Хипстерај

Млади, сувоњави младићи, у пензионерским џемперићима, са обавезним великим наочарима, ешарпама око врата и либералним погледима за свет. Кажу да су уместо сликара свету подарили графичке дизајнере, а уместо књижевности - фонтове. Но, ко шиша моду и конструктивне интелектуалне дискусије, у скученим студентским собама, где се прст пред оком не види од дима цигарета, а теме су од оне како ништа не може да надмаши пуцкетање винила до тога како је овај или онај редитељ ''сто посто'' предводник новог новог таласа и како је тај и тај филм Жан Жак Жж-а у трајању од четири сата и педес' и шес' минута нова филмофилска библија, али за њу нико неће чути још бар три године док се тај филмски правац не мејнстримује.
Ја хоћу да причам о музици! Није да ми неко брани, али дошла сам до страшног сазнања да сам у тој области, додуше без наочара, ешарпе и превеликих наочара (пензионерски винтаж џемперић је само невероватно удобан, носим га, признајем), прави правцати хипстер главом и без браде.
Ухватила сам себе како фркћем с неодобравањем када чујем песму на радију, која се до тада до бесвести вртела на мојој плеј листи, чим је пусте у етар, аутоматски је мање кул, а ја је једним потезом са моје, детаљно пробране листе бришем. Када ми неко каже да је чуо ту и ту нову ствар на радију, мени је већ досадила, ископала сам је на мајспејсу бар шест месеци пре. Док мелодија крене да руши све рекорде слушања и прегледа на јутубу и дискотекама, ја већ позеленим од муке и досаде. То је тако passé (уз превртање очима, нормално). Догодило ми се са Каро Емералд, уз коју сам бар две године уживала, док радио Индекс није почео да је пушта десет пута дневно, десило се са Мандо Диао и са још много тога. Ма, кога ја заваравам, музика коју ја избунарим скоро никада не дође до дискотека. Не би овај народ уз то ђускао. Не бих ни ја. Мрзим да ђускам, питајте мужа, он је врцкавија половина.

Када се ухватите такве работе као што је страст за тражење нових, најновијих, интересантних композиција, које су, уз мало среће, свеже као краткотрајно млеко и још увек у року трајања (млека), постоји и друга страна медаље, нарафски.
Замислите да уживате у најновијој, андерграунд серији, која има тек пилот епизоду и евентуално две процуреле на интернет. Одједном се, у једној од потпуно успутних и небитних сцена, негде иза дијалога, у позадини, једва чујно, провуче неколико милозвучних тактова, као у препуном кафићу, онако ненаметљиво, а вама се у зеницама, као у цртаћима, када се прикажу два знака за доларе, појаве две музичке ноте. Са хипстерским наочарима. Е! Такав је осећај, чули сте само реч или две, али одмах, одмах, одмах отварате гугл и покушавате да разазнате које су то речи биле, на ком језику, премотавате сцену да бисте ухватили још макар један слог. Ако је песма на француском или италијанском, па то је журка! Дешава се да песма буде као фантом, као да не постоји, па се након неколико сати осетим као да сам све сањала, али она је ту, подсмешљиво се руга у тих неколико стотинки те небитне сцене, а вама је та проклета сцена најбитнија ствар која се тог дана догодила.

Муж тумара тужно по стану констатујући да у фрижидеру нема ничега занимљивог, отварајући врата у нади да ће се између две посете кухињи, нешто магијом створити унутра. Али не, ова домаћица је на задатку, са решеношћу једног Поароа, да мистерију реши и одложи је у своју музичку колекцију.

У протеклих неколико година, слична ситуација ми се догодила... превише пута. У већини случајева сам извојевала победу, измучена, неиспавана, али са  фајловима на декстопу који су у том тренутку били вреднији од дијаманата. Најбољи пријатељ ове жене не може да се наниже на пантљику (сигурна сам да дијаманте не нижу на просту пантљику, као оне огрлице од макарона, али схватате шта хоћу да кажем), али може да се попакује у серију жутих, виртуалних фасцикли и хеј, да се поређа у облику огрлице. Што да не пустим машти на вољу.

Фантомска песма која ми је украла сате и дане слободног времена је почела као неколико стихова на једном видео снимку са  јутуба, згодно, на француском, а моје знање је зарђало као бојлер на отпаду, после јесењих, тешких киша. Нарочито када су питању песничке слободе и брза мелодија. Похватала сам реч овамо и реч онамо, kiss me my darling, avec toi j'apprends l'anglais, adieu london bonjour paris, али се свака претрага завршила трагично, са више питања

 него одговора Још неколико занесењака је постављало питања на ту тему, ко је то, шта је то, али је чак и свемоћни Гугл остао нем.

Месецима сам чачкала, копала, риљала, али даље од делића текста нисам одмакла, до јуче! Гледајући неки нови бенд на једном од музичких сајтова, наиђем на предлоге за слушање, нови албум, али одмах до њега линк до те песме! Песме која ми је ускратила спавање и мужу ручак и понеку посластицу. Наравно, линк само за преслушавање, али прстићи су се разлетели по тастатури, и ускоро сам се нашла на сумњивом руском сајту, молећи се свим митским божанствима да скачать не значи вирус. Неколико секунди касније била је ту, скакутава, на француском, у комплету. И даље не знам ко је пева, јер у наслову стоје само имена композитора, али хеј, не морам ја да решим сваку мистерију. Неко ће се већ наћи ко ће дати одговор на то питање. Ја сам нашла оно што сам тражила. My precious!

Толико сам поносна на  свој улов да ћу га поделити са вама, уколико неко има жељу да слуша silly песмице које ја сакупљам као каменчиће са плаже. Нећу да давим људе са благом које одавно скупља прашину, само са две-три стварчице које ми милују чекић и наковањ (хвала наставници биологије што ово памтим) у овим зимским данима.

Знам да ово није претерано домаћински текст, али, рецимо да сам узела слободно вече, муж игра игрицу, мачка и папагај спавају, судови могу да чекају до сутра, ова хипстерски настројена домаћица ужива. Бар док (и ако) ово не доспе до широких народних маса, а онда Јово наново.

Lumineers - Ho, hey

The Lennings - You're the one that I want (Grease)
 

Nikki Jean - Do you want to know a secret

'Kiss Me My Darling’ by Stephane Huguenin, Yves Sanna and Christian Padovan

П.С. Блогер ме убија ових дана, спаја редове, преклапа их, не видим ништа, а о самовољном бојењу слова и одабиру фонтова и да не причам, тако да се извињавам на чудним размацима и понекој одбеглој тачки. Како вас служи?