Када сам направила часног човека од свог драгог, тј. удала се за њега, нисам постала само гђа и окитила се новим презименом (када се у наредних неколико година смилујем да извадим нова документа), као што се то обично догађа. Постала сам и Соса, лепша (нижа, млађа, не знам за који епитет да се одлучим) половина правог, банатског Лале. Сад га замишљате у оној белој ношњи, са шеширчетом, како се лагано тетура сокаком, у руци му бокал вина, а ја чекам, вирећи кроз кибиц-фенстер, кад ће кући из кафане, зар не? Е, сад га замислите без шешира, без ношње (не голог! Ју!), без вина (не воли)... не, нема смисла. Замислите двометраша, у одећи која није уобичајена на музејским поставкама, гледа у мобилни, а у руци флаша кока-коле. Е, то већ личи на мог, модерног Лалу. А ја, па и ја тако некако, не гвирим кроз пенџер, више у монитор, али имам посебан квалитет једне старе, добре Сосе - облик. Вредно сам радила на томе и успела да се заокруглим довољно за један банатски стереотип. Довољно проминцли је решило ствар.
Ипак, пошто нисмо у Поп Ћириној епархији, а ни Спириној, ред је да разбијем стереотип и уђем у старе фармерке, заслужиле су, сигурно им недостајем.
Зато окрећем нови лист, бушим кашику, једем супу кинеским штапићима, закључавам фрижидер, стављам замке за медведе у шпајз, знате већ... можда је боље да се вежем ланцима за радијатор, к'о вукодлаци у ноћи пуног месеца, када се боје свог преображаја, али, надам се да до тога неће доћи. Верујем да ће муж спавати с једним оком отвореним, у случају да га замислим као шницлу или нешто једнако укусно (још једна референца из цртаћа).
За сада је сигуран, јер је тренутно у другом граду, што је сигурно, сигурно је. Таман док мене прође почетна криза. Овај, да будем јасна, није стварно побегао од мене, али се фино поклопило да ме не слуша по цео дан како кукам и мрзим га што може да поједе цео аутобус и остане шланк, а ја упролазу омиришем неку палачинку и одмах ми се залепи за било које место где не би требало да се залепи. Ето, сад размишљам о палачинкама. Проклета судбина. Него, да се вратим на прави колосек - на дијети сам! Оној правој, не оној што се почиње од сутра или од понедељка или, још црње, од првог у месецу. Јок, јок. Ја сам моју отпочела у уторак, фин, неутралан дан, ненаметљив и раније се звао уторник. Симпатичан дан за почетак шпанске инквизиције здравог живљења, без слаткиша, теста, кока-коле, ах.
Значи ли то да се муж неће 'леба најести док сам ја под рестрикцијама? Да ћу престати да кувам? Да ће сиромашак живети на купусу и зеленом чају? Ако се врати кући у наредних дан-два - свакако, а после... трудићу се да не избледи са лица земље због неухрањености, али ћу пробати и да направим компромис између наших различитих режима исхране. Ионако сам успела да га натерам да заволи грашак, можда ускоро престане да се опире и интегралном хлебу, блитви и туњевини. Сад би ми рекао да не претерујем.
Елем, надам се добром исходу, уз подршку храбрих дама са ''Ана'' форума, које бију исту битку, а деле и добре рецепте за дијету на којој сам (дугих 48 сати) и на којој планирам да останем наредна 3 месеца. Уздах. Шалим се помало, нисам толико апатична, морам мало да драматизујем, да се не сморите што пишем о нечему тако незанимљивом као што је дијета. Нисам Бриџит Џоунс, не планирам да свој блог претворим у кукање због калорија, часна пионирска. Не, не смем то да урадим, нисам пионир, сувише сам млада за то. Ја сам члан неког Дечјег савеза, шта год то било, никада ме нису контактирали, ни капу ми нису дали, осећам се преварено још од првог основне. Боље да вам обећам да нећу бити превише досадна са мојим бубицама и трзавицама које ме чекају, то је сигурније, а данас ћу вас подмитити и једним једноставним рецептом, мени дозвољеног јела, чак и укусног. Надам се да се са килограмима неће изгубити моја способност писања, као што се Марији Калас догодило са гласом, о боже, обећала сам вам да нећу бити патетична и ево, већ у следећој реченици само што вас не молим да у коментарима приложите шаку хрскавих кромпирића. Видим да ће ми бити потребно више самоконтроле, у јелу и у писању. До следећег читања, уживајте у рецептима гладне лење домаћице и у мојим покушајима да научим како да сликам храну у тањиру, а да она заправо делује јестиво. Можда се и извештим временом.
Пиринач са шафраном и поврћем
1 главица црног лука
1 кашика маслиновог уља
2 чена белог лука
1 шоља пиринча (ја користим ону од 2.5 dl)
1/2 шоље грашка
1/2 шоље кукуруза шећерца
2 1/2 шоље воде (или пилеће супе, ако нисте на дијети)
Мало шафрана и зачина по укусу (мени је данас ''легла'' мајчина душица)
Лук пропржити на уљу док не постане стакласт, додати бели лук, а затим и пиринач. Након неколико минута додати шафран, воду, со и бибер по укусу (или мало вегете, вегета је кул). Промешати пиринач. Када вода проври, смањити ватру, и поклопити посуду. Кувати 15-ак минута, додати поврће, па кувати док вода не испари и пиринач омекша.
Voilà. Ударила сам и потпис на фотографију, као права блогерка :)