петак, 3. фебруар 2012.

Најзад, снег!!! У домаћинској кући се не штеди на узвичницима!



Наслов је, што би се рекло, ''ниђе везе'', али то приписујем свом узбуђењу које је уследило када сам се јутрос пробудила и погледала кроз прозор, а у дворишту - снег! Не микрометар, који се задржао на комшијским крововима, већ прави, правцати снег, свуда, на крововима, капији, па чак и кучићима. Морали смо а) да им скинемо џемпериће, јер су били мокри од снега у који су ускакали потпуно одушевљени, што је и разумљиво, јер га до сада никада нису видели, с обзиром на то да су рођени на пролеће и б) да очистимо прилазе кући и њиховој кућици, јер су кратконоги, па постоји опасност да их погубимо у снегу. Мачке су решиле да га игноришу, заузимајући стратешки положај на радијатору, под ћебетом или на њему (како која), а судећи по њиховом понашању, најбољи начин да не обраћаш пажњу на снег је, изненађења ли, да не излазиш напоље.
Не знам колико муж дели моје усхићење, с обзиром на то да је он задужен за чишћење, у ствари знам, по његовом гунђању док гледа кроз прозор.



Авај, ја не могу да му помогнем, чак и када бих хтела, јуче сам се опекла на свекрвину змај-рерну (температура је или 0 °C или 350 °C), која има видљиве грејаче, као оне старе грејалице за купатило (ал' сам објаснила, свака ми част), па сам дигла руке од свега.

Ипак сам нашла слику, да дочарам злогласне грејаче-пекаче

Носим кратке рукаве, рукавице не долазе у обзир и успевам да исфлекам све мајице, јер не могу да се навикнем на то да ми је надланица намазана масним, делотворним средством против опекотина.
Ипак, то ме неће омести у плановима за санкање, грудвање, ваљање и скакутање, не звала се ја Лоример... а и не зовем се тако. Постајем свесна да ће ово бити моје најкраће писаније до сада, али, хеј, чекала сам снег дуго, призивала, кукала и гуглала индијанске рецепте за призивање падавина и исплатило се, па сад није пристојно да га пустим да чека. Снеже, хир ај кам!

   

5 коментара:

  1. Interesantan post, žao mi je što si se tako opekla, drugi put ipak nosi nešto sa rukavima ili koristi rukavice...

    ОдговориИзбриши
  2. Обично носим кухињске рукавице, али сам се овога пута опекла тако што сам хладну посуду ставила у (загрејану) рерну, а нисам размишљала о тим грејачима. Ах. Већ ми је много боље, хвала ти на коментару :)

    ОдговориИзбриши
  3. Bela crkva? :) Živela sam tamo nekih 6 meseci i mnogo volim to mesto, ali prepala sam se kako zamre čim prodje leto tj. otkuca 1. septembar.

    Duhovito i slikovito pišeš, opis rerne koja radi ili na 0 ili na 350°C me zdravo nasmejao :)

    Veliki pozdrav,
    Maja

    ОдговориИзбриши
  4. Pa Mamajac, mi smo ti kao neki grad na moru, čim prođe sezona, sve zamre. Pre nije bilo tako , veruj mi, grad je bio rok ludnica. Mnogo je ljudi otislo iz Bele Crkve u zadnjih 20 godina! Novopečenedomaćice muž

    ОдговориИзбриши
  5. Verujem. Bila sam mala, ali pamtim BC kao nešto živo i vedro, dolazila sam svakog leta (zadnjih 36 godina), jer moji imaju plac u blizini...
    Pozdrav!

    ОдговориИзбриши