недеља, 23. септембар 2012.

Бакине ђинђуве II


Дуго очекивани и давно (од априла, проверила сам!) обећани пост је стигао! Навали народе! 



Прочитавши први део ''ђинђува'', схватам да ме не хвата само пролећни, већ и јесењи умор, што би значило да поново бауљам по стану четвороношке, зато што је напољу бљак, зато што је тмурно и зато што, ако устанем, морам да се обучем и одем по хлеб и млеко, а то захтева труд и рад, а то захтева енергију, коју немам. И патике. Након месеци и месеци проведених у јапанкама, (популарно звани) кромпирићи на ногама се буне при помисли на скученост затворене обуће.

С обзиром на то да је време никакво, морала сам да нађем начин да се забавим код куће, па што да не спојим лепо и корисно и направим мало реда. Другим речима, крајње је време да средим онај накит из претходног поста на ту тему и остало о чему сам обећала да ћу писати, па све тутнула у картонску кутију и игнорисала је до пре неки дан. ''Али, било је вруће и спарно и била сам заузета!'', брани се део мене, али, будимо реални, имам климу, била сам заузета колико и Меги док дрема, па је једини изговор који би прошао на детектору лажи - лењост, моја стара бољка.

Нисам направила ни оно сокоћало на које бих качила накит, мада то јесте био посао који је муж обећао да ће обавити, али бушилица и дашчице & летвице и даље чаме у неком мрачном ћошку. 

Оно што јесам направила је кафа, а затим села на под и чврсто решила да средим ђинђуве, мада су у овом случају, то више џиџа-биџе, и то подоста њих. Зашто на под? Зато што сам скоро донела ''неколицину'' књига из своје девојачке собе (ха, како то звучи, старински, к'о проминцле), па је све живо било затрпано књигама, а ред је да и њих распоредим.



Неколицина књижица

Наравно, чим сам почела да их преврћем, почеле су да навиру успомене, јер неке наслове нисам видела десетинама година - Влак у снијегу, Ризница песама за децу (она жута, Змајева), Полетарац, Бајке у слици (сећате ли се њих?)...


Када сам била мала, терала сам маму да ми чита једну те исту бајку током три или четири године, па се чак и данас, када јој поменем Риђобрадог, најежи када се присети.
Међу књигама сам наишла и на нешто што сам чувала као највеће благо, миришљаво, бледуњаво злато:

Албум пун миришљавих папирића! Јеа!

Не знам ни зашто су миришљави папирићи били толико популарни, али се сећам да смо их сакупљали као да нам живот од њих зависи. И ето, још их имам. Можда ће за 50-ак година вредети много и бити хит на аукцији у Содбију, а ја ћу задовољно трљати руке и све спискати на неко сениорско крстарење Карибима. A girl can dream.

Но, да се вратим на тему, иначе ћу почети да вам цитирам омиљене делове ''Вука и седам козлића''. Већ сам поменула да је моја бака волела накит, и шопинг уопште, судећи по садржају њеног ормара. Има толико тога интересантног, али не знам како већину тога да прикажем... можда ми је потребна кројачка лутка. Да, то би помогло. Бака је имала довољно одеће за омањи бутик. Нажалост, била је скоро 30 цм нижа од мене, тако да од свега тога могу да носим накит, мараме и шешире. Не жалим се. Ипак, морам да се замислим - колико марама је потребно једној жени? Бака их је имала довољно да сваки дан у месецу носи по једну и још недељу-две преко тога. Носила их је око врата, не на глави, да се разумемо, а било је неколико и оних које бисмо данас звали пин-ап банданама. 


Нисам могла да их усликам све посебно, не зато што ме је мрзело, заиста, него зато што је мој помоћник све време јуришао по соби и проклизавао по марамама, растурајући их при сваком маневру и разносећи их свуда по кући, углавном зато што се за неку закачи ноктом, па онда отрчи, са марамом која се вијори, а ја за марамом. Трчим, не вијорим се.. Да не буде забуне, све се догађало док је муж био на послу, па није он у питању, већ Меги.

Меги, блажена међу марамама.

Алтернатива би била да се затворим у собу, али би онда гђица седела испред врата и тужно мјаукала минутима, сатима, колико год је потребно, док ја не попустим или полудим. Понекад мислим да сними свој глас на неки касетофон, остави га да мјауче уместо ње, а она оде да одрема неку партију. Зато реших да сачувам своје нерве (и уши) и сликам само оне најинтересантније. Наишла сам и на једну мистериозну појаву. 10-ак марама са логом Олимпијаде '88. у Сеулу, све исте, све ''мејд ин Кореја'', прилично сам сигурна да се бака није такмичила у некој дисциплини, па ће то, откуд оне ту, највероватније и остати мистерија. Неколико њих је носило ознаке Шанел, не знам да ли су шанел-шанел, али на етикетама пише 100% свила, па кога је брига, док су лепе на додир.

Шанелчићем ћу те, шанелчићем ћеш ме.

Међу стварима је била и ташница, мислим да је модне блогерке зову ''клач'', а ја се кроз маглу сећам назива писмо-торбица, па, ваљда је то то, још неке минђуше, сатови и много, више, превише расутих перлица, које треба сортирати и нанизати у старо стање огрлица и наруквица. 


Сат на зглобу, сат на прсту...


Све је сортирано, попаковано у кутије и чека да домаћица заради много пара и касније све изложи у ормару какав има Кери Бредшо, само што ће код мене, уместо ципела, у ормару стајати накит, марамчићи и старке у разним бојама.

