић 24, тј. 25. Наравно, није лоше имати ни два Божића, па не знам што се уопште буним, зато је боље да пређем на ствар, јер, ово би требало да буде краћи пост у односу на остале, километарске, какве иначе пишем. Слаткиши, алкохол (оно ''хик'' у наслову је требало да буде <i>хинт</i>), саставни део сваке светковине, па и овог (првог) Божића. Ево неких ствари у којима смо уживали данас (да, данас, видите како сам ажурна!). Ово што следи је модификовани рецепт са сајта kuglof.blog.rs:<br />
<br />
<div style="text-align: center;">
<b>Божићни куглоф:</b></div>
<br />
<div style="text-align: center;">
Потребан материјал:</div>
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: #eeeeee;"><br /></span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: #eeeeee;">- 250 г путера или маргарина</span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: #eeeeee;">- 200 г шећера у праху</span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: #eeeeee;">- 1 ванилин шећер</span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: #eeeeee;">- 6 јаја</span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: #eeeeee;">- кора од једног лимуна </span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: #eeeeee;">- 100 г сувог грожђа</span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: #eeeeee;">-100 г кандираних поморанџи</span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: #eeeeee;">- 50 г сувих кајсија</span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: #eeeeee;">- 50 г кандираног ананаса</span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: #eeeeee;">шака крупно сецканих лешника</span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: #eeeeee;">- 200 г брашна</span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: #eeeeee;">- 1 прашак за пециво</span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: #eeeeee;">- 100 г чоколаде исецкане на коцкице</span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: #eeeeee;">100 г чоколаде за прелив</span></div>
<br /><br />Суво воће исецкати. Путер, ванилин шећер и шећер измиксирати у пенасту масу. Додати једно по једно 6 жуманаца, лимунову кору, насецкано суво воће, кандирано воће и лешнике. Додати брашно са прашком за пециво и на крају снег од 6 беланаца. Пећи у подмазаној и презлом посутој модли за куглоф у загрејаној пећници на 180° C око 45-50 минута. Након печења куглоф оставити у модли око 10 минута, преврнути и прелити растопљеном чоколадом. По жељи украсити сувим воћем. <div>
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/IMG_0602_zps69bc9268.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/IMG_0602_zps69bc9268.jpg" width="240" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div style="text-align: center;">
<span style="font-size: x-small;">Овако је то изгледало код нас</span></div>
<div>
<br />Потпуно је њам! Уз то, фино иде eggnog, традиционално божићно пиће, попут ликера, настало у средњовековној Енглеској, ако је веровати интернету. Кога брига, када је тако укусан. :)<br />
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: #eeeeee;">475 мл млека</span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: #eeeeee;">150 г шећера</span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: #eeeeee;">500 мл слатке павлаке</span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: #eeeeee;">6 жуманаца</span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: #eeeeee;">200 мл рума (или по укусу, како желите, ја сам ставила мало мање од 200 мл и таман ми је)</span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: #eeeeee;">3 каранфилића</span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: #eeeeee;">1 и по кашичица екстракта ваниле</span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: #eeeeee;">кашичица млевеног цимета</span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: #eeeeee;">1/4 кашичице мускатног орашчића (може и без, ја данас нисам имала и нисам ни ставила)</span></div>
<br />Млеко, цимет, каранфилић и ванилу сипати у шерпу, загревати до кључања и онда смањити ватру. Шећер и жуманца пенасто умутити, па додати у проврело млеко и кувати 3 минута, на тихој ватри. Извадити клинчиће и оставити да се охлади. Тада сипати слатку павлаку, рум и орашче, промешати лепо да се све сједини и оставите да преноћи у фрижидеру (или одмах прионите на пиће, као нестрпљива ја). It's freakin' amazing! Једино што је немогуће попити много, брзо засити (како и не би, колико јаја и павлаке!). Од ове количине се добија 6 порција, али то, наравно, највише зависи од тога колике су порције заправо. Ала сам срочила, свака ми част! :)<br /><br /><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/Eggnog_zps62dab5fc.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="254" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Novopecena%20domacica/Eggnog_zps62dab5fc.jpg" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="font-size: x-small;">Слика је са нета, ја не умем овако профи да сликам. :(</span></div>
</div>
<div>
<br /></div>
<div>
И ето, то је најкраћа прича коју сам способна да испричам, па уколико се не ''видимо'' пре Нове године (у случају да се препијем егнога и завршим под јелком или се једноставно улењим, што је много вероватније), желим вам много лепих тренутака, среће, здравља и све што по реду иде у оваквим честиткама (здравице, честитке и сл. ми не иду баш од руке, али мораће да послужи) и да ова домаћица у наредној години буде вреднија, иновативнија и духовитија, па да самим тим и блог буде све бољи. Срећни празници!</div>
<div>
<br /></div>
<div>
<br /></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/15703028310256168141noreply@blogger.com3tag:blogger.com,1999:blog-2761160115123216444.post-35748730970351385842012-12-09T17:16:00.001+01:002012-12-09T17:30:10.889+01:00Муж каже да црно-бела шара на блогу изгледа као мозак (''бљак!'') и друге рандом мисли<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<br />
Не знам што се уопште буни (у преводу: нема појма шта је лепо :) ), блог најчешће чита на лаптопу где је тај црно-бели део једва видљив, а уосталом, до краја празника ћу наћи још минимум 5-6 позадина за блог које ће ми се више свиђати од ове.<br />
<br />
Оно што је важније од сукоба мишљења у вези са дизајном блога је да је пао први снег! Снег! Идеалан сценарио, онако филмски би био да сам се пробудила рано ујутро, бацила поглед кроз прозор, стојећи у филмски лепој, <i>vintage</i> спаваћици, увојци савршено просути по раменима, а у руци ми је дизајнерска шоља у којој се пуши кафа или биљни чај, ако ћемо да пуцамо на њу ејџ фантазије, и нокти су ми природно лепи, а на лицу је природно руменило и природна маскара и капци ми нису отечени, али стварност је, као и обично, малко друкчија.<br />
<br />
Не носим спаваћице. Реална слика укључује мене у озбиљно изанђалој Led Zeppelin мајици, како се тетурам кроз стан, лица бледог ка' у изгладнелог вампира, косе чупаве као да сам се борила са шишмишом, палим тв да ми прави друштво, а онда перући своју омиљену шољу за чај, коју сам била лења да оперем синоћ, чујем да је снег изазвао саобраћајни колапс у Србији, али не и код мене у граду. Нигде ни трунке снега, голе гране, са неколико спарушених жутих листића, сивило паркинга, стаклорезачка радња, материјали на кило, кафић (окићен од главе до пете, тј. од темеља до крова, да разбије монотонију суседних зграда), ништа под снегом, ни пахуљице на видику. Хоћу и ја снег, је л' треба путар да постанем да би ми снег приредио изненађење?<br />
<br />
На фејсбуку су се низали статуси и фотографије аплоудоване преко мобилног, директно са места догађаја, грудвање, Снешко Белић клониран на милион локација, романтичне шетње по снегу. Осећала сам се као да живим у ироночној стакленој кугли, где је снег свуда около, осим у њој.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.holidaymatinee.com/wp-content/uploads/2009/11/screen-shot-2009-11-19-at-53704-pm.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="200" src="http://www.holidaymatinee.com/wp-content/uploads/2009/11/screen-shot-2009-11-19-at-53704-pm.png" width="148" /></a></div>
<br />
У тренутку док ово пишем, чујем да људи стварно имају проблема због снега, нарочито у Војводини, и свесна сам да није све сјајно и бајно, али не замерите ми што имам жељу да зима протекне у знаку пахуљица, грудви и опсцених фигура од снега.<br />
<br />
Као мала сам често ишла на санкање, брат и ја смо имали много авантура на брду изнад града, од закуцавања у дрво до улетања у поток и обожавала сам сваки минут, али, као што то обично бива, број одлазака на санкање се експоненцијално смањује са порастом броја година, а ни санке се не праве у свим величинама, а двоје маторих коња (мислим на голупчиће, мене и мужа) од преко 180 и 200 цм на дечјим санкама није удобна ни безбедна замисао, мада признајем да звучи урнебесно. Претпрошле зиме смо једну ледену ноћ посветили томе, било је - 15 и поприлично касно, али смо схватили да постоји андерграунд сцена људи наших година који се под окриљем ноћи санкају на истом месту које у току дана запоседну клинци, уз испијање куване ракије или вина (одрасли, ноћу, не деца, бар се надам!), што је помало и логично, јер нас с годинама напушта храброст коју имамо када се са 9-10 година ноншалантно сјуримо низ стрму низбрдицу и не плаши нас ни густа шума ни речица ни могућност да до крај зимског распуста дочекамо у гипсу, пу, пу, да не урекнем.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhP1fh82frqKl14lowHstcAfqbYHOqnmI4k9oE1tYuc9mDTdfmf-sWu6aU8lt2sromJSbi-CFukOhnJbw800ZoeqUi9RRsWr8_4rYeZb3AFTpV7xoMIv70o0rWqup9i7manwec99owRv9pc/s1600/1couplesleding001b.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhP1fh82frqKl14lowHstcAfqbYHOqnmI4k9oE1tYuc9mDTdfmf-sWu6aU8lt2sromJSbi-CFukOhnJbw800ZoeqUi9RRsWr8_4rYeZb3AFTpV7xoMIv70o0rWqup9i7manwec99owRv9pc/s320/1couplesleding001b.jpg" width="208" /></a></div>
<br />
<br />
Епилог авантуре је да сам се ја лудо провела, санке су повремено буквално летеле, због разних избочина и (претпостављам) намерно направљених мини скакаоница, од врха брда до подножја и била сам страшно поносна на себе, вероватно јер ме је спуцао налет адреналина. Муж је извукао дебљи крај, неспреман на џомбе и проклизавање санки, па се при првом покушају и паду са санки при скретању са стазе на најгорој низбрдици добро угрувао и одбијао да покуша поново, проклињући тренутак када сам дошла на идеју да се санкамо, а он наивно пристао. Наредних недељу-две ме је убеђивао да је сломио ребро, кичмене пршљенове и заклео се да више неће покушавати такве лудости. ''Ја сам старији човек, ко ме тер'о, куд сам пош'о!''<br />
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i422.photobucket.com/albums/pp305/whymom3/Dividers/mittens-divider.gif" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://i422.photobucket.com/albums/pp305/whymom3/Dividers/mittens-divider.gif" /></a></div>
<br />
<br />
Како сам ја превише трапава за скијање, санкање отпада, остаје само понека партија грудвања и шетња, дакле, релативно досадне зимске активности, а највероватније ни снег неће потрајати док се град окити и још више паднем у празничну еуфорију, па нећу превише да се узбуђујем око ове порције пахуљица и намеравам да снег посматрам из топлине свог дома, без промрзлих стопала, леденица које висе из носа и цвокотања зуба, жељно ишчекујући божићну епизоду <i>Downton Abbey</i>-ja. Уколико се бели покривач (бај д веј, сад примећујем да српском језику недостаје синонима за снег, Ескими их имају охо-хо, а ми? Имам осећај да се понављам стално, неправда!) ипак задржи, бар до другог викенда (оног који пада двадесет и неког децембра), муж и ја идемо да се бањамо у отвореном базену с топлом водом, који постоји недалеко од нас, најбоље је када је около све бело, а температура воде око 40 степени. Сквик! То је мој покушај да цикнем од задовољства и узбуђења.<br />
<br />
Наравно, купањац отпада у случају да буде смак света, то се подразумева, али бих волела да ми неко разјасни по којој временској зони се рачуна та пропас' света, јер је мужу и мени годишњица 21, па да знам да ли да купујем поклон или не.<br />
<br />
До следећег читања, поздравља вас, снегом опседнута, новопечена домаћица.</div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/15703028310256168141noreply@blogger.com14tag:blogger.com,1999:blog-2761160115123216444.post-22346692332522019662012-12-06T23:11:00.001+01:002012-12-06T23:11:22.772+01:00Право лице домаћице, макар и под маском<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://25.media.tumblr.com/tumblr_lsifkwQHtJ1qbyd4ko4_500.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="196" src="http://25.media.tumblr.com/tumblr_lsifkwQHtJ1qbyd4ko4_500.jpg" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Остала сам вам дужна извештај о Ноћи вештица - који је требало да буде фантастичан, лудо забаван, знате већ како изгледају те журке на филмовима, али авај, ово је Србија, па доживех још један случај превеликих ишчекивања. Није да сам очекивала бал под маскама достојан спота <a href="http://www.youtube.com/watch?v=WbN0nX61rIs" target="_blank"><i>Florence + The Machine - Shake it Up</i></a>, или сцену из <i>Rocky Horror Picture Show</i>, али ипак...</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiHBBgr8UlCO9FR3EzmkwHC8sUNVuq0CpHiEmyHHiAzMDBnygIFnCZMhbdP0-6eW-gzoZ78PtYf49rGcUZrlWIs41mZGcJVoGEGVsfHAzsOiTVdkTb8lqRoKjlxzljtZda0mWUt3z16ezU/s640/rocky_horror_picture_show.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="177" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiHBBgr8UlCO9FR3EzmkwHC8sUNVuq0CpHiEmyHHiAzMDBnygIFnCZMhbdP0-6eW-gzoZ78PtYf49rGcUZrlWIs41mZGcJVoGEGVsfHAzsOiTVdkTb8lqRoKjlxzljtZda0mWUt3z16ezU/s320/rocky_horror_picture_show.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
1. Овај <i>празник</i> дефинитивно није заживео код нас, да ли због тога што је радни дан, западњачка творевина или у славу Сотоне (да, мало сам саркастична, мрвицу само), не знам, али нас је мало било спремно да правимо циркус од себе и заплашимо понеког пролазника својом појавом. Нисам ишла улицом и викала: ''Бууу!'', обећавам!</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
2. Људи изнад 25 немају воље, времена или маште да учествују у таквој забави, на моју жалост.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
3. Било је језиво хладно и дувала је кошава која је претила да ми одува маску с лица, па је можда и то утицало да ми расположење спласне. Хвала богу на аутомобилу и доброј вољи мужа да нас одвезе до клуба где се маскенбал одигравао, иако је морао рано да устане ујутро. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
4. Наша драга К. (у даљем тексту, с обзиром на маску коју је носила - Горгона Медуза), која живи ''преко баре'', имала је добре воље и маште за све нас заједно, али пошто функционише по канадском времену, свуда касни и по неколико сати, па је уместо у 19, почела да се спрема у 23 часа, доневши пуну кесу алата, клешта, маказе и - жицу за кокошињац!</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://blog.horsewhispers.com.au/wp-content/uploads/2010/09/Chicken_Wire_Netting_Chicken_Wire.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="126" src="http://blog.horsewhispers.com.au/wp-content/uploads/2010/09/Chicken_Wire_Netting_Chicken_Wire.jpg" width="200" /></a></div>
<br />
Не шалим се, ено, у ћошку стоји метар или два, немам појма шта је желела тиме да постигне, али ми је оставила на коришћење... да ли је добра идеја држати кокошке на тераси, хм?<br />
<br />
На крају је успела да направи змијице од жице, косе и разноразних хај-тек помагала, старогрчку тогу, а и ледени поглед који може да окамени све, осим самог Персеја, али он није дошао на маскенбал. Ми, остали, смо скретали поглед читаво вече, за сваки случај.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/41C043504340443043704300.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/41C043504340443043704300.jpg" width="240" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="font-size: xx-small;">Медуза у тами и две кока-коле, модерна уметнос'</span></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Моја кума је успела да д<span style="background-color: white; text-align: justify;"><span style="font-family: inherit;">â</span></span> свој максимум и не баци се у кревет у 9 увече, стигавши маскирана у трудну продавачицу ципела (интерна шала - она заиста ради у продавници ципела, у другом стању је и није се костимирала). Чак је помогла Медузи око змијица, јер сам ја била заузета својим пројектом у фазону <i><a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Day_of_the_Dead" target="_blank">dia de los muertos</a>, </i>зато што не захтева превише труда, само мирну руку и вољу за црткањем, идеално за ленштине. Боје за лице, за дечје рођендане, су одрадиле посао и успеле да се одрже на лицу читаво вече, ево доказа, ово је сликано по повратку кући.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/IMG_9007a.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/IMG_9007a.jpg" width="240" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="font-size: x-small;">Вест године - новопечена домаћица је најзад показала своје лице!</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Муж је имао сопствену замисао, желео је да буде једноставни зомби, са лименком која му штрчи из чела, мало крви около и то је то. Видели смо нешто слично на нету, али смо сметнули с ума да нам је за то потребан лепак, па је након експериментисања са<i> homemade</i> лепилима и очајничким потезима охо лепком, морао да се помири са тим да буде сабласни пајац, нешто између џокера и кловна. Сутрадан је на посао отишао са фином црном линијом испод очију, као да се пажљиво шминкао од раног јутра, јер није имао стрпљења за детаљно скидање шминке. </div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/IMG_8930.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/IMG_8930.jpg" width="218" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="font-size: x-small;">Мој шармантни супруг</span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
