О празницима, слаткишима и још понечему... хик!

У нашој кући празнично расположење је у пуном замаху још средином децембра, јелка је већ окићена (само кићење је процес који траје бар два дана, што због величине јелке, што због тога што сам перфекциониста и сваки украс мора да буде на савршеном месту), ја помахнитало јурим по стану са маказама, папири разних боја ми испадају из руку, лепак и селотејп су на свим могућим и немогућим местима, а на сваких пола сата - сат ниче једна пахуљица или звезда од папира. Никада доста украса! Да се ја питам, сваке године стан би се претварао у снежну бајку, са милион украса који висе са плафона, јастучићи на троседу би били пресвучени у празничне мотиве, на све стране украси, мирис цимета и боровине, а муж би био обучен као патуљак (или елф, како вам драго), са оним опанчићима савијених врхова и капицом са звончићима.

Такође, код нас се славе оба Божића, па је весело до самог краја празника. Потпуно еуфорична, тренутно ми се куповина мајице са принтом ugly Christmas sweater-а чини као сјајна идеја и ако муж ово чита, а знам да чита, ето једног суптилног начина да сазна шта желим као поклон. 

Vardagen

Можда би било паметно направити и целу листу онога што желим, али бих се осећала похлепно, а онда би ме гризла савест и не бих могла да спавам, имала бих још горе подочњаке него сада (виленим ноћу уз Стивена Фраја и QI) и шта би онда било...
Да се вратим на тему - Божић, овај први, зовемо га и католички, иако га, руку на срце, славе и православци, и ја заиста не схватам зашто се ми, у Србији, толико опиремо преласку на Грегоријански календар... користимо га у већини случајева, па када Нову годину чекамо 31. децембра, могли бисмо и Божић 24, тј. 25. Наравно, није лоше имати ни два Божића, па не знам што се уопште буним, зато је боље да пређем на ствар, јер, ово би требало да буде краћи пост у односу на остале, километарске, какве иначе пишем. Слаткиши, алкохол (оно ''хик'' у наслову је требало да буде хинт), саставни део сваке светковине, па и овог (првог) Божића. Ево неких ствари у којима смо уживали данас (да, данас, видите како сам ажурна!). Ово што следи је модификовани рецепт са сајта kuglof.blog.rs:

Божићни куглоф:

Потребан материјал:

- 250 г путера или маргарина

- 200 г шећера у праху

- 1 ванилин шећер

- 6 јаја

- кора од једног лимуна 

- 100 г сувог грожђа

-100 г кандираних поморанџи

- 50 г сувих кајсија

- 50 г кандираног ананаса

шака крупно сецканих лешника

- 200 г брашна

- 1 прашак за пециво

- 100 г чоколаде исецкане на коцкице

100 г чоколаде за прелив

Суво воће исецкати. Путер, ванилин шећер и шећер измиксирати у пенасту масу. Додати једно по једно 6 жуманаца, лимунову кору, насецкано суво воће, кандирано воће и лешнике. Додати брашно са прашком за пециво и на крају снег од 6 беланаца. Пећи у подмазаној и презлом посутој модли за куглоф у загрејаној пећници на 180° C око 45-50 минута. Након печења куглоф оставити у модли око 10 минута, преврнути и прелити растопљеном чоколадом. По жељи украсити сувим воћем. 

Овако је то изгледало код нас

Потпуно је њам! Уз то, фино иде eggnog, традиционално божићно пиће, попут ликера, настало у средњовековној Енглеској, ако је веровати интернету. Кога брига, када је тако укусан. :)

475 мл млека

150 г шећера

500 мл слатке павлаке

6 жуманаца

200 мл рума (или по укусу, како желите, ја сам ставила мало мање од 200 мл и таман ми је)

3 каранфилића

1 и по кашичица екстракта ваниле

кашичица млевеног цимета

1/4 кашичице мускатног орашчића (може и без, ја данас нисам имала и нисам ни ставила)

