уторак, 20. март 2012.

Да нам живи (ручни) рад!

Ево мене опет у овим крајевима. Направих малу паузу у писању из одређених разлога (чиста лењост), али морам да нагласим да нисам била тако лења у другим сферама живота - мој изазов тече сасвим океј, извештила сам се, па сам тиме, можда, и достигла свој циљ, али свеједно планирам да круна моја пекарске каријере (уопште не звучи претенциозно) буде ст. оноре колач, питање је само хоћу ли то урадити на сам празник Св. Онореа или малко пре. Размислићу још мало о томе, ја сам бик у хороскопу, морам о свему да размислим, да размотрим из свих углова, променим мишљење неколико пута, вратим се на оригиналну замисао, покачим идеје на пинтерест, па оставим све да чека још неко време, да се утисци слегну. И нико не сме да ме пожурује, онда ћу из ината још мало да размишљам. Ја компликована? Ма јок.

Поред, сада већ класичних, кухињских активности, ових дана сам била инспирисана и неким идејама за рециклирање старих ствари - наишла сам на фини сајт који се тиме бави и решила да покушам, боље да занимам прсте тиме него хватањем сланих/слатких занимација и њиховим преношењем до уста. Фино се поклопило и то да сам имала гооомилу новина за бацање и остатке материјала од панталона које ми шије госпођа мати, пошто ја нисам много напредовала у кројењу/шивењу од ере прављења хаљиница за барбике (да будем јаснија, то је било пре више од 15 година, да не помислите да бих се ја, озбиљна жена, сада играла њима... кога ја то заваравам - наравно да бих, само ме мрзи да се пењем на таван и избунарим их из ко зна које кутије), па сам решила да урадим нешто корисно... или само да се додатно забавим док гледам неку нову мини-серију коју сам нашла на нету.


Старе новине - увек ми је помало жао да их бацим, не из сентименталних разлога, већ што знам да бих за те количине добила макар неку сићу да купим жваке, негде ''преко'', а овако само бацам новац који сам претходно дала да бих их прочитала и евентуално ставила на дно папагајевог кавеза. Интернет ми је показао да се старе новине могу искористити на невероватне начине, углавном ако умете да хеклате (не умем), штрикате (јок) или имате приступ занимљивим смесама/лепковима/чудима који се продају свуда по Америци, али не и код нас. Негде између је била и проста идеја - подметачи за чаше од новина. Хеј, па за то сам способна, повиках у себи, помало обесхрабрена тиме што ме пре неколико векова нико не би оженио што знам да раставим компјутерско кућиште и све компоненте - као војник снајпер - и вратим све на своје место у кратком временском року. Мајстор сам за кречење, фарбање и модификацију старог намештаја, ал' без хеклања, штрикања и везења ништа не бих урадила. Дакле, подметачи су били потаман за мене, аналфабету ручног рада, па сам пустила серију ("Call the midwife", BBC) и почела да цепкам новине на траке, па да их увијам, увијам, увијам и увијам, а онда увијам још мало, док нисам дошла до жељене величине. На крају их само треба учинити водоотпорним, лепак за дрво ће вршити посао, јер је провидан када се осуши. Подметачи су стварно прелепи, подсећају ме на Ван Гогову ''Звездану ноћ'', нарочито ако их правите у плавичастим или жутим тоновима. Имам утисак да би фантастично изгледали када би се правили од колаж-папира, али ондаК то не би било рециклирање, а и ко ће да иде сад до књижаре...




Лоша страна ове занимације је што прсти после боле као да сам на њима ''трчала'' маратон, заправо, највише палац и кажипрст, пошто су главни у овом бизнису, што сам схватила пошто сам након завршеног посла узела миша у руку и било је клик - јао! - клик - јао! Дефинитивно се нећу обогатити продајући их нити размишљам о серијској производњи, али ако желите уникатне, artsy подметаче - покушајте, бар су јефтини.