Да не грешим душу, нама је било лепо, сами смо себи довољни, па макар били сами у клубу, а место ипак није било празно, али нисмо видели много познатих људи. Свеједно смо били звезде вечери, изгледа да смо се највише потрудили, и иако не волим да будем у центру пажње, под маском ми није сметало. И тако сам на једну ноћ била <i>муерте</i> Фрида Кало, без брчића, али у колико-толико мексичком издању, са марамом, перлицама и цвећем у коси, које је кошава немилосрдно покушавала да одува с мене.<br /><br /><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i3.photobucket.com/albums/y65/SerpentineLust/halloween_dividers7-1.gif" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://i3.photobucket.com/albums/y65/SerpentineLust/halloween_dividers7-1.gif" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<br />Како је идеалне, наранџасте бундеве тешко наћи код нас, а нису ни јефтине, охрабрена упутствима са интернета, бацила сам се у акцију прављења вештачких, од новина и кесе за смеће. <i>Papier-mâché</i> је стручни израз, поступак је мало мање гламурозан, а резултат је следећи:<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Bundeva1a.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="168" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Bundeva1a.jpg" width="200" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Bundeva2.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="158" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Bundeva2.jpg" width="200" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Bundeva3.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="150" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/Bundeva3.jpg" width="200" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Само једна је остала код мене и тренутно ''чучи'' и углу собе, а када на њено место дође јелка (што је веома ускоро, јер ме је само помисао да је блесаво радовати се празницима још у новембру, спречавала да уђем у<i> full speed jingle bell mode</i>), мораће се иселити у плакар или на терасу, још ни сама нисам сигурна. Било ми је жао да се одрекнем све три, ипак сам се неколико дана гњавила са прављењем... уколико имате бољу идеју шта да урадим са њом, јавите ми. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
До следећег читања, желим вам лепе и ушушкане тренутке, по могућству под ћебенцетом, уз шољу врућег чаја или кафе и неки добар филм, јер време напољу није ни за шта друго, бар док не падне неки већи снег и још више ме баци у божићно-новогодишњу еуфорију. :)</div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/15703028310256168141noreply@blogger.com17tag:blogger.com,1999:blog-2761160115123216444.post-73129835441581521382012-10-23T01:29:00.000+02:002012-12-14T00:11:26.518+01:00Готик Бајага у патикама... тако некако<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Циркус поново у вашем граду, чујте и почујте... домаћица се вратила!<br />
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhtFO8tDx-kJnJh1SMLZkBkdJdFqIGjQu3jsWk09kq8Q6jDl__FQ1lp6wH-gCiMBdrpnBttiVj7mw9WO582EIF1vkaf1hDJ5sLPUSImRxpP8qyN6nEU6JMYTegOlFSKXTgP3iAJpg3TDxA/s1600/housewife.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="200" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhtFO8tDx-kJnJh1SMLZkBkdJdFqIGjQu3jsWk09kq8Q6jDl__FQ1lp6wH-gCiMBdrpnBttiVj7mw9WO582EIF1vkaf1hDJ5sLPUSImRxpP8qyN6nEU6JMYTegOlFSKXTgP3iAJpg3TDxA/s200/housewife.jpg" width="156" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Заправо, нигде нисам ни одлазила, али су ме неке обавезе и (ружна, тужна) дешавања у приватном животу одвраћала од писања и блога уопште. Све је у реду са мужем и са мном, ми смо и даље детињасто заљубљени, ружне ствари су се догађале неким блиским људима, али нећу о томе, јер се бојим да би мој блог попримио goth обличје, са све тамним, плишаним позадинама и музиком Sisters of Mercy... ионако ми је 90% одеће црно, као да студирам богословију (да, гледала сам ''<a href="http://www.imdb.com/title/tt0158610/" target="_blank">Како је пропао рокенрол</a>'').</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Јесам ли вам причала да сам као клинка заправо била потпуно у том фазону? Метал музика, дуге, црне хаљине, мартинке и дуга коса, с раздељком на средини. Вампирски (генетски) блед тен је дошао к'о поручен. Држало ме је до треће године гимназије, а онда сам схватила да ме мрзи да распертлавам мартинке пре физичког и почела сам да носим патике и одећу која више иде уз њих. Мислим да никада нисам изашла из те фазе... забога, удала сам се у старкама! Штавише, сутра идем да пазарим још једне патике, удобне, да се осетим као да ходам по облацима, јер сам фасовала <a href="http://www.planetazdravlja.com/wp-content/uploads/2012/03/plantar-fascitis.gif" target="_blank">плантарни фасцитис</a> због ношења равних јапанки током целог лета. Пре него што наборате чело и у себи узвикнете: ''Планетарни... шта?!'', поједноставићу - то је упала дела лигамента/тетиве која иде од пете, па испод свода стопала до прстију. Е, пета боли к'о ђаво после дужег мировања (спавања), па су ми ујутро први кораци били као да ходам по ножевима. Осећала сам се као Мала сирена из оригиналне бајке (Андерсен), мада сам више ходала као Хер Флик (муж је заслужан за то поређење). Ето, та глупа, глупа повреда може да се заради од ходања у превише равној одећи, у мом случају, у јапанкама, јер моје мајушно стопаленце број чет'рес' три тешко стаје у нешто женственије. Можда негде преко баре, ал' у земљици Србији се избор своди на теткасте сандале или унисекс јапанке... плантарни фасцитис ту дође као бонус. Ето, кад хоћу да будем модерна.</div>
<br />
Кад смо већ код модирања, овог лета сам се мало играла, па сам косу офарбала у омбре стилу... то је оно - горе тамно, доле све светлије, у постепеном прелазу. Могла сам код фризера, али ми је жао да дам паре неком непознатом к'о за то није ни чуо и ко ће у том подухвату експериментисати колико и ја сама, код куће. И успело ми је, ура за <i>уради сама</i> подухвате!<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/12/We_Can_Do_It!.jpg/250px-We_Can_Do_It!.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="200" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/12/We_Can_Do_It!.jpg/250px-We_Can_Do_It!.jpg" width="153" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<br />
Кажу да свака дама има свог фризера и да се он не мења тако лако. Моја сага је мало компликованија. Прва фризерка је окачила маказе о клин и отишла у пензију, други фризер је емигрирао у западну Европу, развео од жене и нашао мужа, трећа фризерка је такође отишла да окуша срећу ондулирајући бечке госпође, а четврта се није показала најбоље, ошишавши ме као косилицом за траву. Постоји и пета, заправо, која је океј, али није из мог града, па је логистика проблем... и тако моја коса маказе није видела од јануара.<br />
<div>
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiD6C41nKuFsrKykV20d6tNXvbwwJOuhcFa8PyvGEaxYSqB8JFgDirPAag3PY_T-B2ccxCdYdo28kp4_wEBkoBrAO-sGow7CjR4qz7mwpEW0MRl_WTTswlWTMxOIwh0yI02dqzlwzDoeio/s1600/1930s+hair+salon3.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiD6C41nKuFsrKykV20d6tNXvbwwJOuhcFa8PyvGEaxYSqB8JFgDirPAag3PY_T-B2ccxCdYdo28kp4_wEBkoBrAO-sGow7CjR4qz7mwpEW0MRl_WTTswlWTMxOIwh0yI02dqzlwzDoeio/s320/1930s+hair+salon3.jpg" width="227" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Звучи страшно, али реално, на дугој коси тај проблем највише увиђам ја, веома слабо кума, а муж никако. Он је још увек на седмом небу што сам му услишила жељу да ми макар део косе буде плав, па га ових 10% на крајевима бескрајно увесељавају. Уосталом, да ли мушкарци икада примећују такве ствари као што је 10 цм косе мање? Евентуално ако је 10 све што имате, па се појавите једног дана изгледајући као Шинејд О'Конор... типујем да би приметио, али иначе.. тешко.<br />
<br />
Све што ја од фризера очекујем је да зна шта ради, да уме да ме ошиша ''на степенасто'', к'о што волим и да ми не скине кожу с леђа приликом наплате свог труда и рада. Трачеви, хит трендови пролеће/лето 2013, извештаји са фризерских такмичења ме не занимају, на страну што мислим да људи, с ултрамодерним фризурама изгледају као тропске рибице..</div>
<div style="text-align: justify;">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/crazy_hairstyles_21.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="200" src="http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/crazy_hairstyles_21.jpg" width="146" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.salongalaxy.com/uploads_user/1000/343/20911.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="72" src="http://www.salongalaxy.com/uploads_user/1000/343/20911.jpg" width="200" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Чак сам одгледала неколико снимака на јутјубу, нешто као ''Како се ошишати код куће'', разним методама - маказама, Венус бријачима итд, итд. Све у свему, не бих се усудила, фарбање крајева косе није баук, али сумњам да бих тако добро прошла штрицкајући мало овде, мало тамо. Вероватно би се поновила епизода у којој сам се ја, инвентивна четворогодишњакиња, прихватила маминих кројачких маказа, у намери да себи направим фризуру попут оне коју је имао мој тадашњи идол - Бајага. Сећате се оне с краја осамдесетих, или како Амери кажу, the mullet?</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiVD5GpQ5TZLkGCC-Qsa8QkVm9AfJI9mTzUvs-4UJSDh8HqP3fZlaAm3sIfyzMhVDI7jPo7Qwi7h7PcVApRqXzMcY2qQg8tvnQl0nlWCynYtXtB48wfYFZnx3RXtKwI0keAEJj_JYl5Wb2N/s1600/Bajaga1.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiVD5GpQ5TZLkGCC-Qsa8QkVm9AfJI9mTzUvs-4UJSDh8HqP3fZlaAm3sIfyzMhVDI7jPo7Qwi7h7PcVApRqXzMcY2qQg8tvnQl0nlWCynYtXtB48wfYFZnx3RXtKwI0keAEJj_JYl5Wb2N/s320/Bajaga1.jpg" width="212" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="text-align: justify;"><span style="font-size: x-small;">бизнис напред, журка отпозади</span></span></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Не сећам се те ситуације најјасније, али ми кажу да су ме водили код фризера да спасе шта се спасти може, а ја сам свеједно била поносна на себе и свој skill. Можда би данас требало да се стресем од ужаса при помисли на репризу тако нечега, јер схватам шта сам способна себи да урадим, али не, и даље ми је смешно... мада сам свесна да је фризер прва тачка дневног реда. Муж је добио мисију да осмотри фризуре колегиницама на послу, па ако нека делује пристојно, да искамчи број телефона... не зезам се. Сиромах, верујем да таква врста концентрације изискује живце и челичну вољу, али ће свеједно то учинити, мени за љубав. Сутра ћу се распитати и код куме (која је бај д веј у благословеном стању и новопечена домаћица ће добити кумче (јеј!), али кума за сада изгледа као да се прејела и за сада нико не примећује моје кумче, осим нас, упознатих са пројектом ''кумче 2013''), па шта буде - биће, у овом моменту сам спремна чак и на повратак '80s Бајаге, само да се види мала промена. Једино се надам да неће доћи дотле да личим на певача групе Flock of Seagulls</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://3.bp.blogspot.com/-OAf8r4TnQvM/UIXUeEEyEDI/AAAAAAAAAkE/m-hPBK2wEWI/s1600/flockface.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="173" src="http://3.bp.blogspot.com/-OAf8r4TnQvM/UIXUeEEyEDI/AAAAAAAAAkE/m-hPBK2wEWI/s200/flockface.jpg" width="200" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
или Роберта Смита из the Cure, ма колико га обожавала. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://25.media.tumblr.com/tumblr_m9j3b9FRaR1qaozzao1_400.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="200" src="http://25.media.tumblr.com/tumblr_m9j3b9FRaR1qaozzao1_400.jpg" width="158" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
Што ме подсети - ове године, игром случаја, славимо Ноћ вештица, у част К, која живи на северноамеричком континенту, али нас скоро сваке године обрадује својим присуством, а ове године се поклопило да нас посети на јесен, па сада спремамо бундеве, маске, плетемо паукове мреже и спремамо се за бал. Више о томе веома ускоро! Нећу да обећавам, ионако испада да лажем к'о пас... мада не знам што би пси лагали... не обећавам, али дајем часну реч. Ето. :)</div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/15703028310256168141noreply@blogger.com8tag:blogger.com,1999:blog-2761160115123216444.post-59611397457236510022012-09-23T01:06:00.001+02:002012-09-23T15:15:53.640+02:00Бакине ђинђуве II<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<div style="text-align: justify;">
Дуго очекивани и давно (од априла, проверила сам!) обећани пост је стигао! Навали народе! </div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://foreignaffairsinsider.squarespace.com/storage/paperboy.png?__SQUARESPACE_CACHEVERSION=1301983948621" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="200" src="http://foreignaffairsinsider.squarespace.com/storage/paperboy.png?__SQUARESPACE_CACHEVERSION=1301983948621" width="122" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Прочитавши први део ''<a href="http://novopecenadomacica.blogspot.com/2012/04/i.html" target="_blank">ђинђува</a>'', схватам да ме не хвата само пролећни, већ и јесењи умор, што би значило да поново бауљам по стану четвороношке, зато што је напољу бљак, зато што је тмурно и зато што, ако устанем, морам да се обучем и одем по хлеб и млеко, а то захтева труд и рад, а то захтева енергију, коју немам. И патике. Након месеци и месеци проведених у јапанкама, (популарно звани) кромпирићи на ногама се буне при помисли на скученост затворене обуће.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
С обзиром на то да је време никакво, морала сам да нађем начин да се забавим код куће, па што да не спојим лепо и корисно и направим мало реда. Другим речима, крајње је време да средим онај накит из претходног поста на ту тему и остало о чему сам обећала да ћу писати, па све тутнула у картонску кутију и игнорисала је до пре неки дан. ''Али, било је вруће и спарно и била сам заузета!'', брани се део мене, али, будимо реални, имам климу, била сам заузета колико и Меги док дрема, па је једини изговор који би прошао на детектору лажи - лењост, моја стара бољка.<br />
<br />
Нисам направила ни оно сокоћало на које бих качила накит, мада то јесте био посао који је муж <i>обећао</i> да ће обавити, али бушилица и дашчице & летвице и даље чаме у неком мрачном ћошку. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br />
Оно што јесам направила је кафа, а затим села на под и чврсто решила да средим ђинђуве, мада су у овом случају, то више џиџа-биџе, и то подоста њих. Зашто на под? Зато што сам скоро донела ''неколицину'' књига из своје девојачке собе (ха, како то звучи, старински, к'о проминцле), па је све живо било затрпано књигама, а ред је да и њих распоредим.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://1.bp.blogspot.com/-92Y1Y542Za4/UF4watrI4mI/AAAAAAAAAhQ/JRM7xvBnM6w/s1600/knjige.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="201" src="http://1.bp.blogspot.com/-92Y1Y542Za4/UF4watrI4mI/AAAAAAAAAhQ/JRM7xvBnM6w/s320/knjige.jpg" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="font-size: x-small;">Неколицина књижица</span></div>
<br />
Наравно, чим сам почела да их преврћем, почеле су да навиру успомене, јер неке наслове нисам видела десетинама година - Влак у снијегу, Ризница песама за децу (она жута, Змајева), Полетарац, Бајке у слици (сећате ли се њих?)...<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://4.bp.blogspot.com/-XaOjjJBw3tY/UF4yH11j2DI/AAAAAAAAAhY/9FwZ7gNAenw/s1600/Bajke+u+slici.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="161" src="http://4.bp.blogspot.com/-XaOjjJBw3tY/UF4yH11j2DI/AAAAAAAAAhY/9FwZ7gNAenw/s200/Bajke+u+slici.jpg" width="200" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Када сам била мала, терала сам маму да ми чита једну те исту бајку током три или четири године, па се чак и данас, када јој поменем Риђобрадог, најежи када се присети.<br />
Међу књигама сам наишла и на нешто што сам чувала као највеће благо, миришљаво, бледуњаво злато:</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://3.bp.blogspot.com/-Evry8KS2V_A/UF4z9TzaWSI/AAAAAAAAAhg/64jfS4qbl48/s1600/IMG_7527.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="http://3.bp.blogspot.com/-Evry8KS2V_A/UF4z9TzaWSI/AAAAAAAAAhg/64jfS4qbl48/s320/IMG_7527.JPG" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="font-size: x-small;">Албум пун миришљавих папирића! Јеа!</span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="font-size: x-small;"><br /></span></div>
<div style="text-align: justify;">
Не знам ни зашто су миришљави папирићи били толико популарни, али се сећам да смо их сакупљали као да нам живот од њих зависи. И ето, још их имам. Можда ће за 50-ак година вредети много и бити хит на аукцији у Содбију, а ја ћу задовољно трљати руке и све спискати на неко сениорско крстарење Карибима. A girl can dream.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Но, да се вратим на тему, иначе ћу почети да вам цитирам омиљене делове ''Вука и седам козлића''. Већ сам поменула да је моја бака волела накит, и шопинг уопште, судећи по садржају њеног ормара. Има толико тога интересантног, али не знам како већину тога да прикажем... можда ми је потребна кројачка лутка. Да, то би помогло. Бака је имала довољно одеће за омањи бутик. Нажалост, била је скоро 30 цм нижа од мене, тако да од свега тога могу да носим накит, мараме и шешире. Не жалим се. Ипак, морам да се замислим - колико марама је потребно једној жени? Бака их је имала довољно да сваки дан у месецу носи по једну и још недељу-две преко тога. Носила их је око врата, не на глави, да се разумемо, а било је неколико и оних које бисмо данас звали пин-ап банданама. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://1.bp.blogspot.com/-D3Z80j2N5_U/UF47A8vLgvI/AAAAAAAAAiI/ucwrXlnjO5Y/s1600/101CANON3.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="300" src="http://1.bp.blogspot.com/-D3Z80j2N5_U/UF47A8vLgvI/AAAAAAAAAiI/ucwrXlnjO5Y/s400/101CANON3.jpg" width="400" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Нисам могла да их усликам све посебно, не зато што ме је мрзело, заиста, него зато што је мој помоћник све време јуришао по соби и проклизавао по марамама, растурајући их при сваком маневру и разносећи их свуда по кући, углавном зато што се за неку закачи ноктом, па онда отрчи, са марамом која се вијори, а ја за марамом. Трчим, не вијорим се.. Да не буде забуне, све се догађало док је муж био на послу, па није он у питању, већ Меги.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://1.bp.blogspot.com/-WL5XgLFe62w/UF476-Pf4MI/AAAAAAAAAiQ/6JC9SLqNqoY/s1600/Megimedjumaramama.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="232" src="http://1.bp.blogspot.com/-WL5XgLFe62w/UF476-Pf4MI/AAAAAAAAAiQ/6JC9SLqNqoY/s320/Megimedjumaramama.jpg" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="font-size: x-small;">Меги, блажена међу марамама.</span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Алтернатива би била да се затворим у собу, али би онда гђица седела испред врата и тужно мјаукала минутима, сатима, колико год је потребно, док ја не попустим или полудим. Понекад мислим да сними свој глас на неки касетофон, остави га да мјауче уместо ње, а она оде да одрема неку партију. Зато реших да сачувам своје нерве (и уши) и сликам само оне најинтересантније. Наишла сам и на једну мистериозну појаву. 10-ак марама са логом Олимпијаде '88. у Сеулу, све исте, све ''мејд ин Кореја'', прилично сам сигурна да се бака није такмичила у некој дисциплини, па ће то, откуд оне ту, највероватније и остати мистерија. Неколико њих је носило ознаке Шанел, не знам да ли су шанел-шанел, али на етикетама пише 100% свила, па кога је брига, док су лепе на додир.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://1.bp.blogspot.com/-sw_vcxZbYBA/UF4_4UrqmpI/AAAAAAAAAio/Ld18WhCYoQI/s1600/101CANON2.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="http://1.bp.blogspot.com/-sw_vcxZbYBA/UF4_4UrqmpI/AAAAAAAAAio/Ld18WhCYoQI/s320/101CANON2.jpg" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="font-size: x-small;">Шанелчићем ћу те, шанелчићем ћеш ме.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Међу стварима је била и ташница, мислим да је модне блогерке зову ''клач'', а ја се кроз маглу сећам назива писмо-торбица, па, ваљда је то то, још неке минђуше, сатови и много, више, превише расутих перлица, које треба сортирати и нанизати у старо стање огрлица и наруквица. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://3.bp.blogspot.com/-Z_US2CEHjJ4/UF5AsZvipnI/AAAAAAAAAi0/YXergVqmksg/s1600/101CANON1.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="http://3.bp.blogspot.com/-Z_US2CEHjJ4/UF5AsZvipnI/AAAAAAAAAi0/YXergVqmksg/s320/101CANON1.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://3.bp.blogspot.com/-yq6RSEXufPg/UF5CBYhwQnI/AAAAAAAAAjM/aiMNb2__89Q/s1600/101CANON4.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://3.bp.blogspot.com/-yq6RSEXufPg/UF5CBYhwQnI/AAAAAAAAAjM/aiMNb2__89Q/s320/101CANON4.jpg" width="240" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<span style="font-size: x-small;">Сат на зглобу, сат на прсту...</span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://1.bp.blogspot.com/-Slsg_RqXPps/UF5A-Dz-94I/AAAAAAAAAi8/hXGXvvYMuWg/s1600/mindjuse.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="http://1.bp.blogspot.com/-Slsg_RqXPps/UF5A-Dz-94I/AAAAAAAAAi8/hXGXvvYMuWg/s320/mindjuse.jpg" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Све је сортирано, попаковано у кутије и чека да домаћица заради много пара и касније све изложи у ормару какав има Кери Бредшо, само што ће код мене, уместо ципела, у ормару стајати накит, марамчићи и старке у разним бојама.<br />
