уторак, 14. фебруар 2012.

Дан заљубљених, Тривундан и прва клонирана мачка




Случајно се задесило да данас одлучим да напишем неколико редака, па, када сам се већ смиловала, ред је да кажем и своје мишљење о данашњем датуму.



   Не славим дан Св. Валентина, нити Дан заљубљених, не јер нисам заљубљена, него не видим поенту тога. Зар Валентина 14. фебруара нису обезглавили за казну што је у тајности склапао бракове? Како то некоме може да буде романтично? Комерцијални празник, класична мамипара - купујте поклоне,  плишана срца која ће скупљати прашину у соби, бомбоњере у облику срца које садрже максимум 8 чоколадица (Муж и ја смо једном приликом добили Милка бомбоњеру и били разочарани до коске, нарочито он) и сличне керефеке. Да се разумемо, нисам религиозна, ни Св. Трифуна не славим, а нисам ни неки винопија, волим да попијем шприцер ту и тамо или мало куваног вина, али се то сведе на свега неколико пута годишње. Сад испадох хејтер. Нисам, славите, људи шта хоћете, волите се, мени једноставно није романтично када морам да исказујем своју љубав тог одређеног дана. Радије ћу то радити осталих 365 дана у години (ова је преступна), мање-више у зависности од расположења, хормона и тога колико је муж добар. Зато, 14. фебруар за мене има више битнијих значења од простог празника створеног да од њега зарађују компаније које производе честитке и слаткише - већ сам наслов открива да је 2002. клонирана прва мачка, што само по себи и није (мени) важно, наравно да сам податак прочитала на Википедији, али ми фино служи као аргумент, зар не? Такође, истог дана, 2003. је скончала овца Доли. Ето, како ја да једем чоколаду, сада када то знам?! Шалим се, наравно, коме треба разлог да би јео чоколаду? Универзално средство за дизање ендорфина у крви, sweet, sweet  nectar of the gods!
Муж се не би бунио да му поклоним чоколаду у било ком облику, по могућству у што већој количини, али и он дели моје мишљење у овом случају. Бојкот! Волећемо се сутра и прекосутра и тако даље, волимо се и данас, али... ма, бојкот! Ни 8. март ми се не свиђа, ма колико Ташко Начић мислио да све жене воле каранфиле, али о томе касније...



Нема коментара:

Постави коментар