Пошто су ми се прсти одморили, а није ми било доста ''уради сам'' забаве, на ред је дошао и текстил - они парчићи преостали од мојих нових панталона-тренерке. Зашто би ико шио тренерку, можда се неко приупита - одговор је прост - у Србији нема женских тренерки дужине ногавица метар и три'ес, колико је мени потребно. Домаћица је високо чељаде. 



Елем, остаци материјала и ја смо се ухватили у коштац једне хладне мартовске ноћи, док је муж мирно спавао, а ја гледала Criminal Minds, с маказама у руци и јасним циљем, тј. два. Трака за косу и наруквица. Ето, сад делује неамбициозно, али однекуд морам да почнем, јелте. Траку за косу сам направила тако што сам направила најпростију плетеницу и увезала крајеве чврсто, да би чвор био што мањи - то је цела мудрост, али тако дивно изгледа, не скидам је с главе. Мораћу да проширим делатност и пробам нешто друкчије/маштовитије у скоријој будућности. Ево резултата:


Ја чупава? Никад!

Лепо изгледа уз опуштени, свакодневни стил, пошто је направљена од сивог памука, а уз то је и практична, а ја волим практику у сваком погледу. Е, онда сам решила да прионем на оно најбитније - наруквицу! Зашто - зато што сам видела једну на горепоменутом сајту и заљубила се на први поглед - плетеница од шест нити (ко би рек'о да је тако просто исплести је), памучна, мекана, милина једна, а успут изгледа баш, баш занимљиво. Упутство је овде, а ево како је мени испало:

Преко, испод, преко, испод, преко...

На руци изгледа фантастично, масивно, а опет је тако лагана и удобна, има да их направим у свим дугиним бојама! Моје одушевљење није изазвано само попијеним еспресом пре неколико сати у граду, стварно сам срећна како је све испало и сада вредно скупљам ситне пројекте којих бих могла да се прихватим пошто се уморим од лепог времена и вршења фотосинтезе у башти, ионако кажу да ће киша ускоро, што значи - још наруквица! Блуза од мужевљеве мајице! Рециклиране кутије од Нес-кафе!Ааа! Ок, ово је већ дејство кофеина, признајем. Ипак, понекад ми је жао што немам више руку... или клона који је склон оваквим подухватима. Превише је тога што бих желела да направим, видела сам тепих од мајица са кратким рукавима... изгледа невероватно, али још увек нисам толико вешта, одакле ми толико мајица, а и сумњам да би моја машина хтела да шије тако дебели материјал. Можда ипак да проверим чега све има у ормару...?

Камо среће да је мој!

5 коментара:

  1. Je l' loše zvuči ako kažem da sam zaljubljena u tvoju kosu? Ne, je l' da? E pa volim je, divna je, volim čupave uopšteno ali tvoja je sa sve ovom trakom <3

    ОдговориИзбриши
  2. Јао, па тек сам објавила текст, а већ имам коментар :))) Чупавица се захваљује и на коментару и на комплименту :)

    ОдговориИзбриши
  3. A sto ne stavi link na one midwifes nego moram da drndam po imdb :)) Markirala onu narukvicu (nema veze sto mi je tab odavde do prozora) pa cim pocne kisa a ja trake u ruke i pleti bato..

    ОдговориИзбриши
  4. Ааа, а нисам? Ето, погубила сам се због силних слика, линкова и подужег текста :) Чим падне киша очекујем плодове твог рада у слици и речи :))

    ОдговориИзбриши
  5. Ovo izgleda predobro, nikad ne bih provalila od cega je napravljeno :D A narukvica je fenomenalna, rado bih probala, ali ne umem ni obicnu pletenicu da ispletem :D
    Mozda se odvazim, imam neku ideju s takvom pletenicom, ali s vise niti vunice recimo :)
    Moram ti priznati da mi se mnogo svidja sto je blog nekako sve vise raznolikiji, iako si od samog starta pisala o stvarima koje mi se svidjaju i s kojima mogu da se povezem, definitivno sam se prilepila kao nenormalna otkad si krenula da pises o klopi i malim DIY poduhvatima :D
    Samo nastavi :)

    ОдговориИзбриши