<br />
Имам утисак да сам заборавила нешто, а мислим да је у питању још једна кутија са накитом, али у овом тренутку не знам ни која је ни како изгледа, јер сам се начисто погубила од силних слика, кутија и кутијица и приспавало ми се. То ћу и искористити као изговор да завршим писање данашњег уноса и увучем се у кревет, јер ми се смрзао нос и прсти, а муж, испружен дијагонално на кревету чини да пожелим да га мрднем и отмем му лаптоп, да и мени буде лепо, а то ћу и да урадим.<br />
<br />
До следећег, краћег и са мање слика, поста, поздравља вас новосмрзнута домаћица.</div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/15703028310256168141noreply@blogger.com15tag:blogger.com,1999:blog-2761160115123216444.post-16596227891908445262012-08-31T23:33:00.002+02:002012-08-31T23:42:46.954+02:00Варљиво лето '12.<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.fashionhippo.com/wp-content/uploads/2010/05/Gap-Sun-Hat.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="230" src="http://www.fashionhippo.com/wp-content/uploads/2010/05/Gap-Sun-Hat.jpg" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Зашто варљиво, када је дуго и топло - зато што сам се ја преварила у свом надању да ћу лето провести брчкајући се, ронећи и дружећи се са жабицама, рибицама и, хеј, нећу да дискриминишем - змијицама.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Гос'н муж није имао слободног времена од посла да одемо негде на дуже, па нам се обома лето свело на врели асфалт. Базен је безвезе, за мене, наџак-домаћицу, која не воли гужву и већ годинама успешно избегава вашаре, бувљаке, пијачне дане и општенародна весеља; језеро предалеко. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i.telegraph.co.uk/multimedia/archive/00782/swimming-pool-china_782326i.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="212" src="http://i.telegraph.co.uk/multimedia/archive/00782/swimming-pool-china_782326i.jpg" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
О мору за сада могу само да маштам. Баш сам данас на гуглу гледала слике албанске и румунске обале. Имам тај трип да нађем лепо месташце на коме нема гужве, да проводим дан за даном читајући књиге, у сенци сламнатог шешира, у некој увалици где нема никога. Никооога. Осим мужа, он је шофер. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://hiddeninfrance.typepad.com/hidden_in_france/images/2007/08/03/12834520_m_2.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://hiddeninfrance.typepad.com/hidden_in_france/images/2007/08/03/12834520_m_2.jpg" width="254" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Кад смо већ код читања књига, откад у свом поседу имам телефон са ''андроид'' оперативним системом, навадила сам се на читање електронских књига као мољац на мој омиљени џемпер. Прогутала сам 15-ак књига претходног месеца, лешкарећи у климатизованој соби, што даље од летње даноноћне жеге.</div>
<div style="text-align: justify;">
Када кажем у свом поседу, мислим на то да је током дана то званично мужевљев телефон, али ноћу се дружи са мном. Мој телефон служи само као будилник и евентуално као средство за комуникацију, под условом да није затрпан јастуцима, покривачима или чак можда пао иза кревета. Понекад се тек након 2-3 дана сетим да и ја имам мобилни и да заправо немам појма када сам га последњи пут видела. А леп је, чак је и розе, лепо звони, има тач-скрин и све што је потребно, али има ту несрећу да је мени запао у руке и сада углавном чучи негде, запостављен. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Није да сам антисоцијална, али имам утисак да ме мобилни телефон спутава, да сви очекују да сам на извол'те, а ја сам инаџија и нећу да сам на извол'те. Ма, кога ја заваравам, потпуно сам антисоцијална. Имам мали круг пријатеља и не волим да излазим у град. Кривим компјутер. Имам га од детињства, само смо с годинама постајали блискији. Муж каже да бих свиснула када бих морала да се одвојим од компјутера/интернета на 10-ак дана, али ја искрено не верујем у то. Мораћу да му предложим опкладу... нека ме пошаље на неко егзотично место, Кариби, Хаваји, не бирам, а ја нећу пипнути ништа што се укључује у струју, осим, можда, фена. Не морам чак ни то. Знам да ће прочитати ово, хајде, чик! </div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
***</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Потпуно сам свесна да више од месец дана нисам ни словце овде написала, али ћу бити храбра и нећу подмићивати своје читаоце симпатичним овековеченим догодовштинама моје (све дебље) мачке, само ћу рећи истину - </div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Схватила сам да не могу да пишем када сам нерасположена. Имам утисак да би се одразило на моје писање, а не желим да ово буде <b>такав</b> блог. Ово је место где су веселе, шарене и блесаве успомене записане у блогосферски тефтер, и желим да тако и остане. Јесам ходала као да имам кишни облачић изнад главе, због неких ствари које се дешавају, а не би требало да се дешавају (логично), због тога што ми ништа у претходном периоду није ишло од руке, али, све је то живот. Важно је да се домаћица и домаћин воле(ду), а све остало ће доћи на своје место. Је л' тако? Тако је! Позитивне мисли, енергија, вибрације. Носим се мишљу да почнем да се бавим јогом... или пилатесом. Набавила сам неки ди-ви-ди на ту тему, па ћу писати овде колико сам модрица зарадила падајући с оне гумене лопте. Све у свему, звучи као да ће бити права авантура. </div>
<br />
Пре тога ћу ипак добити прилику да оквасим своја ''пераја'' у води веће површине од моје каде. Сутра муж и ја идемо код његових, а тамо има језера... спојићу лепо и корисно и сад ми преостаје само да наговорим мужа да ме одведе на купање одмах чим стигнемо, јер на путу ка његовој кући пролазимо поред једног језера... 20 минута ће за почетак бити довољно, а онда једном увече, па ујутро, па када кренемо назад кући.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjwAHkIvXWIl_2bl1vpvTQUtxhH4wgy5CaDK8CcaAs8D7JE2TBbar-8PPDbULvV0YmzuMmxBADXT1oSDi5u7ImIYAeoH96h6h6p6jPV2nLPFo-Cl1W3dbrdFRxT_9g8sYIM6jQZgUrSWy4v/s1600/4f0198_Hilda.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjwAHkIvXWIl_2bl1vpvTQUtxhH4wgy5CaDK8CcaAs8D7JE2TBbar-8PPDbULvV0YmzuMmxBADXT1oSDi5u7ImIYAeoH96h6h6p6jPV2nLPFo-Cl1W3dbrdFRxT_9g8sYIM6jQZgUrSWy4v/s320/4f0198_Hilda.jpg" width="250" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<br />
Јесам ли већ помињала да се сваки наш дан на плажи завршава тако што он, у формацији са мамама које су са децом дошле на купање, стоји на обали и виче: ''Хајде, брзо напоље!, на шта ја обавезно одговарам (углас са клинцима): ''А само још пет минута!''. Док ја изађем, комарци већ увелико чекају прве жртве.<br />
<br />
О, да планирам да га малтретирам и сутра, да акумулирам тај дивни осећај, пошто сумњам да ћу имати још прилика за пливање ове сезоне. Осим ако нас не изненади индијанско лето. Ох, сада ми je у глави та песма.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<iframe allowfullscreen='allowfullscreen' webkitallowfullscreen='webkitallowfullscreen' mozallowfullscreen='mozallowfullscreen' width='320' height='266' src='https://www.youtube.com/embed/SQ9acTpB0ic?feature=player_embedded' frameborder='0'></iframe></div>
<br />
<br />
<br />
И тако, уместо варљивог лета, добили сте варљиви пост - причу ни о чему и свачему. Следећи пут ће бити боље, чак сам и батерије фотоапарата напунила, јер ће бити сличица (јеееј!). Следи давно обећани други део Бакиних џиџа-биџа. Или су ђинђуве биле у питању? Важно да је једно од та два.<br />
<br />
Хвала Вам на стрпљењу и бодрењу (терању да пишем), понекад ми је потребан добар шут у позадину да бих урадила нешто корисно. Свечано објављујем да је домаћица спремна за нове радне победе, а до следеће (скоре) прилике, мах-мах!</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/15703028310256168141noreply@blogger.com4tag:blogger.com,1999:blog-2761160115123216444.post-83362701924240017352012-07-24T12:24:00.001+02:002012-07-24T12:28:49.436+02:00Оправдано спречена домаћица<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<br />
... бар у претходна два дана, за оне претходне немам оправдање. Срамим се, као и обично, али, лето је, интернет је досадан, а напољу је сунце, има сладоледа и 'ладног пића, деца се играју на улици (сваки пут када изађем напоље, ризикујем да ме покоси неко дерле на ролерима, али то је већ друга прича).<br />
<br />
Елем, испуњавајући своје дужности домаћице, перући судове након спремљеног ручка, успела сам да се прописно исечем неким невероватно оштрим ножем (што је иронично, јер, кад год ми стварно затреба<i> really, really</i> оштар нож, нигде га нема), тако да ми је кажипрст леве руке онеспособљен, јер, ем је посекотина дубока, ем је на самом врху, па не могу да куцам. Авај. Гледам то с ведрије стране - имам шарене фластере са лавом, видром, куцом, пингвином итд, баш ме увесељава кад год ми поглед падне на рањени прст. Откако сам открила те дечје, не пада ми на памет да се враћам на оне ружне, једнобојне, који никада нису у правој боји коже. Када се већ види, нека се види на километар!<br />
<br />
У међувремену, док куцање престане да буде болно, ћу радити на припремама давно обећаног поста Бакине ђинђуве II, још једне ствари у низу оних које касним да испуним. <i>Bad, bad</i> домаћица.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://2.bp.blogspot.com/-sjKQjO8qxiU/UA523lyD94I/AAAAAAAAAhA/q2TiRVeFNSg/s1600/IMG_6469.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="236" src="http://2.bp.blogspot.com/-sjKQjO8qxiU/UA523lyD94I/AAAAAAAAAhA/q2TiRVeFNSg/s320/IMG_6469.JPG" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Ако ништа друго, бар сам средила фиоку са рачунима, наравно, не без левог сметала које је на пола посла решило да прилегне и одрема партију, а мене ко шиша. Ето, имам и слику као доказ, надам се да може да послужи као мито или искупљење за моје хронично неписање. Хм? До следећег поста, </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: right;">
ваша рањена, (скоро) деветопрста новопечена домаћица</div>
</div>Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/15703028310256168141noreply@blogger.com11tag:blogger.com,1999:blog-2761160115123216444.post-39167432961780563142012-07-10T03:10:00.000+02:002012-07-14T13:17:11.566+02:00Новопрепечена домаћица<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://fc05.deviantart.net/fs71/f/2010/203/d/8/evil_sun_by_thor102098.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="290" src="http://fc05.deviantart.net/fs71/f/2010/203/d/8/evil_sun_by_thor102098.jpg" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="font-size: x-small;">Све ћу ве спржим!</span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="font-size: x-small;"><br /></span></div>
<div style="text-align: justify;">
Ја сам пролећно дете, што не мора аутоматски да значи да ми је то омиљено годишње доба, али јесте тако. Није ни вруће ни хладно, могу да носим старке и да не бринем о томе да ли ми се лак на ноктима слаже са било којим делом одеће (деси се да вришти, што због нијансе, што због неслагања са било чим осим са неком радиоактивном честицом, Винча <i>style</i>), могу да носим дуге панталоне, да други не виде колико сам умодричена јер не умем да проценим удаљеност моје ноге од изненађујуће тврдог сточића изненађујуће оштрих ивица, могу да носим своју дугачку тиркизно-плаву јакницу, коју обожавам и која сакрива остатке божићне гозбе која са мном остаје много дуже од зимских празника... могу да дишем и да се не осетим као у сауни, могу да пустим косу, а да се не осетим као радник на високој пећи. Могу да одем до продавнице, а да се не осетим као Носферату када осети зраке сунца на својој деликатној, вампирској кожи... </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://zioncrimefactory.com/wp-content/uploads/2012/02/vampire-sunlight.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://zioncrimefactory.com/wp-content/uploads/2012/02/vampire-sunlight.jpg" width="299" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<div style="text-align: center;">
<span style="font-size: x-small;">Хссс!</span></div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
могу овако до сутра, али почињем себе да подсећам на тв шоп, када набрајају шта све можете да урадите са њиховим производом и на којим га свим местима можете користити (на камповању, у аутомобилу, на послу, док косите траву, медитирате, али станите, то није све! Уколико позовете одмах, на поклон ћете добити и потпуно бескорисни предмет који ће вам скупљати прашину у ормару! Како човек да одоли?). </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Оно што хоћу да кажем је да је ненормално вруће и сунце ме не воли, пече ме к'о пиле у рерни. Јесте, бела сам к'о сир, ал' не могу ни да сиђем испред зграде да купим Форнети, а да ме не пецне. Зато ми се у јутарњи ритуал убацила и крема за сунчање, фактор 50, па да видимо кога ће сад да пржи, мхм. Ревносно се умивам, перем зубе и мажем кремом, сва видљива и сунцу доступна места. Онда уживам у осећају топљења креме на кожи док идем у дневну набавку намирница, мисију плаћања рачуна на сто места у граду, јер нема веће уживанције ићи на један крај града у топлификацију, други да платиш струју, трећи воду, а пошта је успела да се угњезди тамо негде, на североистоку, малтене на Тибету (тако та раздаљина изгледа на + 40). Бар да је на Тибету, тамо никада није овако вруће.<br />
<br />
Пре неки дан сам ишла до поште и успела да изгубим јапанку успут, решила је да откаже послушност и распала се неповратно. То сам сазнала тако што сам се најнормалније сагла да проверим може ли се спасти, поцепавши панталоне на туру. Сва срећа па сам обукла дужу тунику и избегла даље брукање. Лаганим корацима у стилу хер Флика сам обавила шта сам имала и одшепала до куће по други пар, тријумфално бацивши издајице у канту за ђубре. Ионако су ми фарбале табане у црно.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Али, чекајте, то није све (Морам да се навикнем да мењам канал када почиње продаја преко тв)! Претходну ноћ је падала нека кишица, до јутра се све осушило, али сам ја, идући по храну за своју вољену мачку, пролазила поред једине баре у граду, чак не може да се назове ни баром, пре је барица, али је неки злотвор успео да протутњи у свом глупавом спортском аутомобилу и испрска ме. Јеј. Хлађење. Сутра мало, вода је била млака.<br />
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Зато сам чврсто решила да излазим само ноћу. Сачуваћу тен боје алабастера и мање људи ће имати прилику да гледа како се бламирам из дана у дан. И хладније је! И модрице се не виде у мраку. <i>Win-win</i> ситуација! Још када би поште, банке и остала места са шалтерима радила ноћу или када би се компјутеризовали.. ех, ех, Европо, два'ес' први вече, где си? </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Чин други, сцена прва. Кување. Лети. Две речи од којих ми се, када их употребим у истој реченици диже коса на глави. Што се мене тиче, живела бих на муслију, салатама и сладоледу, али муж је <i>карнивор </i>и сматра да сваки дан мора да једе. Не знам шта је то са мушкарцима данас. Хех. Сад озбиљно, он се с посла враћа око 15ч, по оној врућини и то пешке, откако нам се ауто покварио, а њему истекла дозвола истог дана. Тренутно је све у статусу кво, због врућинчине и чињенице да плата стиже тек после петнаестог. Зато он, сирома', на путу до куће дехидрира и успе да изгуби цирка 2 кг, па га не кривим (много) што би повремено ''нешто кашиком''. Ипак, чак и када укључим климу, поред шпорета је неподношљиво. Имам утисак да ми се праг толеранције суновратио откад имамо климу, просто не знам шта сам радила до пре годину-две, али се водим саветом краљице Викторије - затворим очи и мислим на септембар (или октобар, како је кренуло, тек тада ће захладнети).<br />
<br />
У овој врелини, патим и за плажом, пливањем и гњурањем, али муж неће добити одмор овог лета, па ми не преостаје ништа него да напуним каду, пустим звуке таласа на <i>јутубу</i>, направим неки коктел и пустим машти на вољу. Бар нећу да изгорим. То мирење са судбином у односу на очекивања која сам имала за ово лето ме је подсетило на ово:</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.trolino.com/image?id=2150" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="217" src="http://www.trolino.com/image?id=2150" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Једино што на другој слици фали је моја верна мачка која непогрешиво зна када ми је највише врућина, па дође да ме додатно угреје елегантно сместивши своју подгојену позадину на мене - и ни макац. И шта ћу, жао ми је да је мрднем. Греје лаптоп, греје она. Презнојавање је беше добро за целулит?<br />
<br />
Но добро, јесте врело као у сауни, клима ми јесте убила оригано на тераси (тренутно на опоравку у кухињи, за сад у критичном стању), али је време бар душу дало за ленствовање. ред дремке, ред мувања по кухињи, ред одмарања, ред панике јер долазе ненајављени (добро, најављени, али за пола сата) гости, муњевито сређивање стана, уз хектолитре проливеног зноја, брзином Брзог Гонзалеса, а након тога срећа што не морам прстом да мрднем, када је о сређивању реч, наредних дана. Тако ових дана судове перем тако што их налијем топлом водом са додатком детерџента, убедим себе да би требало тако да стоје неко време, а онда одем да гледам серију. Једини проблем је - нема довољно серија. Двапут недељно се обрадујем нечему, а остатак недеље проведем хранећи своју радозналост најбизарнијим информацијама са интернета, па завршим гледајући слике мачака. То ми се редовно дешава, увек су маце у питању. </div>
