недеља, 01. јануар 2012.

Нове године... у прави час!




Још увек смо гроги, као што то обично и бива после дочека Нове године, иако смо планирали миран дочек у топлини дома свога, уз неизбежну руску салату, медењаке и понешто између.

Сличица је са Блицовог сајта, али ни наши медењаци нису изгледали лоше! 

Буквално у 5 до 12... не, не буквално, (мораћу да порадим на томе!), али малтене у последњи час муж и ја смо позвани на дочек код моје добре другарице која ретко залази у наше крајеве, па ту прилику нисмо могли да пропустимо. Ништа лудо, помпезно и фенси, седељка са пријатељима/момцима/браћом/мужевима - како ко, али бар смо заједно и не морамо да на себе стављамо шљокице, штикле од 15 цм (сећам се времена када је 8 било скоро па превисоко) и пазимо да не поједемо више од једног жу-жу-а, плашећи се да нам рајсфершлус не пукне. Наравно, питице, ролнице, сахер тортице и алкохол нису изостали, а ни идеја за забаву. Неко би рекао штреберску. Ја кажем kick ass! Друштво људи у касним двадесетим/раним тридесетим које са жаром и такмичарским духом као на Олимпијади игра "асоцијације" (оно када се појмови испишу на папириће, па се извлаче из шешира и објашњавају сопственој екипи за минут времена), уз атмосферу као на коњским тркама у финишу... има ли шта боље? Има - рунда или две ''загонетне личности'', када ти на чело прилепе папирић са нечијим именом, а ти погађаш ко си, уз урнебес који следи када моја другарица пита да ли се њена загонетна личност бави шоу бизом, да ли је хип-хопер или нешто слично, а циљ је Патријарх Павле, њен дечко који се пита да ли се бави добротворним радом, а треба да погоди Јозефа Менгелеа, а мој муж се поштено намучио док није схватио да је Џесика Ребит. Био је присутан и Конан Варварин, Аристотел Оназис, Бјорк и Кранг, па ви замислите то друштванце. Уз јабуковачу, лозу и домаће вино, нисмо ни приметили да је прошло 4 ујутро! Све журке у граду су пукле ''око двојке'', а наш, штреберски дочек је потукао све рекорде и надмашио сва очекивања. 
Негде пред јутро, муж и ја смо прошетали до центра, дрхтећи од изненадног минуса или због тога што су мени старке изгледале као добра идеја неколико сати пре, људи су шарматно тетурали припити, чула се још по која петарда и групно певање, остаци ватромета су љупко лежали на тротоарима. Довукли смо се до куће, проклињући укусне дрангулије које смо јели - превише и ускоро утонули у први сан ове, нове 2012. Срећна Нова година!



Нема коментара:

Постави коментар