субота, 03. март 2012.

Опсесија звана Пинтерест и понешто да се грицне





Пре неколико месеци сам приметила да на одређеним сајтовима које пратим, поред дугменцета за дељење на фејсбук и твитер, постоји и дугменце за пинтерест. Њушкало какво јесам, морала сам да истражим шта је то, чему служи и има ли места за мене тамо, под условом да ми се допадне. 



Ох, допало ми се! Интернет плутана табла, а слике се могу прикачити са свих могућих места, организовати на посебне табле. Ето одушка за мој хард диск! Све оне слике моје кухиње из снова, фантастичне идеје за узглавље кревета и упутство како направити сталак за торту, све сам преместила тамо, а успут нашла и још ствари да употпуним колекцију. Проблем? Заразно је као семенке. Ко би рекао да ћу уживати у томе да сатим и сатима виртуално качим виртуалне слике на виртуалне табле. Било ми је лепо, али је бол у леђима касније био далеко од виртуалног. 
Заразила сам и мужа, који, додуше, не ставља слике своје куће из снова, већ тавана на којима висе шункице и сланина, прасиће на ражњу и лепо аранжиране печенице. ''Стављам оно што волим'', правдао се видевши моју подигнуту обрву. Сваком своје. Чак је и вечерас завапио, када је видео да сам испекла интегралне хлепчиће - ''па где је ту сланина?'' Можеш истерати Лалу из Баната, ал' не можеш Банат из Лале. И доби пржене, сласне комадиће поврх миришљавих округлица.
Шифра интегрални хлепчићи значи да нисам одустала од изазова који сам себи поставила. Јок. Држим се и добро ми иде. До сада сам се ухватила у коштац са неколико ствари, али сам неке понављала, јер сам се у њих заљубила, попут кекса са поморанџом и чоколадом. Нешто као Пионирови cookies, али домаће


Можда нису најлепши кекси које сам у животу видела, али се праве муњевито, а тако и нестају са тањира касније. О мирису који остаје иза њих и да не говорим. Још један плус је што могу да их направим у величини која ми одговара, да могу да узмем један (али вредан) уз кафу поподне и да уживам, а и муж има велике руке, када направим ''кексић'' пречника 7-8 цм, буде му таман.
ево рецепта:

300 г брашна
100 г шећера
2 јаја
1 прашак за пециво
1 ванилин пећер
рендана кора једне поморанџе
250 г маслаца
100 г чоколаде

Поступак је прост к'о пасуљ - смутите све заједно, обликујете кексиће рукама, као пљескавице, поређате на плех обложен папиром за печење (ко га измисли, треба му дићи споменик!) и пеците док не порумени, тј. док му ивице не потамне. Мљац. Правила сам и варијанту без поморанџе, са додатком рума и испали су једнако дивни. Следећи подухват је са кокосом! Могућности су непрегледне! Живела рерна! Рерна? Живеле домаћице! 






3 коментара:

  1. Aaaaa kolacici! Mislim da cu sto pre da ih pravim! A jel ide rendana cokolada ili kako?

    ОдговориИзбриши
  2. Ја сам користила ону Бамбијеву Посластину, сецкала сам је на ситне коцкице. Баш се лако сецка, а после само умешам у тесто.

    ОдговориИзбриши
  3. hhaahha ŽIVELA DOMAĆICA :D obožavam brze keksiće :))

    ОдговориИзбриши