<div style="text-align: justify;">
<div style="text-align: center;">
***</div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
У току писања сам устала да донесем воду из фрижидера и заборавила о чему сам још хтела да пишем. Бојим се да 5% плаве косе које имам однедавно (крајеви су ми плави, решила сам да експериментишем са <a href="http://omgitotallyheart.files.wordpress.com/2012/01/tph_ombre_hair.jpg" target="_blank">омбре</a> техником) узима маха, заборављам ствари, тешко сабирам и множим, а почињем да гледам више романтичних комедија. До сада сам мислила да је то мит, али ко зна. Обавештаваћу вас о даљим утисцима. Сада одох да се борим за своју страну кревета, муж спава стилом морске звезде, а спавање у пози тетрис облика (попуњавање слободних површина кревета) чини да и након буђења останем у том положају, па сматрам да је вредно борити се за сваки центиметар. Пожелите ми срећу.<br />
<br />
П.С. Како ви преживљавате ове тропске врућине?<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<object class="BLOGGER-youtube-video" classid="clsid:D27CDB6E-AE6D-11cf-96B8-444553540000" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0" data-thumbnail-src="http://1.gvt0.com/vi/s1_8909dNJ0/0.jpg" height="266" width="320"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/s1_8909dNJ0&fs=1&source=uds" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="allowFullScreen" value="true" /><embed width="320" height="266" src="http://www.youtube.com/v/s1_8909dNJ0&fs=1&source=uds" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true"></embed></object></div>
<br /></div>
</div>Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/15703028310256168141noreply@blogger.com9tag:blogger.com,1999:blog-2761160115123216444.post-88471899156587512402012-06-26T16:49:00.010+02:002012-06-26T17:09:46.706+02:00Комшилук, илити welcome to da hood.<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><div><div style="text-align: justify;"><br />
</div></div><div style="text-align: justify;">Идеју за данашњу тему сам елегантно ''позајмила'' од <a href="http://myperfectlounge.blogspot.com/" target="_blank">MyPerfectLounge</a>, мада просто не могу да верујем да ми раније није пало на памет да пишем о својим комшијама. Инспирација ми није јача страна ових дана, да л' ми је ум прокувао, или га је одувао 'ладан ваздух захваљујући клими и вентилатору, не знам, али ми је у глави, као и у стану данас, промаја. </div><div><div style="text-align: justify;"><br />
</div></div><div><div style="text-align: justify;">Стан у коме живим је припадао мојој баки, а ја сам ту провела више времена него код сопствене куће - бака је са мном гледала авантуре Фредија Кругера, уз наручену пицу и лименку пива, чак ми је дала и да се повремено ''огребем'' за неки гутљај и штрикала ми је џемпере са мотивима који само детету од 6-7 година могу да падну на памет. Моја најбоља другарица је живела три спрата изнад, бакине пријатељице из зграде су ми доносиле слаткише. Јесам ли поменула помфрит за доручак, пре школе? Ко би могао да одоли, није ни чудо што сам стално била ту.</div></div><div><div style="text-align: justify;"><br />
</div></div><div><div style="text-align: justify;">С временом, ствари су се мењале. Баке више нема, као ни њених пријатељица. Другарица је емигрирала у Аустрију, а у празне станове су се уселили неки нови људи.</div><div style="text-align: justify;"><br />
</div><div style="text-align: justify;">Данас више нема урамљеног кућног реда у ходнику зграде, као некад, мада мислим да би се он игнорисао чак и да још увек постоји. У стан на другом спрату су се уселиле рвачице у чоколади. Кладим се да многи нису знали да тај спорт уопште постоји. Сваког викенда сам их виђала како вуку монтажни базен, пре и после наступа. Питам се на какве свечаности су их звали, али зарада очигледно није била довољна, јер су ускоро почеле да вежбају певање и музицирање, у стилу Гранд звездица. Пробе су углавном биле од 22 часа, нарочито средом и четвртком, што није било страшно, док нису набавиле озвучење.</div><div style="text-align: justify;"><br />
</div><div style="text-align: justify;">Наспрам њих, дечко који свира трубу је право освежење - он бар никада није показивао амбиције да иде на Гучу или поподне Лее Киш, а такође је заслужан што сам се у неколико наврата осетила као богаташица из једне од америчких сапуница, пошто је свирао тему из ''Династије'' док сам ја лешкарила у кади пуној пене. О, да. Само зажмурим и уместо каде од метар и по замислим ђакузи, милина једна. </div></div><div><div style="text-align: justify;"><br />
</div></div><div><div style="text-align: justify;">Ту негде живи и један бишон, Дино, који је чупав и пресладак, али стално пишки у ћоше поред мојих врата, а власници се уопште не обазиру, а и што би, нису њихова врата у питању. Претпостављам да Дино намирише моју звер, па постане територијалан, али ми буди невероватну жељу да урадим <i>cut/paste</i> на њихов отирач. </div></div><div><div style="text-align: justify;"><br />
</div></div><div><div style="text-align: justify;">У стану изнад мог живе људи који су најактивнији после поноћи, никада их нисам видела, и након неколико година искуства стеченог гледањем <i>True Blood</i>-a, почињем да сумњам да су вампири. У сваком случају су бољи од звезде прошлог серијала <i>VIP Великог Брата</i>, који је са породицом живео у том стану пре њих, константно ударајући у цеви радијатора играчкама и разноразним алаткама, по цео дан, а ако није чангрљао, онда је трупкао и ваљао тешке објекте по стану, неуморно, као некакав огроман, прерасли хрчак. </div></div><div><div style="text-align: justify;"><br />
</div></div><div><div style="text-align: justify;">Осим стана који се с леве стране граничи са нашим, где поподне мирише као да кувају мачке, (срце ми заигра од радости када видим да ме Меги, жива и здрава, чека у предсобљу када дођем кући), најбоље чувам за крај.</div><div style="text-align: justify;"><br />
</div><div style="text-align: justify;">Комшиница која живи у стану до нас, са десне стране, је убеђена да је Анастасија Романов и уопште јој не смета детаљчић што је она тек напунила шездесет година. Не знам како се то њено убеђење одражава на релативно одговоран посао којим се бави, а кажу да је стручњак у својој професији, али је живот поред члана краљевске породице и њене чиваве из пакла све осим досадан. <i>Damn</i>. Сад схватам да је ово последње заправо тужно, и не мислим притом на чиваву из пакла. Мршаво, искежено створење, које буквално пени од беса што својим сићушним корацима не може да стигне просечног човека и добије своју дневну дозу крви, али је до'ватила панталоне онима који се нису надали и били довољно брзи да утекну. Иронично, зове се Милица. </div></div><div><div style="text-align: justify;"><br />
</div><div style="text-align: justify;">Сад ће испасти да не волим псе, јер им свима налазим мане. Јок. Постоји много симпатично куче на трећем спрату, маторо к'о библија и ходником иде брзином пужа, али увек волим да га сретнем, јер је ем лепо васпитан, ем је сладак, скоро потпуно сед, али са враголасто повијеним устима на горе и чупавим обрвама, као код правог старца. Сад схватам да не знам како се зове. У праву је био Маркс када је говорио о отуђености појединаца. Мада, овакве комшије (већину) не желим да виђам ни на фејсбуку.</div></div><div><br />
</div><div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;"><span style="text-align: left;">Мој сан је кућа на селу, са вееееликим имањем, где ћу моћи да правим доручак на трави, док кравице, овчице, козице и евентуално неки мага скакућу око мене и моје савршене корпе за пикник, где ће комшије имати довољно простора и сопствену авлију, па им клима неће цурити на моју терасу, нити ће ми кроз прозоре упадати струготина, када неко одозго реши да подмлади своје прозоре. Неће бити ни играонице на тераси тржног центра на који прозори спаваће собе гледају, ни клинаца који урлају испред, пуштају језиву, ј-е-з-и-в-у музику (ону у којој индивидуа сумњивих вокалних квалитета користи превише самогласникаАаАаа на крају сваке речи) с мобилних телефона и повремено се потуку, ваљајући се по прашини, у ћошку где ти исти сваког викенда, да простите, пишке када се враћају кући цврцнути из неког од околних кафића. </span></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><span style="text-align: left;"><br />
</span></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEihHlivwlza0BkA2JkHiblvjzkE6g28iFsZq3LjKPlM23fB7ZGYzaKJtir1sIWEvlY33F3vh90XdFB3LcSUzw6L7kQQ_n0BtgLp5KYUADUk2vg7KAVpoZ5V64i-oxDU4EGVJzC16765U2eE/s400/blog3+110.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEihHlivwlza0BkA2JkHiblvjzkE6g28iFsZq3LjKPlM23fB7ZGYzaKJtir1sIWEvlY33F3vh90XdFB3LcSUzw6L7kQQ_n0BtgLp5KYUADUk2vg7KAVpoZ5V64i-oxDU4EGVJzC16765U2eE/s320/blog3+110.JPG" width="320" /></a></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><span style="font-size: x-small;"><i>Види, Жика са четвртог спрата је купио нови ауто, а овамо му је одрпан отирач пред вратима, ц, ц.</i></span></div><div><br />
Све су то чари живота у строгом центру града, када једна страна зграде гледа на пешачку зону, фонтане и излоге продавница, а мени се заломила друга страна, која гледа на двориште, задња врата пекаре и једног ресторана кога је кроз шаке пропустио кувар са телевизије, она домаћа верзија Гордона Ремзија, учећи их како да кувају, привуку муштерије и чисте кухињу, како им се не би излегли гуштери и змије (то је мени мама говорила да ће се догодити, ако не одржавам ред у својој соби, па ако ме је лагала и ја лажем вас). Пекари обожавају да слушају народњаке у 4 ујутро, а кувари седе на гајбицама испред врата и ћућоре, што наводи на закључак да и даље немају много посетилаца.<br />
<br />
Заборавих на мачке! Имамо читаву фамилију одмах до играонице, јер тржни центар није завршен, локали на првом спрату зврје празни, осим фамозне играонице, па су мачке искористиле прилику да се доселе у велики град, као бучни Италијани који су доводили по 20 чланова фамилије у Њујорк. Можда су и мафијаши, ко зна, чујем да се туку ноћу, а да ли утерују дугове или је крвна освета у питању, не знам. Газда, тј. кум је свакако један црно-бели мачор (да ли је случајност што носи црно-бели смокинг? <i>I think not</i>!), који је уједно и најгласнији, толико, да ми се неколико пута догодило да устанем у току ноћи, сва буновна и пустим воду из славине у купатилу, јер сам убеђена да Меги мјауче, јер је жедна; онда се вратим у кревет и затекнем Меги испружену и допола умотану у мој покривач, хрче ли хрче. Сва срећа, она за сада не показује тенденције да ''уђе у банду'', нити је њихови разговори занимају, очигледно је мачећи комшилук дотиче мање него мене мој, двоножни. Док мачке фркћу, реже и дозивају се, она пет пара не даје, само се повремено сита изразговара са неком птицом на тераси. Мекеће, несвесна да тај звук дворишне мачке користе када желе да улове птичицу за вечеру. Она је користи само да би мени било смешно, сумњам да би била храбра када би се нека од тих птица приближила. Ни папагају не сме да приђе.<br />
<br />
Колико год бучно деловало, ја сам огуглала на то, па ништа не примећујем (осим ако су у питању ти новокомпоновани народњаци, мрзим народњаке), спавам као беба поред отвореног прозора, али муж пролази кроз пакао. Момак из малог места, навикао на цвркут ноћних птица, повремени зов петла из комшилука и шуштање лишћа, још увек се мучи када дође време за спавање, јер, чак и када нема људи напољу, чују се клима-уређаји оближњих продавница. Спава с јастуком на глави, а када чврсто заспи, ја га отмем, јер мени никад доста тзв. ''грлиша'', морам да имам јастуче које ћу да грлим, једно да ставим руку на њега када лежим на страни, и једно ''шетајуће'', које углавном заврши на поду, али је свеједно, <i>сушта</i> потреба, за мене, принцезу на зрну грашка.<br />
<br />
Да се разумемо, ја волим свој крај и живот у центру, увек се нешто дешава - свирка у рок кафеу тик испод прозора, не морам чак ни да се спремим за излазак, само отворим пивце и уживам, улични продавци балона који их пумпају баш ту, испред, тако да могу да узмем неки, само ако испружим руку, маце, вране, свраке и врапци с којима Птица воли да ћаска рано ујутру, али ми, опет, не би сметало да све то заменим за горепоменуту сеоску идилу. Зашто, питате се? Недостаје ми могућност да ујутро устанем и прошетам босе табане по влажној трави, да поподне седим у башти, пре него што сви комарци на свету дођу да се госте на мени, да заливам цвеће и сунчам се без горњег дела. Могла бих и веш да прострем, па да се с мужем јурим кроз снежно беле чаршаве, у <i>слоумоушну</i>, разуме се, као на филму. Ех. Свашта бисмо могли на селу, али смо за сада, осуђени на ужурбани живот у оковима бетона. Али, једног дана, ко зна, можда нам је ваљање у сену записано у звездама, картама, талогу од кафе, пасуљу... поента је да нам се можда смеши - у блиској будућности, никада се не зна.<br />
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://kikipotamus.files.wordpress.com/2007/08/laundry.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="http://kikipotamus.files.wordpress.com/2007/08/laundry.jpg" width="320" /></a></div><div style="text-align: center;"><br />
</div></div><div><br />
</div><div><br />
</div><div><br />
</div><div><br />
</div><div><br />
</div><div><br />
</div><div><br />
</div><div><br />
</div></div>Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/15703028310256168141noreply@blogger.com7tag:blogger.com,1999:blog-2761160115123216444.post-65295525760518844512012-06-21T18:30:00.005+02:002013-11-03T07:11:43.981+01:00Новопечена домаћица у канџама поп културе<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgG_0yQ7MtDV76BovD2LuITWgRWIPwJUjvhJ-nmrJfGEOFKgU18hwhjCW7omf1aKnGBOUDfrTwhE-0soUwqtXu246dBTqNHYyz71A7vc7P-AUOnu0hy9A7D9zquCweo83mLDEkQ9cIIRY4/s400/21%5B1%5D.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgG_0yQ7MtDV76BovD2LuITWgRWIPwJUjvhJ-nmrJfGEOFKgU18hwhjCW7omf1aKnGBOUDfrTwhE-0soUwqtXu246dBTqNHYyz71A7vc7P-AUOnu0hy9A7D9zquCweo83mLDEkQ9cIIRY4/s320/21%5B1%5D.jpg" width="292" /></a></div>
<br />
<br />
Већ дуже време имам теорију (или хипотезу, ако ћемо прецизније) да не могу да критикујем неки филм или књигу, ако га претходно не одгледам. Могла бих да кажем да је то зато што волим да сагледам ствари из свих углова и детаљно анализирам дато дело или зато што ме занимају овакви социолошки феномени, стварајући тиме улепшану слику о себи, као интелектуалки, која воли да буде у жижи медијских дешавања (што јес' - јес', волим да будем у току), али ако говорим истину и само истину... радознала сам.<br />
<br />
Радознала до те мере да морам да видим у чему је штос, зашто сви причају о томе, зашто ја једина да не знам о чему се ради, зашто не схватам пошалице на <i>твитеру, редиту и тамблру</i>? Радозналост уби мачку, а у мом случају, већину слободног времена, а и забушавала сам када је реч о домаћинским дужностима. Прашина, храна и веш могу да сачекају, муж може да купи бурек у пекари преко пута, ал' ја морам да видим што се дигла прашина око овога и онога. Потиштено признајем да сам тако одгледала <i>Твајлајт</i>, чула шта пева<i> Џастин Бибер</i> и имала ноћне море јер ми се песма <a href="http://www.youtube.com/watch?v=fWNaR-rxAic" target="_blank">Карли Ре Џаспен</a> вртела у глави недељама, сама сам крива. Овога пута, мира ми није дала књига ''<i>50 Shades of Grey</i>''. Сви причају о њој, сценаристи су се већ бацили на посао адаптације књиге за велике екране, социјалне мреже брује ли брује, па куд сви ту и новопечена домаћица.<br />
<br />
Зашто? Чула сам да је <i>dirty</i> (како да одолим?), чула сам и да је очајно написана, али кад сам преживела <i>Твајлајт</i>, све ћу. Потукла је ''<i>Харија Потера''</i> и ''<i>Фаренхајт 451''</i> по броју продатих копија, нашла се на првом месту топ листа бестселера Њујорк Тајмса. Није било теорије да макар не гвирнем.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/thumb/5/5e/50ShadesofGreyCoverArt.jpg/220px-50ShadesofGreyCoverArt.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/thumb/5/5e/50ShadesofGreyCoverArt.jpg/220px-50ShadesofGreyCoverArt.jpg" width="212" /></a></div>
<br />
<br />
Домогла сам се пдф копије, нимало обесхрабрена бројем страна који прелази 1200 (само прва књига), наместила Адобе читач тако да позадина буде црна, а слова сива (читање е-књига ми није до сада баш полазило за руком, након сат времена бих почела да видим дупло због беле позадине), завалила се у фотељу са лаптопом на крилу и почела да скролујем.<br />
<br />
Након неколико десетина страна, схватила сам да ми је нешто у вези са књигом познато... можда и превише. Неколико минута на верном, старом Гуглу и схватих да је књига написана као фан-фикција о Бели и Едварду, минус вампирске тенденције, плус садо-мазо моменти. Квалитет писања - средњошколски ниво. Фразе које се понављају изнова и изнова, док не постане јасно као дан да се све три књиге састоје од <i>copy/paste</i> момената двоје људи који су параноични да нису довољно добри једно за друго. Будимо реални, дијалози су потпуни треш, нарација је сумњивог квалитета колико и роба у продавницама ''Све за 100 динара'', просто сам могла да замислим како је списатељица (мрзим ту реч) на Википедији прочитала неколико текстова о БДСМ субкултури, типовима Ауди аутомобила и географији околине Сијетла и користећи речник синонима написала капитално дело које просечна домаћица чита, закључавши се у купатило. Ко би желео да други знају да читају ово? Изгледа да је софт-порно литература прихватљива ако њен наслов осване на топ листи озбиљних новина.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://s2.quickmeme.com/img/6e/6e50112eeb80ba0aa0deacfe657a56562f923bc934b024c2925f5badae7df7cf.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="228" src="http://s2.quickmeme.com/img/6e/6e50112eeb80ba0aa0deacfe657a56562f923bc934b024c2925f5badae7df7cf.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<br />
<br />
Наравно, свака њој част, досетила се и продала ''инвентивну'' идеју, која је неким чудом експлодирала на интернету резултирајући тиме да ја изгубим три дана на целодневно држање претоплог компјутера у крилу на 38 C. Иии... сад разумем форе. И смешне су. Што је најгоре, није ми жао, иако сам просто шкргутала зубима када видим да се у књизи по стоти пут понавља иста сцена, иста реч, изнова и изнова и изнова.<br />
<br />
Жао ми је што ја нисам имала петљу и живце да ја напишем нешто слично (не слично-слично, него слично-популарно), па да уживам у новостеченом богатству негде на Кокосовом острву или Аруби, где ће ме болети уво што сам пуно име ставила на наслов књиге кога би се сваки писац који држи до себе постидео. Ипак, криза је, а ја бих радије да лешкарим на ситном, ружичастом песку неке егзотичне плаже, него да плаћам карту за градски базен и бринем да ли ће ми босиљак на тераси увенути јер спољна јединица климе дува право у саксије. С друге стране, кактуси су, откако су температуре скочиле, порасли за 10 цм. Пустињска клима и моја пустињска лисица, Меги, која ужива да лежи на тераси, са све чет'ри увис, док јој врућ ветар мрси брке јуначке.<br />