Млеко, цимет, каранфилић и ванилу сипати у шерпу, загревати до кључања и онда смањити ватру. Шећер и жуманца пенасто умутити, па додати у проврело млеко и кувати 3 минута, на тихој ватри. Извадити клинчиће и оставити да се охлади. Тада сипати слатку павлаку, рум и орашче, промешати лепо да се све сједини и оставите да преноћи у фрижидеру (или одмах прионите на пиће, као нестрпљива ја). It's freakin' amazing! Једино што је немогуће попити много, брзо засити (како и не би, колико јаја и павлаке!). Од ове количине се добија 6 порција, али то, наравно, највише зависи од тога колике су порције заправо. Ала сам срочила, свака ми част! :)

Слика је са нета, ја не умем овако профи да сликам. :(

И ето, то је најкраћа прича коју сам способна да испричам, па уколико се не ''видимо'' пре Нове године (у случају да се препијем егнога и завршим под јелком или се једноставно улењим, што је много вероватније), желим вам много лепих тренутака, среће, здравља и све што по реду иде у оваквим честиткама (здравице, честитке и сл. ми не иду баш од руке, али мораће да послужи) и да ова домаћица у наредној години буде вреднија, иновативнија и духовитија, па да самим тим и блог буде све бољи. Срећни празници!

Муж каже да црно-бела шара на блогу изгледа као мозак (''бљак!'') и друге рандом мисли

Не знам што се уопште буни (у преводу: нема појма шта је лепо :) ), блог најчешће чита на лаптопу где је тај црно-бели део једва видљив, а уосталом, до краја празника ћу наћи још минимум 5-6 позадина за блог које ће ми се више свиђати од ове.

Оно што је важније од сукоба мишљења у вези са дизајном блога је да је пао први снег! Снег! Идеалан сценарио, онако филмски би био да сам се пробудила рано ујутро, бацила поглед кроз прозор, стојећи у филмски лепој, vintage спаваћици, увојци савршено просути по раменима, а у руци ми је дизајнерска шоља у којој се пуши кафа или биљни чај, ако ћемо да пуцамо на њу ејџ фантазије, и нокти су ми природно лепи, а на лицу је природно руменило и природна маскара и капци ми нису отечени, али стварност је, као и обично, малко друкчија.

Не носим спаваћице. Реална слика укључује мене у озбиљно изанђалој Led Zeppelin мајици, како се тетурам кроз стан, лица бледог ка' у изгладнелог вампира, косе чупаве као да сам се борила са шишмишом, палим тв да ми прави друштво, а онда перући своју омиљену шољу за чај, коју сам била лења да оперем синоћ, чујем да је снег изазвао саобраћајни колапс у Србији, али не и код мене у граду. Нигде ни трунке снега, голе гране, са неколико спарушених жутих листића, сивило паркинга, стаклорезачка радња, материјали на кило, кафић (окићен од главе до пете, тј. од темеља до крова, да разбије монотонију суседних зграда), ништа под снегом, ни пахуљице на видику. Хоћу и ја снег, је л' треба путар да постанем да би ми снег приредио изненађење?

На фејсбуку су се низали статуси и фотографије аплоудоване преко мобилног, директно са места догађаја, грудвање, Снешко Белић клониран на милион локација, романтичне шетње по снегу. Осећала сам се као да живим у ироночној стакленој кугли, где је снег свуда около, осим у њој.

У тренутку док ово пишем, чујем да људи стварно имају проблема због снега, нарочито у Војводини, и свесна сам да није све сјајно и бајно, али не замерите ми што имам жељу да зима протекне у знаку пахуљица, грудви и опсцених фигура од снега.

