недеља, 28. август 2011.

Хасан сецкати!


   Можда би требало да се бринем јер стално цитирам цртаће, а никада велике мислиоце попут Спинозе, Канта, Платона (ако, бар сам овим набрајањем доказала да знам барем три), али ''Хасан сецкати!'' је реченица којом најбоље могу да опишем како се осећам тренутно. Добродошли у мој ПМС свет. Не уједам, углавном.



Премишљала сам се да ли да пишем о овој теми, али сам схватила да  проклети ПМС има велики утицај на мене, мог мужа и сваког живог створа који се усуди да ''провири у змајеву пећину'' док је змај раздражљив, гладан, плачљив, бубуљичав и надут. Мој муж је сваког месеца као јелен на путу,  напрасно осветљен фаровима брзо надолазећег аутомобила, изненађен, збуњен и вероватно уплашен мојим реакцијама на сасвим баналне ствари/ситуације. Сваки смисао за толеранцију нестаје, самоконтрола вреди колико и покварене кочнице. Шкљоцам зубима као крокодил коме је неко стао на жуљ. Мислим да би овде лепо дошао поднаслов (вау, нисам писала поднаслове од основне школе!)



Нежељени, али и неизбежни ефекти ПМС

Ствари, особе и појаве које ме избацују из такта брзином уједначеног трептаја светлости (изгледа да се штребер у мени истиче једнако, ПМС или не), оно што могу да прећутим и игноришем када сам, рецимо, нормална.

1. Статуси на фејсбуку ме најчешће забављају, али у ово време умеју да ме изиритирају толико да ми дође да их одштампам и лепим по огласним таблама, за пример. Ове сам покупила на својој фејсбук страни, па уколико се неко препозна, извињавам се, не одговарам за своје поступке у овој фази. Ево неколико категорија:

а) Криптични (нико жив нема благе везе о чему се ради)


б) Потпуно непотребни (за оне са недостатком маште)



в) Њањаво-бљутави (овде спадају сви патетични изливи љубави и писанија у стилу ''Joooj, kako me nerwira ona glupawa N.N. shto hocxe da mi otme dechka, izoodaracxu je ko wola u koopoosu, mayke mi!", као и дубукоумни статуси које лајкују доконе романтичне душе, које у томе налазе смисао:


г) Ланчани 




Када сам наишла на овај, дошло ми је да се убодем најближом оловком у аорту и скратим себи муке.

2.  У нормалним условима волим да идем у куповину, да омиришем нове купке и прочитам налепнице, да се закуцам у ред са играчкама и маштам о барбикама које нису постојале када сам била мала или по пола сата бирам најлепше банане, да се исћаскам са касирком о лепом времену. Волим, волим. Али када ме ПМС стрефи, групе људи који испред мене гурају колица за куповину полако, неки шетају поред, заузимају довољно простора да не могу да их заобиђем, или оставе колица баш испред групе производа који мени требају и удаље се, гледајући нешто сасвим лево, 20 метара даље ме нервирају. Као и деца која вриште, девојке које ме терају да пробам узорак овога или онога или ме убеђују да заиста желим да купим 5 кг прашка за веш који не волим, да бих добила диск певача кога не подносим. Особе које покушавају да се убаце испред мене на каси, особе које забораве да измере воће/поврће, па цео ред мора да их чека... особе које пакет жвака плаћају картицом... пара ми иде на уши када се само присећам.  

3. Сузе. Не морам ништа више да напишем. Нисам плачљивица, али у овом периоду може да ме расплаче најобичнија реклама. Да, реклама. Стидим се да признам да је била за ципеле. 

4. Муж. Углавном зна да треба да поступа са мном као са експлозивном направом, пажљиво и да зна када да се одмакне. Често само провири у собу, добаци ми чоколадицу и шмугне. Идеалан пример - почиње на 00:25 



Његове мане ми иначе не сметају, али у ''опсадном стању' најобичније ситнице могу да ме доведу до жеље да применим средњовековне справе за мучење. Крцкање зглобовима, на пример или цупкање ногом док гледамо филм, навика да скине мајицу и остави је у просторији у којој се тренутно налази. Догађа се да у свакој соби стоје по две његове мајице, а када му постане хладно, отвори ормар и узме нову. Гроар. Човек би помислио да ће престати да се изненађује када ме, након једночасовног спремања за излазак,  наивно упита: ''То ћеш да обучеш?'', а ја плачљивим гласом одговорим да је најбезосећајнији створ на свету и очајнички зароним у брдо гардеробе да изаберем нешто друго, умисливши ко зна шта. Сиромашак често не зна ни шта га је снашло. Чуди ме да до сада није наштеловао подсетник у свом телефону, спасло би га  тешких мука и непријатних изненађења. 



5. Чоколада. Сладолед. Масно ћебе. Без сувишних објашњења.

6. Леђа укочена као у седамдесетогодишњака, осећај да сам као надута као просечни дирижабл, рог који расте на сред чела, умор као након претрчаног маратона (као да бих ја трчала маратон, можда виртуални), невероватно, само-пипни-и-одсећи-ћу-ти-прсте, болна недра (хајд' да употребим пристојан, старински назив). Није ли ПМС фантастичан?



8 коментара:

  1. ... pa ko sme da ti nešto kaže posle ovoga :( ;)

    ОдговориИзбриши
  2. Ja smem, al' posle bezim koliko me noge nose..... Muz Novopecene domacice!

    ОдговориИзбриши
  3. Hahahaha, koliko je mene nasmejao ovaj tekst :D

    Iskreno, pre sam tokom PMS-a htela da ubijem i sebe i druge...Sada, pa sada napredujem, sada bih samo da ubijem druge :))

    ОдговориИзбриши
  4. Odstampala i nalepila na frizider! (za muske clanove porodice) Savrseno!
    Gledam ja neki stari spisak za kupovinu koju sam pisala bratu, i cudim se. A spisak ide:

    - cokolada
    - keks
    - krofne
    - puding
    - jos cokolade

    I pitam se sta mi bi, vidim svoj rukopis, ali sigurno znam da nista od navedenog ne jedem u ovim kolicinama. I onda se setih - PMS. Mislim da fabrika slatkisa zivi samo na meni tih dana.

    ОдговориИзбриши
  5. Ја мислим да ти на списку фали још чоколаде :)

    ОдговориИзбриши
  6. Malarija na oe fb citate i tvoje komentare sam se valjala od smijeha. Uljepšala si mi nedjelju :)

    ОдговориИзбриши
  7. u zadnej vrijeme od moga pms-a moja muska polovina dobija bubuljice, onda tek mozes zamisliti kakva sam ja :P

    ОдговориИзбриши
  8. micili, znam recept za tu napast ;) poslacu ti, javi ako si zainteresovana :)

    ОдговориИзбриши