<br />
<br />
Изгледа да ми је праг толеранције превисок, чим стално налазим нови материјал за анализу и критику (респективно), жалећи се мужу да сам изгубила ''драгоцено'' време на ''те глупости'', али и даље тражим још, иако се коси са здравим разумом, мојим схватањем личних слобода и феминизма. Нарочито ако дотично дело још није постало популарно у Србији. Так'и сам хипстер, ужас један. Нема везе што је ђубре, ја сам прва чула, ута-та. Дође ми да преврнем очима на сопствене глупости. И јесам. Требало би да се стидим, јер знам да ћу одгледати и нови Твајлајт и филмовану верзију<i> Fifty Shades</i>, само зато што су ми доступни, а бусам се у груди што одолевам турским сапуницама. Ц, ц, ц. Можда је то оно, ко не плати на мосту, платиће на ћуприји.<br />
<br />
Наравно, цео овај текст служи само као скретање пажње с мог неоправданог изостанка с блога, јер је лакше излежавати се, гледати серије (почео је <i>True Blood</i>! - што ме подсети на моју новостечену навику да га гледам без укључене климе, уз моје лично алигаторче (Меги), да бих дочарала временске прилике вреле Луизијане. Смешно, али штеди струју.) него радити нешто, па и писати блог. Сваког јутра се будим са одличном идејом о чему бих могла да пишем, да бих, док оперем зубе и одем по хлеб, потпуно изгубила интересовање за ишта друго осим за лежање у расхлађеној, мрачној просторији. Могу евентуално да направим салату, испохујем тиквице и умутим сладолед. Све остало захтева натчовечански труд. Или сам лења. Пре ће бити да је то. Бићу боља, стварно.<br />
<br />
<br />
<div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://data.whicdn.com/images/17144331/291741_294483790568042_218141808202241_1377707_1544431126_n_thumb.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://data.whicdn.com/images/17144331/291741_294483790568042_218141808202241_1377707_1544431126_n_thumb.jpg" /></a></div>
<br /></div>
<div>
<br /></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/15703028310256168141noreply@blogger.com9tag:blogger.com,1999:blog-2761160115123216444.post-67466048001267299772012-06-08T18:25:00.000+02:002012-06-08T18:25:07.016+02:00Сутра ћу...<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://1.bp.blogspot.com/-HNgzGhfAfCc/T9Ij1ttJn5I/AAAAAAAAAgw/N32Gwmpznk8/s1600/housewife.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://1.bp.blogspot.com/-HNgzGhfAfCc/T9Ij1ttJn5I/AAAAAAAAAgw/N32Gwmpznk8/s320/housewife.jpg" width="238" /></a></div><br />
<div style="text-align: justify;"><br />
</div><div style="text-align: justify;">Требало би да покупим веш који се осушио. Сутра ћу.</div><div style="text-align: justify;">Требало би да налакирам нокте. Сутра ћу.</div><div style="text-align: justify;">Требало би да направим сталак за качење накита. Сутра ћу</div><div style="text-align: justify;">Требало би направити неки колач или торту, одавно нисмо јели ништа слатко. Сутра ћу.</div><div style="text-align: justify;">Требало би да направим налепнице за теглице са зачинима. Сутра ћу.</div><div style="text-align: justify;">Требало би обрисати прашину. Сутра ћу. </div><div style="text-align: justify;">Требало би да напишем нови пост на блогу, обећавам себи то већ данима. Сутра ћу. </div><div style="text-align: justify;"><br />
</div><div style="text-align: justify;">Bad, bad housewife. </div><div style="text-align: justify;"><br />
</div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><iframe allowfullscreen='allowfullscreen' webkitallowfullscreen='webkitallowfullscreen' mozallowfullscreen='mozallowfullscreen' width='320' height='266' src='https://www.youtube.com/embed/Gun9U1g-Mds?feature=player_embedded' frameborder='0'></iframe></div><div style="text-align: justify;"><br />
</div><div style="text-align: justify;"><br />
</div></div>Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/15703028310256168141noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-2761160115123216444.post-22844930633145532562012-05-24T02:55:00.005+02:002012-06-01T14:46:02.064+02:00Још један доказ да не треба да пијем кафу<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://4.bp.blogspot.com/-nOZoFe1A37Q/T719dBsuzUI/AAAAAAAAAgc/wILxPjBIO-U/s1600/images.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><span style="font-family: inherit;"><img border="0" src="http://4.bp.blogspot.com/-nOZoFe1A37Q/T719dBsuzUI/AAAAAAAAAgc/wILxPjBIO-U/s1600/images.jpg" /></span></a></div><div><span style="font-family: inherit;"><br />
</span></div><div><span style="font-family: inherit;"><br />
</span></div><div style="text-align: justify;"><span style="font-family: inherit;">Већ сам писала на тему утицаја кофеина (пише она ноншалантно, а у себи то више изгледа као ''<i>Јесам ли већ писала о овоме? Јесам, зар не? Сигурно сам писала, мора да сам писала! Ма, сто посто сам писала. А када сам писала? Кафа, кафа, кафааааа</i>! <i>Блаблабла..</i>.) на мој организам и бајних последица попут нервозе, лупања срца, убрзања мисли као када пустите грамофонску плочу на 33 обртаја (сећа ли се ико како то уопште звучи?) , што се углавном своди на дупло више причања, <i>attention span of a goldfish</i> и море глупих идеја у пола ноћи, јер не могу да заспим.</span></div><div style="text-align: justify;"><span style="font-family: inherit;"><br />
</span></div><div style="text-align: justify;"><span style="font-family: inherit;">Поред тога што слушам ''<a href="http://youtu.be/WUJhcJ1L5Tk" target="_blank">Ватање у колцу</a>'' на <i>repeat, </i>интензивно размишљам о томе како се добија посао називања нијанси шминке и лака за нокте. ОPI - <span style="background-color: white; line-height: 20px;">Sand in My Suit</span> <span style="background-color: white; line-height: 22px; text-align: -webkit-auto;">,</span> <span style="background-color: white; line-height: 16px; text-align: -webkit-auto;">Deborah Lippmann</span> - Bitches' Brew, <span style="background-color: #fafafa; text-align: -webkit-auto;">Urban Decay - Asphyxia, Tess Nail - Mummified, </span> <span style="background-color: white; line-height: 20px;">Naughty Nailz</span> - <span style="background-color: white; line-height: 1.4em;">Red Thong In Divorce Court... </span></span></div><div><span style="background-color: white; font-family: inherit; line-height: 1.4em;"><br />
</span></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiHvA8IItk-zziBgQ9JwaWT1F543lDmYD3R3hQ2sbk2QXcaB8WmZRmZkXyhqdQJ8d95f7Z8gpuSw6u61G8_TaqFelA6nWM7NO6JygEvla0pSuFxFr2iVvb_4sJoEWszbuzN3NQM3I79MZQ/s320/CatherinetheGrape.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><span style="font-family: inherit;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiHvA8IItk-zziBgQ9JwaWT1F543lDmYD3R3hQ2sbk2QXcaB8WmZRmZkXyhqdQJ8d95f7Z8gpuSw6u61G8_TaqFelA6nWM7NO6JygEvla0pSuFxFr2iVvb_4sJoEWszbuzN3NQM3I79MZQ/s320/CatherinetheGrape.jpg" /></span></a></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"></div><div><div style="text-align: center;"><h3 class="post-title entry-title" itemprop="name" style="background-color: white; font-weight: normal; line-height: 1.4em; margin-bottom: 0px; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 0.25em; padding-bottom: 4px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><span style="font-family: inherit; font-size: x-small;">Catherine the Grape</span></h3></div><span style="font-family: inherit;"><br />
</span><br />
<div style="text-align: justify;"><span style="font-family: inherit;">Озбиљно, ко то смишља, и оно најважније, зашто та срећница нисам ја? Дајте ми шољу кафе, римоваћу, смишљати најнебулозније називе за најдосаднију нијансу беж боје коју ми дате, као бела лала!</span></div><div style="text-align: justify;"><span style="font-family: inherit;">То мора бити један од топ 5 идеалних послова за мене. О осталих 4 још морам да размислим. Посланик је очигледан избор. Дегустатор чоколаде? Мљац. Муж ме је терао да се пријавим за посао некакве<a href="http://news.bbc.co.uk/2/hi/8138665.stm" target="_blank"> вештице у Енглеској</a> пре годину-две, све што би требало да радим је да повремено изађем обучена у црно (не би се претерано разликовало од моје свакодневице), насмејем наглас као вештица (муж мисли да би ме одма' примили), скрчкам нешто у котлићу и за то ме плаћају 50000 фунти годишње. Машала! Мислим да то заслужује једно место на листи. Нажалост, посао ми је измакао само због ситнице зване британско држављанство. Проверила сам. Долазимо до броја 5, али нека оно остане празно, да могу да пустим машти на вољу. </span></div><div style="text-align: justify;"><span style="font-family: inherit;"><br />
</span></div><br />
<div style="text-align: justify;"><span style="font-family: inherit;">Човек би помислио да ће овакво време да успостави некакав баланс са мојим <i>coffee rush</i> стањем, оно, низак притисак, свима се спава када пљушти, али не, мозак се не да, ради 100 на сат. Идеално време да надокнадим пропуштене епизоде др. Хауса, нешто сам посустала, а гре'ота је да одустанем 10-ак епизода пре краја серије. Кад сам успела да смућкам онај сент оноре, могу ваљда и да лешкарим и завршим серију. То ће ми баааш тешко пасти. </span><br />
<span style="font-family: inherit;"><br />
</span></div></div><div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgyElFNuKPh5z54hmnBQtwTKM1-3MYbWKXE04-jf7cOgsaCzeDCh7Se4VblOiyQTxcrFDCkr1cEubBBSkKt0YNkpx3vpWOpjT8ZbuCPcTtZRkIWTlrntVDBoCaLn8mVuZFzBJN4aeD_J_OB/s1600/18891226_w434_h_q80.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><span style="font-family: inherit;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgyElFNuKPh5z54hmnBQtwTKM1-3MYbWKXE04-jf7cOgsaCzeDCh7Se4VblOiyQTxcrFDCkr1cEubBBSkKt0YNkpx3vpWOpjT8ZbuCPcTtZRkIWTlrntVDBoCaLn8mVuZFzBJN4aeD_J_OB/s320/18891226_w434_h_q80.jpg" width="218" /></span></a></div><div style="text-align: center;"><span style="font-family: inherit; font-size: x-small;">It's not lupus.</span></div></div><div style="text-align: -webkit-auto;"><div style="text-align: justify;"><span style="font-family: inherit;"><span style="color: #333333;">Него, распричала сам се о нечем другом, Хју, не прекидај! На памет ми је пало да најчуднији називи руменила, сенки и лакова на енглеском (или француском, да не ситнчарим) звуче прихватљиво, али чик их преведите на српски, </span><i style="color: #333333;"><a href="http://www.bestsaledepot.com/16/products/16/full/04027983402.jpg" target="_blank">Заводница</a></i><span style="color: #333333;">, </span><a href="http://www.narscosmetics.com/color/lips/~/lip-gloss" target="_blank">Ратлук</a><span style="color: #333333;"> и Н</span><a href="http://img2.timeinc.net/instyle/images/2010/bbb06/opi-waitress-nail-polish-300.jpg" target="_blank">исам стварно конобарица</a><span style="color: #333333;"> звуче као песме са сингл-плоче певаљке са Ибарске магистрале. Претпостављам да је то разлог зашто имена нијанси на српском и не постоје. Осим код прашка за веш. Планинска свежина, дах јоргована и пролећно јутро, помало неинвентивно, али ради пос'о. </span></span></div><span style="color: #333333; font-family: inherit;"></span><br />
<div style="text-align: justify;"></div></div><div style="text-align: -webkit-auto;"><div style="text-align: justify;"><span style="color: #333333; font-family: inherit;">Ех. Толико идеја, толико ентузијазма, али посла из снова нигде. Крајње је време да дипломирам, кажу да се онда лакше налази посао. Председнику је успело. Нисам могла да одолим.</span><br />
<span style="color: #333333; font-family: inherit;"><br />
</span><br />
<div style="text-align: center;"><span style="color: #333333; font-family: inherit;">***</span></div></div><span style="color: #333333; font-family: inherit;"></span><br />
<div style="text-align: justify;"><span style="color: #333333; font-family: inherit;"><br />
</span><br />
<span style="color: #333333; font-family: inherit;">Писање блога се још једном показало терапеутски, убија време док ниво кафе у крви не опадне - најзад ми се малко приспавало. Ставићу једну епизоду Хаусових догодовштина да се скине,</span><span style="color: #333333; font-family: inherit;"> док оперем зубе, нађем телефон и ''навијем га'' да ми звони ујутро, таман ће бити спремна, 10 mbit, </span><i style="color: #333333; font-family: inherit;">baby</i><span style="color: #333333; font-family: inherit;">! Још увек ме није прошло одушевљење појачаном брзином, а и како би, ипак сам ја сајбер домаћица, интернет је важан колико и варјача. Само да ова киша стане до јутра, иначе ништа од намирница за ручак, шетњице, песка за Меги... домаћица је загубила ципеле за кишу приликом пролећног спремања и спала на неколико (пари) старки, јапанки и осталих неадекватних комада обуће за овакво време. Прилично сам сигурна да сам неке заборавила и код свекрве. И треба да ми буду мокре ноге кад сам заборавна, у овим годинама. Уколико се загледам у серију и сутра, бићу сува, али гладна... мада, има јагода у фрижидеру. <i>Извини, драги, морала сам да сазнам је ли лупус или нека тропска болест</i> (из серије ''Хаус''), <i>а и нисам могла да нађем кишобран</i> (по потреби уметнути још неки изговор за лењо проведен дан).</span></div><div style="text-align: justify;"><span style="color: #333333; font-family: inherit;"><br />
</span></div><div style="text-align: justify;"><span style="color: #333333; font-family: inherit;">До следећег читања (када нећу звучати (добро де, писати) као веверица на <i>speed</i>-у, обећавам!), </span></div><div style="text-align: center;"><span style="color: #333333; font-family: inherit;"><br />
</span></div><div style="text-align: right;"><span style="color: #333333; font-family: inherit;">новопечена - и на кофеин неотпорна - домаћица </span></div></div><div style="text-align: -webkit-auto;"><span style="color: #333333; font-family: inherit;"><span style="font-family: inherit;"><br />
</span> <br />
</span></div></div>Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/15703028310256168141noreply@blogger.com4tag:blogger.com,1999:blog-2761160115123216444.post-61101532056046417052012-05-17T01:05:00.100+02:002012-06-01T14:47:34.115+02:00A Lannister always pays his debts, а новопечена домаћица увек испуњава обећања<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><div style="text-align: justify;">... пре или касније, данас, пуком срећом, на време. </div><div style="text-align: justify;"><br />
</div><div style="text-align: justify;">Да се подсетимо: пре неколико месеци задала сам самој себи <a href="http://novopecenadomacica.blogspot.com/2012/03/let-games-begin.html" target="_blank">изазов</a> (<--- линк до детаљнијег објашњења), са циљем да се малко извештим у печењу посластица и да, уопште, то радим чешће. Зарекла сам се да ћу изазов завршити прављењем колача Св. Онореа, фасцинирана њиме још откад га је у својој емисији правио Рудолф са 24Kitchen канала. Морам признати да сам последњих неколико дана преиспитивала своје намере и одлуке, тачније, питала сам се јесам ли нормална и што сам се за то баш ухватила, пошто, реално, делује компликовано, а ја сам аматер. Ипак, обећање је обећање, па када нисам умела да држим језик за зубима и прсте за тастатуром, тако ми и треба. Ево цитата: ''<i>Ипак, стисла сам петљу, написала сам - црно на бело- ухватићу се у коштац са сент оноре противником и једно од нас двоје ће изаћи као победник. Или ћу ја појести њега или ће он мене</i>.'' </div><div style="text-align: justify;"><br />
</div><div style="text-align: justify;"> Св. Оноре је заштитник посластичара и пекара и слави се 16. маја . Негде прочитах да је <i>сент оноре</i> колач обавезан испит сваког посластичара, јер његова припрема укључује неколико техника које сваки професионалац мора да зна - лиснато тесто, тесто за принцес крофне (choux), карамел, посластичарски крем). Ето, професионалац и нека тамо домаћица која мора све да зна. Никада нисам правила принцес крофне, никада нисам правила карамел, а и овај крем ми је непознат. Једино чиме се јесам раније позабавила је лиснато тесто и успело ми је, мада сад тек схватам да никада нисам писала о том свом подухвату; правила сам<span style="font-size: small;"> <i><span dir="auto" style="font-family: inherit;">Tarte Tatin, </span></i><span dir="auto" style="font-family: inherit;">са јабукама, али не мари, писаћу о њему у неком од наредних постова, данас је дан за <i>сент оноре.</i> </span></span></div><div style="text-align: justify;"><br />
</div><div style="text-align: justify;"><span style="font-size: small;"><span dir="auto" style="font-family: inherit;">Првобитни план је био да радим по рецепту Рудолфа ван Вина, али нисам могла да нађем снимак те епизоде, а рецепт на сајту је на холандском, претпостављам да знате шта гугл транслејт уради тексту када покушате да преведете нешто дуже од једне реченице. Дакле, могла сам, али би ми требало пола дана да растумачим шта је песник (гугл) хтео да каже и шта су забога 3 ''протеина'', који су преко потребни за крем (накнадно сам сазнала да је то беланце, само што је та реч непреводива са холандског, бар док не ангажујете другарицу која је дипломирала на катедри за баш тај језик). Било ми је жао да је терам да ми преводи све, па сам крстарећи нетом, наишла на један који ми се допао, рецепт Пјера Ермеа, из књиге ''<a href="http://www.amazon.com/Secrets-gourmands-Pierre-Herm%C3%A9/dp/2911606469" target="_blank"><i>Secrets Gourmands</i></a>", <span style="font-family: inherit;"></span></span><span style="font-family: inherit;"></span></span><span style="font-size: small;"><span dir="auto" style="font-family: inherit;">на блогу <a href="http://lacerise.blogspot.com/2008/11/saint-honor.html" target="_blank">La Cerise</a>. </span></span></div><div style="text-align: justify;"><span style="font-size: small;"><span dir="auto" style="font-family: inherit;"><br />
</span></span></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgFFUC5rrNbe5MYvUEZX6bPuowuHEeu4ad1aYV8XiXJ0SebvnfTSzhStOwnf9IrFS4J-2UQQCMpnkhA_JOeSD90iTx51o7t1zxGI1EI52G0V3ZoF-kBHBRMSTuhQKKhiV1Vih-COBE2IEkS/s400/IMG_4377.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="212" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgFFUC5rrNbe5MYvUEZX6bPuowuHEeu4ad1aYV8XiXJ0SebvnfTSzhStOwnf9IrFS4J-2UQQCMpnkhA_JOeSD90iTx51o7t1zxGI1EI52G0V3ZoF-kBHBRMSTuhQKKhiV1Vih-COBE2IEkS/s320/IMG_4377.JPG" width="320" /></a></div><div style="text-align: center;"><span style="font-size: x-small;">Saint Honoré by La Cerise</span></div><div style="text-align: justify;"><span style="font-size: small;"><span dir="auto" style="font-family: inherit;"><br />