Као мала сам често ишла на санкање, брат и ја смо имали много авантура на брду изнад града, од закуцавања у дрво до улетања у поток и обожавала сам сваки минут, али, као што то обично бива, број одлазака на санкање се експоненцијално смањује са порастом броја година, а ни санке се не праве у свим величинама, а двоје маторих коња (мислим на голупчиће, мене и мужа) од преко 180 и 200 цм на дечјим санкама није удобна ни безбедна замисао, мада признајем да звучи урнебесно. Претпрошле зиме смо једну ледену ноћ посветили томе, било је - 15 и поприлично касно, али смо схватили да постоји андерграунд сцена људи наших година који се под окриљем ноћи санкају на истом месту које у току дана запоседну клинци, уз испијање куване ракије или вина (одрасли, ноћу, не деца, бар се надам!), што је помало и логично, јер нас с годинама напушта храброст коју имамо када се са 9-10 година ноншалантно сјуримо низ стрму низбрдицу и не плаши нас ни густа шума ни речица ни могућност да до крај зимског распуста дочекамо у гипсу, пу, пу, да не урекнем.

Епилог авантуре је да сам се ја лудо провела, санке су повремено буквално летеле, због разних избочина и (претпостављам) намерно направљених мини скакаоница, од врха брда до подножја и била сам страшно поносна на себе, вероватно јер ме је спуцао налет адреналина. Муж је извукао дебљи крај, неспреман на џомбе и проклизавање санки, па се при првом покушају и паду са санки при скретању са стазе на најгорој низбрдици добро угрувао и одбијао да покуша поново, проклињући тренутак када сам дошла на идеју да се санкамо, а он наивно пристао. Наредних недељу-две ме је убеђивао да је сломио ребро, кичмене пршљенове и заклео се да више неће покушавати такве лудости. ''Ја сам старији човек, ко ме тер'о, куд сам пош'о!''

Како сам ја превише трапава за скијање, санкање отпада, остаје само понека партија грудвања и шетња, дакле, релативно досадне зимске активности, а највероватније ни снег неће потрајати док се град окити и још више паднем у празничну еуфорију, па нећу превише да се узбуђујем око ове порције пахуљица и намеравам да снег посматрам из топлине свог дома, без промрзлих стопала, леденица које висе из носа и цвокотања зуба, жељно ишчекујући божићну епизоду Downton Abbey-ja. Уколико се бели покривач (бај д веј, сад примећујем да српском језику недостаје синонима за снег, Ескими их имају охо-хо, а ми? Имам осећај да се понављам стално, неправда!) ипак задржи, бар до другог викенда (оног који пада двадесет и неког децембра), муж и ја идемо да се бањамо у отвореном базену с топлом водом, који постоји недалеко од нас, најбоље је када је около све бело, а температура воде око 40 степени. Сквик! То је мој покушај да цикнем од задовољства и узбуђења.

Наравно, купањац отпада у случају да буде смак света, то се подразумева, али бих волела да ми неко разјасни по којој временској зони се рачуна та пропас' света, јер је мужу и мени годишњица 21, па да знам да ли да купујем поклон или не.

До следећег читања, поздравља вас, снегом опседнута, новопечена домаћица.

Право лице домаћице, макар и под маском

Остала сам вам дужна извештај о Ноћи вештица - који је требало да буде фантастичан, лудо забаван, знате већ како изгледају те журке на филмовима, али авај, ово је Србија, па доживех још један случај превеликих ишчекивања. Није да сам очекивала бал под маскама достојан спота Florence + The Machine - Shake it Up, или сцену из Rocky Horror Picture Show, али ипак...

1. Овај празник дефинитивно није заживео код нас, да ли због тога што је радни дан, западњачка творевина или у славу Сотоне (да, мало сам саркастична, мрвицу само), не знам, али нас је мало било спремно да правимо циркус од себе и заплашимо понеког пролазника својом појавом. Нисам ишла улицом и викала: ''Бууу!'', обећавам!

2. Људи изнад 25 немају воље, времена или маште да учествују у таквој забави, на моју жалост.

