четвртак, 03. новембар 2011.

By the sea


Ето мене опет, лење као лења буба, пита, шта год још лењо постоји - та сам! Да се оправдам мало, писала сам, али нисам објавила ништа, због проблема са интернетом, тј. његове недоступности (више о томе сутра, обећавам!), али писала сам, јесам, имам и доказ за то.


***
20.10.2011.


Данас бих писање могла да почнем на много начина, с обзиром на то да имам много штошта да кажем, почевши од тога да је поглед с мог прозора знатно друкчији него јуче. За промену, када погледам кроз њега, видим како се напољу њише палма висине бар 10 метара. Видим и смокву, дрво ловора и нар, грана савијених од тежине крупних, црвених плодова. 
Новопечена домаћица је пристигла на море. У октобру. Лепи, плави Јадран, температура је знатно виша у односу на ону у Србији. 

Признајте, сада ме замишљате како пишем ово, отворена балконска врата, ћарлија ветар и носи лагане, беле завесе, а напољу сунце, палме, море, тропски рај. У руци ми је, разуме се, шарени коктел, са кишобранчићем и сламчицом - укуса једнако шароликих, медитеранских. Еееее (замислите звук који користе у квизовима када неко погрешно одговори на питање)! Звучи лепо у теорији и температура јесте виша, али све је сиво и киша пада скоро цело поподне. Муж је на послу, а ја правим друштво мајстору који је дошао да поправи електричну пећ; није да нам је потребна за сада, али те ствари обицно функционишу по принципу Марфијевог закона. Ако је пећ покварена, биће хладно, вероватно ће нам се неки пингвин догегати с плаже да позајми шећер за чај, ја ћу блог писати огрнута ћебетом, са гомилом папирнатих марамица око себе, а ако је пећ у реду, well, you get it.

Друга ставка - интернет, must have, због блогерке која је овисна и не зна шта ће са собом, пошто заврши оно мало кућних послова које има и, будимо реални, јесен је, почеле су нове сезоне мојих омиљених серија, а ја их све пропуштам.

***

Ово су редови које сам исписала одмах пошто смо дошли на море (је л' глупо рећи 'на море' када је јесен и сврха заправо није одмор и купање?), због разноразних обавеза и излежавања на плажи, тумарања по граду и загледања излога, нисам написала пост на време, па ће ово бити нешто као закључак моје студије о Марфијевом закону, јер смо поправили пећ ономад, а онда су се облаци разишли и сунце је упекло, температура оде преко 20 степени. Јеј! Нисам се усудила да се окупам, мада свакодневно виђам људе који пливају, скидам им капу, имају cojones величине мањих астероида. Није проблем ући у воду, не мили ми се да изађем из ње, па пресвлачење, гњаважа... ако полудим ових дана, можда променим мишљење, за сада је и лешкарење на обали сасвим довољно. 






3 коментара:

  1. Ah to more i pogledi u daljinu.I ja se zudrzavam jer mi je Pacifik ispod prozora ..takoreci;) Jos sad pocelo prolece..milina;)Samo uzivaj:) Kad nas se stis..setis:))

    ОдговориИзбриши
  2. Idi kupaj se, lepo je, veruj mi, usput se potopi koji put i za mene ;)

    ОдговориИзбриши