</span></span></div>На њеном блогу можете наћи комплетан рецепт, са описом сваког корака, у сликама (детаљ кога се ја, згранута количином труда која је потребна за колач, нисам сетила), стидим се. Ипак, морам признати да сам поприлично поносна на себе, јер (та-на-нааа (напета музика)) сам успела! Направила сам сент оноре и чак је био укусан. Чуј, укусан. Онај крем (<span style="font-size: small;"><span dir="auto"><i>crème chiboust</i>) је нешто најсавршеније што сам у последње време пробала, од сада ћу га стављати у принцес крофне, обичне крофне, палачинке, торте, колаче... желим да њиме напуним каду и једем док се не онесвестим.<i> Too much</i>? Пардон, морала сам да дам одушка свом новом открићу и одушевљењу које је изазвао код свих укућана, да, да - и звер је фасцинирана. </span></span><br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://1.bp.blogspot.com/-u3Akvd3yoog/T7Qv85q_N9I/AAAAAAAAAeo/EHmvnuPI7Dw/s1600/New+folder+%282%29.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="226" src="http://1.bp.blogspot.com/-u3Akvd3yoog/T7Qv85q_N9I/AAAAAAAAAeo/EHmvnuPI7Dw/s320/New+folder+%282%29.jpg" width="320" /></a></div><div style="text-align: center;"><span style="font-size: small;"><span dir="auto"> </span></span><span style="font-size: x-small;">Saint Honoré by moi, новопечена домаћица.</span></div><div style="text-align: center;"><span style="font-size: x-small;"><br />
</span></div><div style="text-align: justify;"><span style="font-size: x-small;"><span style="font-size: small;">Јесте, ова лепотица је мојих руку дело. <i>It's mine, all mine!</i> Нескромна сам, знам, али с обзиром на то да у животу нисам правила већину ових ствари, нисам лоша. Океј, шлаг није тако сјајан, али никада нисам радила са посластичарским шприцем, тако да ми се опрашта. </span></span></div><div style="text-align: justify;"><br />
</div><div style="text-align: justify;"><span style="font-size: x-small;"><span style="font-size: small;">До 23 часа отишло је скоро 2/3, нисам сигурна да ли ће дочекати јутро, добро је што сам је сликала на време. Ово дефинитивно није посластица која се често прави, хеј, 10 јаја, не памтим када сам користила толико за неку торту, а богме и одузима време. Будите спремни на 2-3 сата зевзечења по кухињи. Ако не, имате форе до сутра да наручите парче, сумњам да ће опстати дуже. Није што је моја, али је мљац. </span></span></div><div style="text-align: justify;"><br />
</div><div style="text-align: justify;"><span style="font-size: x-small;"><span style="font-size: small;">Овим проглашавам свој изазов завршеним, што не значи да ћу окачити оклагију о клин, не бих то могла мужу да приредим, он тако слатко једе све што направим. Ипак, сада ћу бити храбрија у одабиру, пре изазова су ме компликованији рецепти мало плашили, мислила сам да нећу умети, да ми неће успети, али сам у току овог процеса схватила да ће се мужу допасти чак и ако је у погрешном агрегатном стању, па ми то даје додатно самопоуздање. Ето. Сент Оноре, драго ми је што смо се упознали, видећемо се ми поново, само не баш скоро, сада ми треба одмор. </span></span></div><br />
<h3 style="text-align: center;">Додатак:</h3><br />
Иако нисам планирала, нешто ми није дало мира, целу ноћ ми се кроз мисли провлачила идеја о томе да је требало да преведем рецепт и објединим све кораке, јер је на оном страном блогу то помало конфузно и раштркано; можда неко не зна енглески, можда га мрзи да чита све кораке кликћући (каква реч! Компјутерски термини фасцинантно звуче када се мењају по падежима и временима) на различите линкове. Ипак, пошто сам заборавила да сликам већину корака у припремању, користићу слике са дотичног блога, надам се да ми неће замерити, пошто јој тиме одајем признање за труд и рад који су за ову посластицу итекако потребни!<br />
<br />
<br />
<div style="text-align: center;"><h4><b>Gateau Saint-Honoré</b></h4></div><div style="text-align: center;">- комплетан рецепт -</div><br />
<b>Корак први - основа</b>, која је заправо лиснато тесто, па ако вас мрзи да га правите, једноставно употребите куповно и прескочите овај корак:<br />
<br />
<br />
<br />
<div style="text-align: center;"><b>Pâte Feuilletée Inversée</b></div><div style="text-align: center;">(чак и лиснато тесто звучи префињено на француском)</div><div style="text-align: center;"><br />
</div><div style="text-align: center;">I</div><div style="text-align: center;">375г меког маслаца</div><div style="text-align: center;">150г брашна</div><div style="text-align: center;"><br />
</div><div style="text-align: center;"><b>détrempe</b></div><div style="text-align: center;"><b><br />
</b></div><div style="text-align: center;">II</div><div style="text-align: center;">350г брашна</div><div style="text-align: center;">15г соли</div><div style="text-align: center;">110г истопљеног маслаца</div><div style="text-align: center;">1.5 дл воде (150г)</div><div style="text-align: center;"><br />
</div>375г маслаца и 150г (I ставка) брашна замесити у глатку лопту и ставити у фрижидер на сат и по.<br />
<br />
Све састојке за <i>détrempe</i> помешати (немојте одмах сипати сву воду, све зависи од брашна, па може да се догоди да је има превише), добро умесити, па када тесто буде глатко, стањите га оклагијом на дебљину 2цм, умотајте у фолију и ставите у фрижидер да одмори сат и по.<br />
<br />
Оба теста извадите из фрижидера, стањите прво у облик диска дебљине 1цм. Сместите друго тесто у средину диска и обавијте га првим тестом. Стањите га ударцима песница (<i>oui!</i>) или оклагијом, а затим га оклагијом стањите да добијете облик правоугаоника који је три пута дужи него шири.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://4.bp.blogspot.com/-3CrzzgheyR0/T7TpHpDfoyI/AAAAAAAAAe0/2hdYsfptppE/s1600/IMG_5713.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://4.bp.blogspot.com/-3CrzzgheyR0/T7TpHpDfoyI/AAAAAAAAAe0/2hdYsfptppE/s1600/IMG_5713.JPG" /></a></div><br />
<br />
Савијте тесто као на слици, нежно га притисните и умотајте у пластичну фолију, па сместите на још сат времена у фрижидер. Након овог корака, тесто може да остане у фрижидеру и до два дана, за случај да вам понестане воље или времена за даљи рад.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://1.bp.blogspot.com/-BdtOs5q_B4w/T7TpZNA6GQI/AAAAAAAAAe8/yKL6K6fSSaU/s1600/IMG_5717.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://1.bp.blogspot.com/-BdtOs5q_B4w/T7TpZNA6GQI/AAAAAAAAAe8/yKL6K6fSSaU/s1600/IMG_5717.JPG" /></a></div><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://3.bp.blogspot.com/-HQz3cL7gg7I/T7TpicINmDI/AAAAAAAAAfE/4wbnRKMAPFE/s1600/IMG_5718.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://3.bp.blogspot.com/-HQz3cL7gg7I/T7TpicINmDI/AAAAAAAAAfE/4wbnRKMAPFE/s1600/IMG_5718.JPG" /></a></div><br />
<br />
Поново развијте тесто у облик правоугаоника, али овога пута га савијте као писмо, на три дела и опет вратите у фрижидер, на пола сата (ово је последњи пут, обећавам!). Тесто је након овог корака спремно за коришћење.<br />
<br />
Можете додавати мало брашна на површину када развијате тесто, али <i>Ерме</i> каже да је боље да се то не чини, па зато држање у фрижидеру помаже, или тесто једноставно развијајте на папиру за печење, тако се неће залепити за површину.<br />
<br />
<b>Корак други -</b> <strong style="background-color: white; color: #333333; font-size: 15px; line-height: 20px; text-align: -webkit-auto;"><span style="font-family: inherit;">Pâte à choux</span></strong><br />
<br />
<br />
Код нас је уобичајени назив тесто за принцес крофне, нисам сигурна да уопште постоји неки уопштени назив за њега. Прави се овако:<br />
<div style="text-align: center;"><br />
</div><div style="text-align: center;">130 мл воде</div><div style="text-align: center;">130 мл млека</div><div style="text-align: center;">1 кашика шећера</div><div style="text-align: center;">1 кашичица соли</div><div style="text-align: center;">110 г маслаца</div><div style="text-align: center;">140 г брашна</div><div style="text-align: center;">5 јаја</div><br />
Воду, млеко, со, шећер помешати у шерпи, додати маслац и загревати док не прокључа, мешајући дрвеном варјачом. Чим се то догоди, умешати све брашно одједном и брзо мешати док се све не сједини, неких 2-3 минута, да тесто престане да се лепи за шерпу. Скинути са ватре и додавати једно по једно јаје, тако што сачекате да се прво умути, па додате наредно итд. За овај корак сам користила миксер, много лакше иде.<br />
<br />
Пјер Ерме наглашава да тесто одмах треба ставити да се пече, с тим што сам ја један део испекла <span style="font-family: inherit;">одмах, а други за неколико сати и оба су испала савршено океј.</span><br />
<span style="font-family: inherit;"><br />
</span><br />
<span style="font-family: inherit;">Посластичарским шприцем са наставком од 1 цм (можете узети и чвршћу кесу за замрзивач и исећи јој ћоше) формирати крофнице на папиру за печење и пећи их на 180 степени, у претходно загрејаној рерни.</span><br />
<span style="font-family: inherit;"><br />
</span><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://1.bp.blogspot.com/-tAiIe9ZcMWg/T7TwWbmmEkI/AAAAAAAAAfo/I4-uCSvwcvc/s1600/IMG_4352.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="212" src="http://1.bp.blogspot.com/-tAiIe9ZcMWg/T7TwWbmmEkI/AAAAAAAAAfo/I4-uCSvwcvc/s320/IMG_4352.JPG" width="320" /></a></div><br />
<span style="font-size: small;"><span dir="auto"><br />
</span></span><br />
<span style="font-size: small;"><span dir="auto"><span style="font-family: inherit;">Један део теста издвојте да бисте направили следећи облик на основи од лиснатог теста:</span> </span></span><br />
<span style="font-size: small;"><span dir="auto"><span style="font-family: inherit;"><br />
</span></span></span><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://3.bp.blogspot.com/-RHvhfW3vQ6g/T7Tvw6V_tXI/AAAAAAAAAfY/YiVSQLikEoQ/s1600/IMG_4337.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="212" src="http://3.bp.blogspot.com/-RHvhfW3vQ6g/T7Tvw6V_tXI/AAAAAAAAAfY/YiVSQLikEoQ/s320/IMG_4337.JPG" width="320" /></a></div><span style="font-size: small;"><span dir="auto"><span style="font-family: inherit;"><br />
</span></span></span><br />
<strong></strong><strong></strong><em></em><strong></strong><strong></strong><strong></strong><strong></strong><strong></strong><br />
<br />
<div style="text-align: center;"></div><div style="text-align: center;"><div style="text-align: justify;">Почните на око 1цм од ивице, јер ће нарасти, а лиснато тесто се мало скупити и након печења ће таман бити на ивици. Облик спирале служи да би се у простор између сместио крем (рецепт следи!).</div><div style="text-align: justify;"><br />
</div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://3.bp.blogspot.com/-I1dFFDwwc3A/T7TwN_S1z_I/AAAAAAAAAfg/_opu0OwhacU/s1600/IMG_4347.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="212" src="http://3.bp.blogspot.com/-I1dFFDwwc3A/T7TwN_S1z_I/AAAAAAAAAfg/_opu0OwhacU/s320/IMG_4347.JPG" width="320" /></a></div><div style="text-align: justify;"><br />
</div><div style="text-align: justify;"><br />
</div><div style="text-align: justify;"><b>Корак трећи - </b><b style="background-color: white; line-height: 19px; text-align: -webkit-auto;">Crème Chiboust</b><b>:</b><br />
<br />
<div style="text-align: center;"><div style="text-align: -webkit-auto;"><span style="line-height: 19px;"><b><br />
</b></span></div></div><div style="text-align: center;"><span style="background-color: white; line-height: 19px; text-align: -webkit-auto;"><span style="font-family: inherit;"><b><br />
</b></span></span></div><div style="text-align: center;"><span style="background-color: white; line-height: 19px; text-align: -webkit-auto;"><span style="font-family: inherit;">Кесица желатина (10 г)</span></span></div><div style="text-align: center;"><span style="background-color: white; line-height: 19px; text-align: -webkit-auto;"><span style="font-family: inherit;">60мл хладне воде</span></span></div><div style="text-align: center;"><span style="background-color: white; line-height: 19px; text-align: -webkit-auto;"><span style="font-family: inherit;">130г (+ 2 кашике шећера)</span></span></div><div style="text-align: center;"><span style="background-color: white; line-height: 19px; text-align: -webkit-auto;"><span style="font-family: inherit;">70г брашна</span></span></div><div style="text-align: center;"><span style="background-color: white; text-align: -webkit-auto;"></span></div><div style="text-align: center;"><span style="line-height: 19px;">1/4 кашичице соли</span></div><div style="text-align: center;"><span style="line-height: 19px;">5 жуманаца</span></div><div style="text-align: center;"><span style="line-height: 19px;">500 мл млека</span></div><div style="text-align: center;"><span style="line-height: 19px;">мало рума</span></div><div style="text-align: center;"><span style="line-height: 19px;">1/2 л слатке павлаке</span></div><div style="text-align: center;"><span style="line-height: 19px;">3 беланца (ја сам грешком ставила свих 5 и испало је добро)</span></div><div style="text-align: center;"><span style="line-height: 19px;">мало соли</span></div><div style="text-align: center;"><span style="line-height: 19px;">105г шећера</span></div><div style="text-align: center;"><span style="line-height: 19px;"><br />
</span></div><div style="text-align: justify;"><span style="line-height: 19px;">Желатин растворите у 60 мл хладне воде и оставите неких десетак минута. Шећер, брашно, со умутите са жуманцима и млеком на тихој ватри и мешајте док се не згусне. Склоните са рингле, умешајте рум и желатин и мешајте док се желатин потпуно не сједини са смесом. Када се мало прохлади (ја сам шерпу ставила у посуду са хладном водом), умешајте половину улупане слатке павлаке и наставите да мешате док се крем не охлади. Тада полако додајте чврсто улупан снег од беланаца (мутите их са прстохватом соли и онда додајте 105г шећера).</span></div><div style="text-align: justify;"><span style="line-height: 19px;"><br />
</span></div><div style="text-align: justify;"><span style="line-height: 19px;">Крем сипајте у посластичарски шприц, па напуните сваку крофницу њиме, а такође и спиралу од истог теста, у једнаким размацима:</span></div><div style="text-align: justify;"><span style="line-height: 19px;"><br />
</span></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://3.bp.blogspot.com/-OPpc4rE1mxw/T7T4E49z9oI/AAAAAAAAAf0/Q8AvTk_8Uaw/s1600/IMG_4356.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="212" src="http://3.bp.blogspot.com/-OPpc4rE1mxw/T7T4E49z9oI/AAAAAAAAAf0/Q8AvTk_8Uaw/s320/IMG_4356.JPG" width="320" /></a></div><div style="text-align: justify;"><span style="line-height: 19px;"><br />
</span></div><div style="text-align: justify;"><span style="line-height: 19px;"><br />
</span></div><div style="text-align: justify;"><span style="line-height: 19px;">Е, сад следи права забава - карамел! Никада га нисам правила, деловало ми је као превише компликован процес, јер сви помињу неку стриктну температуру, термометре и слична чуда, али истина је да није толико компликовано.</span></div><div style="text-align: justify;"><span style="line-height: 19px;"><br />
</span></div><div style="text-align: justify;"><span style="line-height: 19px;"><b>Корак четврти - карамел</b>:</span></div><div style="text-align: justify;"><span style="line-height: 19px;"><br />
</span></div><div style="text-align: justify;"><span style="line-height: 19px;">У шерпицу ставите 250г шећера и 60 мл глукозе (која спречава кристализацију). Ја глукозу нигде нисам нашла, па сам на интернету прочитала да као алтернатива може да послужи кашика меда и мало воде, што сам и користила. Воде је потребно јако мало, тек да окваси шећер, можда 50 мл. Ставите на тиху ватру и повремено само мало 'продрмајте' шерпу, док карамел не добије боју која вам одговара - процес траје дуже него што сам очекивала, не прегорева тако лако као што сам мислила.</span></div><div style="text-align: justify;"><span style="line-height: 19px;"><br />
</span></div><div style="text-align: justify;"><span style="line-height: 19px;">Када сте задовољни нијансом карамела, шерпу склоните са ватре.</span></div><div style="text-align: justify;"><span style="line-height: 19px;"><br />
</span></div><div style="text-align: justify;"><span style="line-height: 19px;">Крофнице урањајте једном страном у карамел и постављајте их на папир за печење, на равну површину, да карамел буде на дну.</span></div><div style="text-align: justify;"><span style="line-height: 19px;"><br />
</span></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://4.bp.blogspot.com/-9v0n5p-Ep84/T7T6OOCQSQI/AAAAAAAAAf8/ApqmqnTzGrc/s1600/IMG_4358.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://4.bp.blogspot.com/-9v0n5p-Ep84/T7T6OOCQSQI/AAAAAAAAAf8/ApqmqnTzGrc/s320/IMG_4358.JPG" width="212" /></a></div><div style="text-align: justify;"><span style="line-height: 19px;"><br />
</span></div><div style="text-align: justify;"><span style="line-height: 19px;">Када се охлади, карамел ће формирати равну површину, а хлади се брзо, што је мени мало представљало проблем, очигледно је да ми за овај корак треба мало више вежбе. Морала сам да подгрејем карамел да бих умочила другу страну крофница (да бих их залепила за основу), али, схватила сам, ни то није неки баук, само будите брзи.</span></div><div style="text-align: justify;"><span style="line-height: 19px;"><br />
</span></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://2.bp.blogspot.com/-E3sgfc3QjS8/T7T7JMtKw4I/AAAAAAAAAgE/Zdxkpzh3dK8/s1600/IMG_4362.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="212" src="http://2.bp.blogspot.com/-E3sgfc3QjS8/T7T7JMtKw4I/AAAAAAAAAgE/Zdxkpzh3dK8/s320/IMG_4362.JPG" width="320" /></a></div><div style="text-align: justify;"><span style="line-height: 19px;"><br />
</span></div><div style="text-align: justify;"><span style="line-height: 19px;">Остатак крема шприцем нанесите у празан простор основе и одозго нанесите остатак улупане слатке павлаке. Колико сам схватила, постоји неки посебан наставак за шприц, који се користи за овај колач, међутим, пошто ја тај не поседујем, морао је да послужи неки други. Ја сам одабрала звездасти, учинио ми се најлепшим. </span></div><div style="text-align: justify;"><span style="line-height: 19px;"><br />
</span></div><div style="text-align: justify;"><span style="line-height: 19px;">Ако вам преостане карамела, слободно пустите машти на вољу, кашиком сипајте масу у облику трачица на папир за печење, формирајући разне облике, за украсе, или једноставно скувајте шербет, добар је за грло. Ако то не урадите и само оставите карамел да се охлади, можете касније чупати косу од ужаса, када покушате да оперете шерпицу. </span></div><div style="text-align: justify;"><span style="line-height: 19px;"><br />
</span></div><div style="text-align: justify;"><span style="line-height: 19px;">Ето, рецепт за <i>сент оноре</i> у комплету, па ако вас не мрзи... невероватно је укусан. Муж ме је натерао да обећам да ћу чешће правити принцес крофне по овом рецепту, пунити их кремом и умакати у карамел, што је дефинитивно лакша опција од прављења целе торте, а карамел заиста даје посебан укус и ноту. Сад одох по још једно парче. :)</span></div><div style="font-family: inherit; line-height: 19px;"><br />
</div></div></div><div style="text-align: justify;"><strong></strong></div><div style="text-align: justify;"><strong></strong></div><div style="text-align: justify;"><strong></strong></div></div>Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/15703028310256168141noreply@blogger.com11tag:blogger.com,1999:blog-2761160115123216444.post-71325422073357086332012-05-10T22:04:00.001+02:002012-05-10T22:05:49.436+02:00Стокхолмски синдром: Ја волим своју мачку!<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://2.bp.blogspot.com/-tu6Dvzq1nJ0/T6wErpXxagI/AAAAAAAAAcs/GNIxLfhmQdI/s1600/IMG_3614.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="http://2.bp.blogspot.com/-tu6Dvzq1nJ0/T6wErpXxagI/AAAAAAAAAcs/GNIxLfhmQdI/s320/IMG_3614.JPG" width="320" /></a></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"></div><br />