Имам утисак да сам заборавила нешто, а мислим да је у питању још једна кутија са накитом, али у овом тренутку не знам ни која је ни како изгледа, јер сам се начисто погубила од силних слика, кутија и кутијица и приспавало ми се. То ћу и искористити као изговор да завршим писање данашњег уноса и увучем се у кревет, јер ми се смрзао нос и прсти, а муж, испружен дијагонално на кревету чини да пожелим да га мрднем и отмем му лаптоп, да и мени буде лепо, а то ћу и да урадим.

До следећег, краћег и са мање слика, поста, поздравља вас новосмрзнута домаћица.

15 коментара:

  1. Note to self - ne citati tvoje postove u gluvo doba noci :)))))))))))
    Dok se ti vijoris, mene drma nostalgija..Riznica, bajke u slici..a gde ti je "1000 zasto, 1000 zato"? :))
    Klac je mnoogo dobar..i ako moze jos jdan ovakav post skoro, za 3-4 meseca :))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Tu, je vidi se na 'grupnoj slici' knjiga, ali evo poblize, kao dokaz. :)))

      http://i112.photobucket.com/albums/n166/malarija/IMG_7884_zpsd6b5ae07.jpg

      Избриши
  2. Jaoo, koliko sam tih mirišljavih papirića ja imama i onda jednog dana sve bacila...mrzim sebe sada :(
    Koliko marama ima, ja bih sve to nosila na glavi, hehe.

    ОдговориИзбриши
  3. Jao taj set djecijih knjiga-zutih i plavih...Jos ih imam u savrsenom stanju i trenutno su kod moje male 6-ogodisnje sestre koja je opcinjena njima.Neki dan sam joj na tavanu izbunarila i Mikijeve zabavnike,almanahe i salvete,a mirisni blokcici i privjesci dude i mirisne patikice jos trazim.Sjecas se toga,i onih gumica za kosu sa plasticnim sesiricima-koji je to hit nekad bio :-))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Имала сам шешириће... питам се куда су нестали? Цуцле имам још увек, нажалост, само 2-3 комада, а било их је на десетине! Не знам чему су служиле и зашто су биле толико популарне, али су биле потпуни хит. :)

      Избриши
  4. Zeeeno,kakvo blago! Klac je prepresladak,skroz je nosiv :)

    ОдговориИзбриши
  5. Bajke u slici, kako da se ne sećam, obožavala sam ih. A moja sestra čuva neke papiriće što je skupljala (mojih odavno nema).
    Nadam se da nećeš biti toliko zauzeta (ili lenja?) ubuduće i da ćeš češće pisati sad kad zahladni. Pa da se zavalim ispred kompa uz šolju čaja i uživam.

    ОдговориИзбриши
  6. Wow, baka ti je bas imala stila! Sve je zaista bezvremeno, posle koliko godina- i dalje je nosivo :)
    A Megi je prepreprepreslatkaaa, znam kako ti je, i kad god slikam nesto, eto ti macaka da se valjaju po tome :D

    ОдговориИзбриши
  7. I ja čuvem te bajke u u plavim i žutim knjigama, i isto sam maltretirala mamu da mi ih čita po 1000 puta!Ma znala sam ih napamet!A tek mirišljavi papirići i njih sam sakupljala kao hrčak!Baš mi vraćaš uspomene ovim postom...

    ОдговориИзбриши
  8. Мораћу да напишем један флешбек '80-их пост, да се присетимо још неких ствари које су нам обележиле детињство... ;)

    ОдговориИзбриши
  9. Postovi su ti savrseni! Bas imas dara za ove stvari! Svaka cast!Samo bi trebala da pises cesce! Oraspolozis me sa svakim postom!
    Kad budes imala vremena svrati
    http://wordshaveeternallife.blogspot.com/

    ОдговориИзбриши
  10. Pratim ovaj blog (vidim da sam među drugarima), ali nisam imala pojma da postoje svi ovi postovi. Prvo nailazim na ljubav prema kuvanju, to je ok, danas nas (food bloggera) ima pod svakim kamenom. E, onda, tu je muž i sveopšta prisutnost njegova - što je divno, jer ni ja mom muža ne ostavljam po strani kada je blog u pitanju. Nakon par pasusa, nailazima na Megi, koja kliza po maramama! Da li je potrebno da pominjem OPET :) kako imam jednog divljaka kući koji kliza po maramama, ukrasima za jelku, odeći, itd? A, tu su i marame.. Pomen bake i njenih zilion marama, vraća me na današnje popodne gde pričam mami o Naninim maramam i kako ne znamo gde ćemo s njima više (preminula je pre tri meseca i ostavila nam blago svega i svačega). U tom trenutku se setim kako sam prijateljici pre nedelju dana pokazivala sve džidžabiže koje sam nasledila od Nane i objašnjavam joj kako bih mogla da napišem post o tome, u inat fešn blogerkama (koje sve nose istu garderobu iz posta u post i sa bloga na blog) - post o svim tašnama, maramama, nakitu i šeširima koje posedujem, a totalno su vintage, I TO STVARNO! :) I za kraj, tu su Bajke, o moje bajke.. O moja devojačka soba, i sve stvari odande. To je to, hvala ti na postu. <3

    ОдговориИзбриши
  11. oooooo, predivan post, draga :) Uživala sam u knjigama, uspomenama i maci :)
    Tvoj blog svakih nekoliko dana iščitavam od kraja i poetka i sreddine i u svakom postu baš uživam :)

    ОдговориИзбриши