3. Било је језиво хладно и дувала је кошава која је претила да ми одува маску с лица, па је можда и то утицало да ми расположење спласне. Хвала богу на аутомобилу и доброј вољи мужа да нас одвезе до клуба где се маскенбал одигравао, иако је морао рано да устане ујутро. 

4. Наша драга К. (у даљем тексту, с обзиром на маску коју је носила - Горгона Медуза), која живи ''преко баре'', имала је добре воље и маште за све нас заједно, али пошто функционише по канадском времену, свуда касни и по неколико сати, па је уместо у 19, почела да се спрема у 23 часа, доневши пуну кесу алата, клешта, маказе и - жицу за кокошињац!

Не шалим се, ено, у ћошку стоји метар или два, немам појма шта је желела тиме да постигне, али ми је оставила на коришћење... да ли је добра идеја држати кокошке на тераси, хм?

На крају је успела да направи змијице од жице, косе и разноразних хај-тек помагала, старогрчку тогу, а и ледени поглед који може да окамени све, осим самог Персеја, али он није дошао на маскенбал. Ми, остали, смо скретали поглед читаво вече, за сваки случај.

Медуза у тами и две кока-коле, модерна уметнос'

Моја кума је успела да дâ свој максимум и не баци се у кревет у 9 увече, стигавши маскирана у трудну продавачицу ципела (интерна шала - она заиста ради у продавници ципела, у другом стању је и није се костимирала). Чак је помогла Медузи око змијица, јер сам ја била заузета својим пројектом у фазону dia de los muertos, зато што не захтева превише труда, само мирну руку и вољу за црткањем, идеално за ленштине. Боје за лице, за дечје рођендане, су одрадиле посао и успеле да се одрже на лицу читаво вече, ево доказа, ово је сликано по повратку кући.

Вест године - новопечена домаћица је најзад показала своје лице!

 Муж је имао сопствену замисао, желео је да буде једноставни зомби, са лименком која му штрчи из чела, мало крви около и то је то. Видели смо нешто слично на нету, али смо сметнули с ума да нам је за то потребан лепак, па је након експериментисања са homemade лепилима и очајничким потезима охо лепком, морао да се помири са тим да буде сабласни пајац, нешто између џокера и кловна. Сутрадан је на посао отишао са фином црном линијом испод очију, као да се пажљиво шминкао од раног јутра, јер није имао стрпљења за детаљно скидање шминке. 

Мој шармантни супруг

Да не грешим душу, нама је било лепо, сами смо себи довољни, па макар били сами у клубу, а место ипак није било празно, али нисмо видели много познатих људи. Свеједно смо били звезде вечери, изгледа да смо се највише потрудили, и иако не волим да будем у центру пажње, под маском ми није сметало. И тако сам на једну ноћ била муерте Фрида Кало, без брчића, али у колико-толико мексичком издању, са марамом, перлицама и цвећем у коси, које је кошава немилосрдно покушавала да одува с мене.

Како је идеалне, наранџасте бундеве тешко наћи код нас, а нису ни јефтине, охрабрена упутствима са интернета, бацила сам се у акцију прављења вештачких, од новина и кесе за смеће. Papier-mâché је стручни израз, поступак је мало мање гламурозан, а резултат је следећи:

Само једна је остала код мене и тренутно ''чучи'' и углу собе, а када на њено место дође јелка (што је веома ускоро, јер ме је само помисао да је блесаво радовати се празницима још у новембру, спречавала да уђем у full speed jingle bell mode), мораће се иселити у плакар или на терасу, још ни сама нисам сигурна. Било ми је жао да се одрекнем све три, ипак сам се неколико дана гњавила са прављењем... уколико имате бољу идеју шта да урадим са њом, јавите ми. 

До следећег читања, желим вам лепе и ушушкане тренутке, по могућству под ћебенцетом, уз шољу врућег чаја или кафе и неки добар филм, јер време напољу није ни за шта друго, бар док не падне неки већи снег и још више ме баци у божићно-новогодишњу еуфорију. :)