<div style="text-align: justify;">Моје млађе љубимче (папагај је старији око три године) можда делује питомо, слатко и доброћудно... на сликама, јер, уживо вас утисак никада не може преварити. Никада се не појављује када неко дође у госте. Чим чује звоно на вратима, улази у <i>combat mode</i>, само што не виче: ''<i>Incomiiiing</i>!" (као у ратним филмовима) и одмах трчи да се сакрије, под кревет, иза завесе, било где, само што даље од <i>страшних</i> посетилаца. Многи гости, који долазе и неколико пута недељно, понекада је не виде месецима. Деси се (једном у сто година) да се гђица окуражи и промоли нос у дневну собу, њушне ногу или две или се смести у најудаљенији угао собе и мрко гледа уљезе. Када (на њену радост) оду, следи инспекција места где су седели, њуш, њуш сваког квадратног центиметра, уз отворена уста, ради лакшег дефинисања мириса и ефекта (за нас, који је гледамо) лагане менталне заосталости, јер тако изгледа када ''откачи'' доњу вилицу. Знам да је то због <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0#.D0.9C.D0.B8.D1.80.D0.B8.D1.81" target="_blank"><i>Јакобсоновог органа</i></a>, који многе животиње имају у усној дупљи (бла, бла, научнички мамбо-џамбо о чулу мириса), али изгледа - смешно.</div><div style="text-align: justify;"><br />
</div><div style="text-align: justify;">Када останемо сами, више није тако снебивљива и фина. Мјау (''Пусти ми воду у лавабоу, жедна сам.''). Уколико игноришем, мјаукаће као да је дерем, да цео комшилук зна да нисам устала на први господаричин захтев, како ли се само усуђујем?! Мјао (''Види ми се дно чиније за храну, умрећу од глади!'')! Каква је то дрскост, види се дно, не само површине једне грануле, него 2-3! Две-три грануле! Ужас! Запостављање сироте животиње! ''Јадна јаааа, мјао, мјао!''</div><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://1.bp.blogspot.com/-B-314XRi5WY/T6wdcpNH51I/AAAAAAAAAdc/EDHe5o9ceuw/s1600/%D0%9C%D0%B5%D0%B3%D0%B8.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://1.bp.blogspot.com/-B-314XRi5WY/T6wdcpNH51I/AAAAAAAAAdc/EDHe5o9ceuw/s320/%D0%9C%D0%B5%D0%B3%D0%B8.jpg" width="218" /></a></div><br />
<br />
<div style="text-align: justify;"> Човек би помислио да је са француског двора, настала укрштањем најплеменитијих шампионских сорти размажених мачака. Јок, ово моје је покондирена тиква, нађена испод аута паркираног испред моје зграде. Мршави, изгладнели<a href="http://novopecenadomacica.blogspot.com/2012/01/blog-post_10.html" target="_blank"> гремлин</a>.</div><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://3.bp.blogspot.com/-1EqUT87gQUE/T6we1R71abI/AAAAAAAAAdg/7nanFOIVY7w/s1600/Megi+na+trosedu.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://3.bp.blogspot.com/-1EqUT87gQUE/T6we1R71abI/AAAAAAAAAdg/7nanFOIVY7w/s320/Megi+na+trosedu.jpg" title="" width="232" /></a></div><br />
<br />
<div style="text-align: justify;">Била је тако доброћудна, никада не бих могла да претпоставим да ће се претворити у правог, правцатог предатора, који ће ме терорисати до границе <a href="http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D1%82%D0%BE%D0%BA%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%BC" target="_blank">Стокхолмског синдрома</a>.</div><div style="text-align: justify;"><br />
</div><div style="text-align: justify;"> Уколико се догоди да Меги жели негде да легне, Меги ће лећи, без обзира на то да ли је то кревет, тастатура или човек.</div><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://2.bp.blogspot.com/-CUuUASAlVuA/T6wYuOl42gI/AAAAAAAAAdI/l-DwebewOXY/s1600/Megi+lezi+na+laptopu.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="http://2.bp.blogspot.com/-CUuUASAlVuA/T6wYuOl42gI/AAAAAAAAAdI/l-DwebewOXY/s320/Megi+lezi+na+laptopu.JPG" title="" width="320" /></a></div><div style="text-align: center;"> <span style="font-size: x-small;">Треба ти лаптоп? Не дам!</span></div><br />
<div style="text-align: justify;"> Преферира стомак (болно, када пребаци тежину на предње шапе и упорно стоји, премишљајући се да ли ме је довољно мучила или да сачека још мало, за пун ефекат), груди (када погоди кост, доводи до губљења даха или онесвешћивања) или најгоре место (по нас, хомо сапиенсе), које се може замислити - новине које читамо, компјутерски миш у тренутку коришћења, или било где одакле може да заклони видик на тв, монитор...</div><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://2.bp.blogspot.com/-64JJsChkAY8/T6wXZgOt7WI/AAAAAAAAAdA/vKH_bygtAYU/s1600/IMG_2318.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="http://2.bp.blogspot.com/-64JJsChkAY8/T6wXZgOt7WI/AAAAAAAAAdA/vKH_bygtAYU/s320/IMG_2318.JPG" title="" width="320" /></a></div><div style="text-align: center;"> <span style="font-size: x-small;">У ретким тренуцима када заправо не омета коришћење компјутера</span></div><br />
<div style="text-align: justify;">Цака је у томе што нормалну мачку можете склонити, без бојазни од каснијег планираног сакаћења виталних органа, али код нашег мачковишта, ситуација је малко друкчија.</div><div style="text-align: justify;">Понекад се догоди да сама устане и легне негде другде, али чешћа је ситуација да зенице почну да јој се шире, што није пријатно када је удаљена 10-ак цм од вене на мом врату и увек се питам да ли ће некада начинити тај корак и постати прави мачећи питбул, гледа у мене, гледа и:</div><div style="text-align: justify;"><br />
</div><div style="text-align: justify;">а) У милисекунди отвара уста и уједа ме за прво згодно (откривено) место на руци, као змија (понекад ме само убалави, понекад уме да уштине тако да ми сузе крену на очи, а понекад успе и модрицу да остави, све у зависности од расположења).</div><div style="text-align: justify;"><br />
</div><div style="text-align: justify;"><br />
</div><div style="text-align: justify;">б) Скочи као опарена и у одласку ме почасти једним ''фффффффрк!'' што тумачим као ''ускоро, смртниче, ускоро...!'' и за сваки случај покривам рањиве тачке.</div><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://2.bp.blogspot.com/-nMdlygPKd5Y/T6wERhoPYmI/AAAAAAAAAck/dBKzWuSOZZc/s1600/IMG_3604.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://2.bp.blogspot.com/-nMdlygPKd5Y/T6wERhoPYmI/AAAAAAAAAck/dBKzWuSOZZc/s320/IMG_3604.JPG" width="241" /></a></div><div style="text-align: center;"> <span style="font-size: x-small;">My precious!</span></div><br />
<div style="text-align: justify;">Без обзира на исход, након пола сата долази код мене као да се ништа није догодило, нит' је она покушала да изврши атентат на моју маленкост, нит' сам ја њу назвала сотониним изданком, пење се на мене уз једно шармантно ''мрњау'' и гура њушку под моју браду да јој чешкам брке јуначке. Онолико пута колико она то захтева. Мислим да ми тиме поручује "<i>You're my bitch</i>", покори се, удовољи ми, мази, чешкај, служи! И поново смо најбоље другарице, наизглед.</div><div style="text-align: justify;"><br />
</div><div style="text-align: justify;">Јер, зна се ко је газда у кући, то сигурно није муж, а ни ја.</div><div style="text-align: justify;"><br />
</div><div style="text-align: justify;">Морам да напоменем (не само зато што ме у овом тренутку гледа као да тачно зна шта пишем) да ми често, поред кревета оставља поклончиће, који ме сачекају када се пробудим. Углавном бубе које налази на тераси, обезглављене. Ноћу, углавном сачека да ме ухвати први сан, седне на узглавље кревета и почне да ми лиже косу, запетљавајући се у моје, пола метра и кусур дуге длаке, испуштајући мљацкаве звуке. Претпостављам да и поданици понекада заслуже да их кућно божанство удостоји биштења (или како се зове мачји поступак сређивања крзна лизањем). Ох, радости. Ипак ме воли. Понекад.</div><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://3.bp.blogspot.com/-MUYxNxIA6vE/T6waexLwEAI/AAAAAAAAAdQ/EIhDJnoDj9U/s1600/P1006608.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://3.bp.blogspot.com/-MUYxNxIA6vE/T6waexLwEAI/AAAAAAAAAdQ/EIhDJnoDj9U/s320/P1006608.JPG" width="240" /></a></div><div style="text-align: center;"> <span style="font-size: x-small;">Шта ми лепо спремаш?</span></div><br />
<div style="text-align: justify;">Воли ме када јој донесем свежу храну, мада ми и тада често упути осуђујући поглед, остављајући ме да размишљам шта сам то погрешно урадила. Да ли вам је Вискас препечен? Заборавила сам да вам дам да помиришете <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%BA%D0%B5_%28%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%29" target="_blank"><i>буке</i></a>? Пребрзо сам вам сипала гранулице у чинију, па нисте стигли да уживате у звецкању хране о дно посуде? Разлога је много, а господарица је ретко у потпуности задовољна. Углавном када спава (само да знате да хрче!).Тада делује анђеоски симпатично, питомо, мазно.</div><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://4.bp.blogspot.com/-lg6Pbr4LKQ4/T6wVbSpfbUI/AAAAAAAAAc4/7chdoTR022U/s1600/Megi+spava.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="http://4.bp.blogspot.com/-lg6Pbr4LKQ4/T6wVbSpfbUI/AAAAAAAAAc4/7chdoTR022U/s320/Megi+spava.JPG" width="320" /></a></div><div style="text-align: center;"><span style="font-size: x-small;"> Хрк!</span></div><br />
Просто пожелим да је помилујем, али знам да не бих смела, уколико не желим да трпим последице. Наџак је када је неко пробуди. Кад мало боље размислим, наџак је и када се сама пробуди, можда бих могла да почнем да уживам у сваком тренутку и мазим је када се мени прохте... само да развијем вештину спринта... и носим дугачке ногавице. <i>Carpe Diem</i>! <span style="font-size: small;"></span><br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
</div>Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/15703028310256168141noreply@blogger.com12tag:blogger.com,1999:blog-2761160115123216444.post-15522423950536324022012-05-07T23:04:00.004+02:002012-05-07T23:13:00.632+02:00Трилинг сланиша<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://3.bp.blogspot.com/-7rLzrV6umlI/T6g5jB63_9I/AAAAAAAAAcU/Iq-fTVC97lM/s1600/245586985899526694DsKzAgqMc.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://3.bp.blogspot.com/-7rLzrV6umlI/T6g5jB63_9I/AAAAAAAAAcU/Iq-fTVC97lM/s320/245586985899526694DsKzAgqMc.jpg" width="229" /></a></div><br />
<br />
Нисам у фазону да поваздан кувам, јесам се знатно извештила током самозадатог изазова (видети претходне постове), али могла сам можда и чешће и боље. Ипак, с обзиром на то да раније нисам малтене ништа пекла, свака ми част и на овоме.<br />
<br />
До сада ништа нисам упропастила, осим када сам направила најобичнији патишпан, по мамином рецепту, за неку брзу посластицу. Наравно, противник је била свекрвина рерна из пакла, она без термостата, којој морам да приносим жртве да ми не би испекла све прсте и упропастила све што у њој покушам да испечем, а морам и у пасуљ да гледам и нагађам када да је искључим, укључим, искључим (и тако у круг) да бих добила температуру од 180 степени. Тог пута је победила, патишпан је био црн, гарав, угљенисан, како вам драго. Нисам се дала тако лако. Састругала сам све загорело и добила танко, ломљиво бисквитно тесто, али нормално печено. Муж каже да је то била најбоља торта коју је у животу јео и од тада стално тражи да му направим такву - да је намерно препечем, састружем, измрвим... као да је могуће ту катастрофу поновити. <br />
<br />
Није ми намера да свој блог претворим у кулинарски, таквих има довољно, на моју радост, пошто могу да штрпкам рецепте који ми се допадну и испробавам без бојазни да ће пропасти - муж једе све (осим интегралних стварчица које ''имају укус као картон''), а и лепо изгледају на сликама. То ми је битно, да има слику, јер онда знам како треба да изгледа крајњи производ и знам чему да стремим. Ипак, као млада домаћица, морам понекад и неки рецепт да сервирам, можда неком буде од помоћи, блог делује шареније, а и није лоше ни грицнути нешто док се чита (полазећи од премисе да је неко заправо решен да прочита све што сам раније беседила), па ето неких идеја.<br />
<br />
Данас на менију - сланиши! Видела сам једном натпис ''Слаткиши и сланиши'' испред сајма у Београду и било ми је много симпатично, па зато крадем идеју за обједињено име три слана јела о којима данас пишем.<br />
<br />
Сланиш први:<br />
<br />
<div style="text-align: center;">Лења пита са сиром</div><div style="text-align: center;"><br />
</div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://1.bp.blogspot.com/-LGziKn0_eT8/T6gtn4UT8fI/AAAAAAAAAbs/W0Gczkw9a3s/s1600/IMG_4693a.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="http://1.bp.blogspot.com/-LGziKn0_eT8/T6gtn4UT8fI/AAAAAAAAAbs/W0Gczkw9a3s/s320/IMG_4693a.jpg" width="320" /></a></div><br />
<div style="text-align: center;"></div><br />
<br />
<div style="text-align: center;"><br />
</div><div style="text-align: center;">250 г белог сира <br />
100 г киселе павлаке<br />
4 јаја<br />
500 г брашна<br />
1 шољица млаког млека<br />
1 кашичица соли<br />
1 кашичица шећера<br />
40 г квасца<br />
100 мл уља<br />
сусам или ким</div><div style="text-align: center;"><br />
</div><div style="text-align: center;">Фил:</div><div style="text-align: justify;">Сир издробити и посолити по потреби (ја сам користила Имлеков <i>ситан сир</i> и лепо је послужио, а успут је кремаст), додати 2 јајета и павлакуи сјединити. </div><div style="text-align: center;">Тесто:</div><div style="text-align: justify;">Квасац растопити у млаком млеку, помешати са брашном, додати шећер, со, уље и замесити тесто које одмах треба поделити на два дела, сваку са окглагијом развућ у форму круга (у величини тепсије). Тепсију намазати уљем, ставити први део теста, фил па други део теста, посути сусамом (ја преферирам ким у овој комбинацији) и пећи на 200° C док не порумени. Стандардна процедура - тесто убодете виљушком или другим оштрим предметом (нож, сабља, омање копље) који вам је при руци, ако остане чиста, пита је готова. <br />
<br />
Када сам била млађа, једна пекара је продавала ове питице, у мини издању, пречника око 10 цм и ми, клинци, смо се у њима давили. Не знам зашто су престали да их праве, али знам да од тада ретко пазарим код њих. Издајице. Због тога сам срећна што сам налетела на овај рецепт и што сам успела да га модификујем да што више личи на те питице из детињих дана. Уколико пак желите да покушате са оригиналним рецептом (незнатно се разликује), ево га <a href="http://www.coolinarika.com/recept/lenja-pita-sa-sirom-slano/" target="_blank">овде</a>.</div><div style="text-align: justify;"><br />
</div><div style="text-align: justify;">Сланиш други:</div><div style="text-align: justify;"><br />
</div><div style="text-align: center;">Бухтлице са младим луком</div><div style="text-align: center;"><br />
</div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://3.bp.blogspot.com/-lwPhrjPRA48/T6gxGtebQQI/AAAAAAAAAb4/DUD0_R8HCho/s1600/New+foldera.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="180" src="http://3.bp.blogspot.com/-lwPhrjPRA48/T6gxGtebQQI/AAAAAAAAAb4/DUD0_R8HCho/s320/New+foldera.jpg" title="" width="320" /></a></div><div style="text-align: center;"></div><br />
<br />
<div style="text-align: center;">250 г брашна</div><div style="text-align: center;">1/2 кашичице соли</div><div style="text-align: center;">1/2 кашичице шећера</div><div style="text-align: center;">20 г квасца</div><div style="text-align: center;">100 мл млаког млека</div><div style="text-align: center;">60 г маслаца</div><div style="text-align: center;">2 јајета</div><div style="text-align: center;">перца младог лука</div><div style="text-align: center;"><br />
</div><div style="text-align: justify;">Квасац размутити у млеку, додати шећер, па кад надође умешати у брашно. Додати со, маслац, јаја, замесити глатко тесто и пустити га да се одмори пола сата, на топлом. Исецкати перца лука, умесити их у тесто, обликовати куглице које ћете ставити у подмазану тепсију (ја сам користила калуп за мафине). Додала сам и 2 чена белог лука (да замирише) и мало сира у средину сваке лоптице, ето мале модификације, али може и без тога, како ко воли. Пећи на 180 степени, око 20 минута. Феноменалне су са пршутом, павлаком... било којим намазом који вам падне на памет. Оригинални рецепт можете наћи <a href="http://www.coolinarika.com/recept/fine-buhtlice-sa-mladim-lukom/" target="_blank">овде</a>.</div><div style="text-align: justify;"><br />
</div><div style="text-align: justify;">Сланиш трећи:</div><div style="text-align: justify;"><br />
</div><div style="text-align: center;">Пита с луком</div><div style="text-align: center;"><br />
</div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://3.bp.blogspot.com/-GdsapNFvmd0/T6gy5ZAzNvI/AAAAAAAAAcA/iP3WOTpDo4g/s1600/IMG_4561blog.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="http://3.bp.blogspot.com/-GdsapNFvmd0/T6gy5ZAzNvI/AAAAAAAAAcA/iP3WOTpDo4g/s320/IMG_4561blog.jpg" title="" width="320" /></a></div><div style="text-align: center;"></div><br />
<br />
<div style="text-align: center;"><br />
</div><div style="text-align: center;">400 г брашна</div><div style="text-align: center;">1/2 коцке квасца или пакетић сувог квасца</div><div style="text-align: center;">1 кашичица шећера</div><div style="text-align: center;">1/8 млаког млека</div><div style="text-align: center;">100 мл уља или масти</div><div style="text-align: center;">1 кг лука (не шалим се!)</div><div style="text-align: center;">100 г сланине (ако имате мужа као што је мој - минимум 200!)</div><div style="text-align: center;">400 г киселе павлаке</div><div style="text-align: center;">4 јајета</div><div style="text-align: center;">бибер</div><div style="text-align: center;">ким (по жељи)</div><div style="text-align: center;">мускатни орашчић (по жељи)</div><div style="text-align: center;"><br />
</div><div style="text-align: justify;">У брашно сипајте квасац (са шећером и млеком), додајте масноћу, со па добро умесите и оставите да одмори бар пола сата. Лук исеците на танке плошке или коцкице, као и сланину, па је онда пропржите у тигању и додајте лук. Динстајте 5-10 минута. Павлаку умутите са јајима, па додајте луку и сланини. Зачините.</div><div style="text-align: justify;">Тесто оклагијом развијте на величину тепсије, а преко њега сипајте смесу од лука. Одозго поспите кимом (по жељи). Пеците на 200 степени око пола сата. Служити топло. Мени је још лепша када скинем сву сланину (не волим, на радост мужа) и сачекам да се охлади. Упозорење - пита је тешка као Трепча - једно парче до два и готови сте до краја дана. Ипак, неодољиво је укусна, па је тешко стати.<br />
<br />
Е, тако, један, у потпуности, кулинарски пост, за промену. Сада се треба концентрисати на слаткише (обећани Св. Оноре!) и бакине џиџа-биџе, тек да се зна да нисам заборавила, само малко забушавам, такво је време, идеално за лешкарење на трави, евентуално мажење коња, куца, маца и одбрану од крпеља првомајаца. Нисмо роштиљали ове године, друштво се мало расуло, неки су добили принове, па смо решили да то прескочимо и једноставно проведемо дан у природи. На крају крајева, имамо цело лето за роштиљ. </div><div style="text-align: justify;"><br />
</div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://3.bp.blogspot.com/-xy35b91ECwE/T6g4A8IYrqI/AAAAAAAAAcM/eKX7xKJOJDI/s1600/IMG_4634.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://3.bp.blogspot.com/-xy35b91ECwE/T6g4A8IYrqI/AAAAAAAAAcM/eKX7xKJOJDI/s320/IMG_4634.JPG" title="" width="240" /></a></div><div style="text-align: center;"><span style="font-size: x-small;">Радознала гђица је била фасцинирана фотоапаратом, морала сам да је поделим са вама :)</span></div><div style="text-align: center;"><br />
</div></div>Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/15703028310256168141noreply@blogger.com5tag:blogger.com,1999:blog-2761160115123216444.post-91738741045114885582012-05-06T16:59:00.001+02:002012-05-06T18:25:19.863+02:001:0 за Супермесец<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://3.bp.blogspot.com/-paHu4vgDAOs/T6aDKgTO0tI/AAAAAAAAAbg/OEVrU2ulQ7I/s1600/vintage-moon-photo-backdrop.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://3.bp.blogspot.com/-paHu4vgDAOs/T6aDKgTO0tI/AAAAAAAAAbg/OEVrU2ulQ7I/s320/vintage-moon-photo-backdrop.jpg" width="213" /></a></div><br />
<br />
У ноћи између 5. и 6. маја, на небу ће се видети Супермесец, тј. нормалан Месец, али за 14% већи, јер је најближи Земљи. Било је на свим вестима: ''Супермесец - идеална прилика за фотографисање, ако до сада нисте!'' - и нисам! ''Супермесец ће одлучити изборе?'' - кажу астролози, а ја бих се радије уздала у пророчанства хоботнице (покојног) Пола. Одлучих ипак да искористим ту прилику, па муж и ја седосмо у вектрицу и зууум - правац природа! Сад кад сам написала ''зууум'' схватам да звучи необично глупо, као да поседујемо свемирску летелицу из ''Џетсонових'', али сам сад одмакла у писању и мрзи ме да мењам. Углавном, упутили смо се ка видиковцу одакле се види читав град (и Месец, разуме се), прошли кроз делић шуме на путу до тог места, кад одједном бљесну! Сев! Грм! Док смо дошли до чистине, црррни облаци су већ заклонили фамозни Супермесец, а једино што сам могла (и успела) да усликам је улична светиљка, уз коју се муж узверао попут мајмунчета. Пун месец чини да људи раде чудне ствари. <br />
<br />
Највероватније не бих ни успела да усликам тај феномен онако како сам замислила - немам сталак, а ''из руке'' то тешко иде, друго, немам никаква додатна сочива, па сумњам да би мој Кенон то успео сопственим снагама да изведе. Ипак, желела бих да сам макар имала шансу да пробам. Кад смо већ код сликања без сталка, прошле вечери сам (поред мужа) усликала и светла града у даљини. Наравно, руке дрхте, једна од слика је испала чудно, а опет, занимљиво, јер, светла су, уместо округла, испала у облику срца. Ето, доказ да ја на живот и даље гледам кроз ружичасте наочари, тј. срцолике.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://3.bp.blogspot.com/-BO0ONkS9vB0/T6aB7sT4cUI/AAAAAAAAAbY/jJ0YC5tR2tQ/s1600/IMG_4661.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="208" src="http://3.bp.blogspot.com/-BO0ONkS9vB0/T6aB7sT4cUI/AAAAAAAAAbY/jJ0YC5tR2tQ/s320/IMG_4661.JPG" width="320" /></a></div><br />
Ако ћемо искрено, да сам хтела, не бих успела, што је можда и разлог више да ценим те, ненадано успешне, фотографије. <br />
<br />
Супермесец ће се поново појавити за око 400 дана, мада, треба да се поклопи и то да буде пун, што се дешава на сваких 18 (и кусур) година, што значи да ћу га усликати кад-тад! До тада ћу набавити и бољи апарат, сталак и све живо што ми треба, али ми неће утећи. Када је Пера Којот успео да ухвати Птицу тркачицу, и ја ћу Месец. Мотивација, само мотивација, па макар и осамнаестогодишња; ипак ја памтим као слон.<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
</div>Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/15703028310256168141noreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-2761160115123216444.post-84358710675616375872012-04-27T21:07:00.000+02:002012-04-27T21:07:52.624+02:00Данас нам је диван дан, диван дан, диван дан!<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://2.bp.blogspot.com/-pOqwZSlD3c0/T5riv02NNWI/AAAAAAAAAaU/MIK_My889lk/s1600/6082991871_c124cda414_z.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://2.bp.blogspot.com/-pOqwZSlD3c0/T5riv02NNWI/AAAAAAAAAaU/MIK_My889lk/s320/6082991871_c124cda414_z.jpg" width="304" /></a></div><br />
<br />
Мени је рођендан, рођендан, рођендан! Тралала. Последњи пут почиње цифром 2, али ко још мари за то, радујем се још више следећем, јер, некако сам увек волела ''округле'' бројеве, а важних 30 ваља прославити весело и уз овећу журку, мезетлук, пићенце и све што уз то иде. И свећице, највише волим свећице!<br />
<br />
Но, вратимо се у садашњост, тек напуних 29, ред је да мало уживам у њима. Кажу да сваке године човек научи понешто, са сваком навршеном годином нешто ново сазна. Почињем да верујем у то, јер, није прошло ни 5 сати откако сам двадесетдеветогодишњакиња, кад уклавирих да све време у фотошопу нешто радим на тежи начин. Дакле, истина је, већ сам мудрија!<br />
<br />
Добила сам леп, сунчан дан (било би још боље да сам то искористила и заправо изашла из куће данас, али, свеједно, ценим гест Мајке природе), торту, свећице, свечани ручак, винце, поклончиће и госте, шта човек може пожелети више?<br />
<br />
Кума М. се појавила обучена као <i>Сенди</i> из ''<i>Бриљантина</i>'', од главе до пете, са све кожном јакном. Само је натапирана коса фалила. Донела ми је неке малинасто-миришуће стварчице за мацкање, купање и парфемисање, дође ми да саму себе поједем. Лизнула сам, срам ме је да признам, али јесам. Није укусно.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://1.bp.blogspot.com/-5gkJaf0wCT0/T5rmX3mZ9VI/AAAAAAAAAag/9J2ygkFquiU/s1600/Sandy_-_Grease.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://1.bp.blogspot.com/-5gkJaf0wCT0/T5rmX3mZ9VI/AAAAAAAAAag/9J2ygkFquiU/s320/Sandy_-_Grease.jpg" width="208" /></a></div><br />
Сад морам да променим мелодију на телефону, када ме кума зврцне, да се зачује ''<i>Grease is the word,</i><span style="font-family: inherit;"><i> i</i><span style="background-color: white; line-height: 20px;"><i>t's got groove, it's got meaning...</i>" или да натерам Тајчи да песму ''<i>Мој мали је опасан</i>'' мало измени и отпева ''<i>Моја кума је опасна... носи јакну са нитнама и пије пиво без пене</i>'', и то би могло... само имам утисак да се превише заносим. </span></span><span style="background-color: white; font-family: inherit; line-height: 20px;"><br />
Муж је био вредан па ми је донео нешто што сам одавно желела и што сада заузима почасно место на зиду (немамо камин, али да имамо, стајало би изнад, к'о у филмовима), да ме инспирише и изгледа лепо, а то му је уједно и примарна функција. Има везе са британским пропагандним постерима из времена другог светског рата, варијација на тему <i>Keep calm and carry on,</i> Британцима је дизао морал, а мени диже расположење, што уопште није за потцењивање. </span><br />
<span style="background-color: white; font-family: inherit; line-height: 20px;"><br />
</span><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://4.bp.blogspot.com/-RozpEsqOaUM/T5rpdQ4S3DI/AAAAAAAAAa0/qyVg_UJWF3I/s1600/Poster.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://4.bp.blogspot.com/-RozpEsqOaUM/T5rpdQ4S3DI/AAAAAAAAAa0/qyVg_UJWF3I/s320/Poster.jpg" width="313" /></a></div><span style="background-color: white; font-family: inherit; line-height: 20px;"><br />
</span><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"></div><span style="background-color: white; font-family: inherit; line-height: 20px;"><br />
</span><br />
<div style="text-align: justify;"><span style="background-color: white; font-family: inherit; line-height: 20px;"> Круна је са француским кључем, шрафчићима и матицама, идеална за DIY ентузијасте - коме још требају<i> family jewels</i>! </span></div><div style="text-align: justify;"><span style="background-color: white; font-family: inherit; line-height: 20px;"><br />
</span></div><div style="text-align: center;"><span style="background-color: white; font-family: inherit; line-height: 20px;">Уколико се некоме свиђа, ево великог формата за штампање - <a href="http://www.dodaj.rs/f/3l/xM/1V0nkOYT/keep-calm.png" target="_blank"><span style="font-size: large;">овде</span></a>.</span></div><span style="font-size: x-small;"><span style="line-height: 20px;"><br />
</span></span><br />
<span style="line-height: 20px;">Рекох себи да ћу направити топ 3 разлога зашто волим да славим свој рођендан, пошто сам од неких вршњакиња чула да ће ускоро морати да почну да крију године и да им такве прославе ништа добро не доносе, јер постају маторе (сто људи, сто ћуди!), што мени ни на крај памети није, чак одбројавам дане до свог рођендана, толико сам узбуђена, као какво детенце. Што и не бих била, рођендани су тако <i>кул</i>; када бих иначе била у прилици да без гриже савести пијем пепси из кристалне чаше мислећи у себи како сам потпуно <i>camp & dandy?</i></span><br />
<span style="line-height: 20px;"><br />
</span><br />
<div style="text-align: center;"><span style="line-height: 20px;">1. Поклони (скромно на првом месту)</span></div><div style="text-align: center;"><span style="line-height: 20px;">2. Торта (коју не морам ја да правим! Јес!)</span></div><div style="text-align: center;"><span style="line-height: 20px;">3. Могућност да одбијем сваку активност/дужност уз неизбежну опаску: ''Мени је рођендан!''</span></div><div style="text-align: center;"><span style="line-height: 20px;"><br />
</span></div><div style="text-align: justify;"><span style="line-height: 20px;">Почињем да размишљам о тродневној прослави, сваке године ми се ослади то што сам поштеђена свега, муж измасира, муж донесе сок, муж опере судове... сада већ почињем да мешам машту и реалност. Ипак, на ивици сам тога да, као <i>Шеширџија</i> из ''<i>Алисе</i>'' славим нерођендан - само нек' је весело... <i>and I like cake</i>.</span></div><div style="text-align: justify;"><span style="line-height: 20px;"><br />
</span></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://2.bp.blogspot.com/-c6By75zvmiw/T5ruKbjiuPI/AAAAAAAAAbA/h_OYQkGU3QU/s1600/Rodjendan+2012.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://2.bp.blogspot.com/-c6By75zvmiw/T5ruKbjiuPI/AAAAAAAAAbA/h_OYQkGU3QU/s320/Rodjendan+2012.jpg" width="240" /></a></div><div style="text-align: justify;"><span style="line-height: 20px;"><br />
</span></div><div style="text-align: center;"><span style="line-height: 20px;">Па, срећан ми рођендан! </span></div></div>Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/15703028310256168141noreply@blogger.com10tag:blogger.com,1999:blog-2761160115123216444.post-18858807160859345492012-04-21T20:41:00.001+02:002012-04-21T21:06:39.714+02:00Бакине ђинђуве I<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<div style="text-align: justify;">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhk5LtSg-gZJ1ULiz-L0o93x0Hnn7Km-XeQlnnykd1WE7unre4rYw007QOI12cCcMF7vpsBEPy_Cph6gTsu3RBdT4ZH0-buP89RmRyxdbt1-qTm5QtcdfapjXqhlHQor33RLVG4sWRARBs/s1600/keep-calm-remove-clutter.jpeg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhk5LtSg-gZJ1ULiz-L0o93x0Hnn7Km-XeQlnnykd1WE7unre4rYw007QOI12cCcMF7vpsBEPy_Cph6gTsu3RBdT4ZH0-buP89RmRyxdbt1-qTm5QtcdfapjXqhlHQor33RLVG4sWRARBs/s320/keep-calm-remove-clutter.jpeg" width="274" /></a></div>
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Откако је дошло пролеће, а нарочито откад је једног дана 25, а другог 10 степени, новопечена домаћица, тј. ја углавном спава или четвороношке бауља по стану смлаћена временским приликама и променама притиска. С друге стране, гђица Меги је пуна енергије и орна за мјаукање у по дана у по ноћи, с тим што не зна шта заправо хоће, па су нам се дани свели на моје дремање с јастуком на глави док она седи у предсобљу, у мраку и мјауче... мјауче... мјауче. </div>
<div style="text-align: justify;">
Помислила сам да јој је досадно, па сам се прихватила њене омиљене играчке, некакве перушке на штапу, али се све своди да ја млатарам њиме и трчкарам по кући машући играчком, а она седи и посматра, евентуално понекад дотрчи до мене, млатне перушку два-три пута шапом и извали се на тепих. Са ласером је иста прича. Грана донета из парка (за Птицин кавез) је била хит неких пола сата, гризла ју је и нападала, док је ја нисам нагазила босом ногом у мраку и пребројала све звезде, пошто ју је моја љубимица одвукла на сред собе, ту где се најчешће пролази и то потајно, у мраку, када сам кренула на спавање. Тачно је знала моју рутину и то да волим да одем по чашу воде пре спавања, имам утисак да је и планове развијала, као Пера Којот. </div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
Као што сам већ поменула, пролећни умор ме не пушта, али сам се по завршетку обе сезоне <i>Downton Abbey</i> нашла у ситуацији да немам шта да радим. Мужа сам послала код маме у посету на неколико дана и тиме добила обе половине кревета на располагању, шансу да се поново храним као студент и не радим ама баш ништа, данима. Реших да то време, док сам сама, искористим за активности попут сређивања фиока препуних ситница којима се не зна ни место ни порекло (имам их више него што желим да признам), одлагање зимске гардеробе (сад кад сам то урадила, пашће неки снег, гарант!), дакле, глупих послића који неће ништа променити визуелно, али кад-тад морају да се обаве. Схватила сам да у стану имам накита у кутијама, ћасама, чинијицама, шољицама и кесицама и да би ред био да све то изврнем на једну гомилу и распоредим како ваља. Мајко мила, у тренутку када сам погледала ту гомилу, осетила сам се као гусар у својој пећини с пленом. Откуд ми оволико џиџа-биџа? </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Одувек сам волела накит, али сам га слабо куповала, из простог разлога што сам наследила бакину (повећу) колекцију, а и мама ми је препустила већину својих огрлица, наруквица и прстења, па је мој удео у гомили на сред пода једва неких 5%. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Разгледајући све оно што годинама нисам видела, још једном сам схватила да је бака била <i>кул</i> жена, са афинитетима ка необичним комадима накита од разноразних материјала - дрво, стакло, ћилибар, кости и коштице воћа - не шалим се! Опремљена сам за све могуће прилике и свечаности. Једини проблем је што бих морала да се манем патика, а то захтева жртвовање с моје стране.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Након петочасовног сортирања и мозгања где ћу, шта ћу и како ћу, успела сам да направим план за мој пиратски плен (арррр!). Поручила сам мужу да ми донесе неколико летвица од којих планирам да направим држач за огрлице, па ми сада остаје само да сачекам да се врати кући. С летвицом. Остало може да стане у украсне дрвене кутије. </div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Ево шта сам све нашла:</div>
<br />
<div style="text-align: center;">
Минђуше</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://1.bp.blogspot.com/-xo7Gg9kOKng/T5L5fefR65I/AAAAAAAAAZE/LHTPeVwufI4/s1600/IMG_4189.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="224" src="http://1.bp.blogspot.com/-xo7Gg9kOKng/T5L5fefR65I/AAAAAAAAAZE/LHTPeVwufI4/s320/IMG_4189.JPG" width="320" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: center;">
Брошеви:</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://3.bp.blogspot.com/-yliWXqm14qw/T5L6OLNR0vI/AAAAAAAAAZU/hYuXvngchho/s1600/IMG_4265.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://3.bp.blogspot.com/-yliWXqm14qw/T5L6OLNR0vI/AAAAAAAAAZU/hYuXvngchho/s320/IMG_4265.JPG" width="258" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://1.bp.blogspot.com/-0kxKJfCui88/T5L6qCDo74I/AAAAAAAAAZc/3irinr3BFB4/s1600/Untitled-1+(2).jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="232" src="http://1.bp.blogspot.com/-0kxKJfCui88/T5L6qCDo74I/AAAAAAAAAZc/3irinr3BFB4/s320/Untitled-1+(2).jpg" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<br />
Огрлице:</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://2.bp.blogspot.com/-o_B4rLQy9FE/T5L7CMHfWTI/AAAAAAAAAZk/kRBAmQKE6DI/s1600/IMG_4207.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://2.bp.blogspot.com/-o_B4rLQy9FE/T5L7CMHfWTI/AAAAAAAAAZk/kRBAmQKE6DI/s320/IMG_4207.JPG" width="240" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<br />
И још огрлица:</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://4.bp.blogspot.com/-JzHT00Qok5k/T5L7Sk2IjbI/AAAAAAAAAZs/4yRsAABvk8Q/s1600/IMG_4217.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://4.bp.blogspot.com/-JzHT00Qok5k/T5L7Sk2IjbI/AAAAAAAAAZs/4yRsAABvk8Q/s320/IMG_4217.JPG" width="240" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Има још огрлица које треба средити (неке су покидане, па их треба поново нанизати, неке сам накнадно пронашла, па их још нисам сортирала и сликала...), али нешто треба оставити и за други део приче о бакиним ђинђувама. Ево оних интересантнијих, од корала, кости, коштица воћа, камена и сл. Немам појма јесу ли оно рибље кости или шта, али огрлица на првој слици делује интересантно:</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://2.bp.blogspot.com/-rjRtgTgZAX8/T5L8Hg-OzeI/AAAAAAAAAZ0/2WfzRsT5JNU/s1600/Desktop3.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="192" src="http://2.bp.blogspot.com/-rjRtgTgZAX8/T5L8Hg-OzeI/AAAAAAAAAZ0/2WfzRsT5JNU/s320/Desktop3.jpg" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Најинтересантнији предмет у целој колекцији је кутијица са украсним каменом (не знам да ли је прави, сумњам - огроман је, а ја немам никакву наследну титулу), а унутра је некакав парфем у чврстом стању, као нека крема, маст, шта ли. Никада нисам видела тако нешто, не знам ни да ли му је то сврха, али има бар 40 година, а и даље мирише, па је сигурно квалитетно, чим је опстало до данас. У сваком случају је загонетна и мистериозна, могу да маштам да је уникатна и у нашој породици генерацијама. Можда ми неко од вас, који читате, разбије илузије и просветли ме чему служи. До тада, ево сличице:</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://1.bp.blogspot.com/-7qyEAMByL60/T5L-D9HV5dI/AAAAAAAAAZ8/gr85ox6pR5M/s1600/Desktop2.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://1.bp.blogspot.com/-7qyEAMByL60/T5L-D9HV5dI/AAAAAAAAAZ8/gr85ox6pR5M/s320/Desktop2.jpg" width="192" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="font-size: x-small;">Зар није дивна? Као у руским романима :)</span></div>
<div style="text-align: justify;">
Следећи задатак је да седнем, узмем конац у руке и саставим све оне расуте перлице пре него што их Меги шапицама покупи са стола, а онда ћу их наћи у усисивачу, највероватније. Такав подухват захтева гледање неке занимљиве серије, да време брже прође, хм, хм. Одох да се бацим на посао! До следећег читања,</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: right;">
Ваша новопечена домаћица, изгубљена међу перлицама.</div>
</div>Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/15703028310256168141noreply@blogger.com12