недеља, 8. април 2012.

Ротквица, пролећно савршенство




Волим, не, обожавам ротквице! Оне су један од разлога зашто волим пролеће. Могла бих да поједем три везице одједном, без знакова кајања што је муж остао ускраћен, ионако не осећа исто што и ја према тим црвеним лоптицама. Озбиљно почињем да размишљам како да их се домогнем и ван сезоне. Пластеник? Било би мало компликовано извести то на тераси зграде. Саксија не би задовољила моју страст према њима. Да ли бих уопште била толико одушевљена да су ми доступне преко целе године? Кладим се да бих. Иста прича је са киселим краставцима, знате како људи могу да поједу пуну чинију кокица уз неки филм? Једном сам успела да потаманим две тегле краставчића од 750г, а зауставила сам се само јер се завршио филм и било је касно, а и штедела сам их за руску салату. Ко зна како су остали у шпајзу одахнули, могла сам да наставим у истом ритму. Преко целе године ми није доста, могу да их једем уз све, сваки дан, цео дан. Свекрва их прави у енормним количинама само због мене и углавном не дочекају пролеће, за разлику од остале зимнице -ајвара, туршије, пекмеза - што углавном и не пипнем.

Но, краставчићи су зимска занимација, вратимо се на овосезонску жртву, коју приносим себи већ данима, нарочито откад им је пала цена, као да сам само то чекала. Ево идеје, ако муж може да троши 130 динара дневно на цигарете, могла бих и ја толико на 4 везе ротквица, до краја сезоне. Ето нечега за размишљање. Кад смо већ код тога, што више размишљам, све се више замишљам као чудовиште које би да потамани све ротквице у Србији, па ми буде мало жао... до следеће прилике.

Океј су у салати, симпатичне као декорација, али начин на који их ја највише волим је веома прост. Хлеб + маслац + ротквице + морска со = савршенство на тањиру.

Нажалост, није мој примерак.

Муж је и даље скептичан према тој комбинацији, што значи да их остаје више за мене, не буним се, али ја је обожавам од најранијег детињства, мамином заслугом. Још ако се поспе сецкани влашац одозго, јооој! Мале ствари чине живот лепшим! 


Покушала сам да нађем нешто више о ротквицама на српском језику, али као и обично, информација је веома мало. На енглеском има свега и свачега, али нико не уме да ми објасни зашто се зове баш - ротквица. Мала ротква, очигледно, али ме етимологија те речи баш интригира. Можда варијација речи root? Ко зна, важно је да су здраве, укусне и долазе у више боја него што можемо да замислимо, пошто код нас углавном форсирају ове, црвене. Није да се буним, али не би ми сметало да загризем љубичасту или белу (пинг-понг, зар то није симпатично?)


Љубичаста остаје дуже хрскава, Сицилијски џин досеже и до 5 цм у пречнику, постоје и розе и љуткасте и слатке. Зашто, о зашто њих нико не гаји овде? Претпостављам да не би било толико интересантно да их виђамо свуда и да тако не би заслужиле читав један пост на мом блогу, али ето их, а ја сам љубитељ, да не кажем ''фан''. Одох по још неку, имам утисак да су усамљене у тами фрижидера... 

5 коментара:

  1. Što mi drago da još neko deli moju ljubav prema njima :D

    ОдговориИзбриши
  2. Да л' да те схватим као истомишљеника или као конкуренцију на пијаци? :)

    ОдговориИзбриши
  3. Proba, proba, testtt..Ajmo, treca sreca ;)
    Ja probala ove bele..ukus isti kao klasicna rotkva (strugana :))
    Da moram da biram izmedju krastavcica i rotkvica, izabrala bih feferone :)

    ОдговориИзбриши
  4. Ja ih trpam u integralnu kiflu svako jutro. Ali obicno kad je presecem u poslednje vreme unutra bude sasusena :-S

    ОдговориИзбриши
  5. Jedno od retkih primeraka povrća koje volim...Krastavčiće bih ti, ako bi se kojim čudom našli u mom stanu, odmah prosledila, a rotkvice bismo podelile.

    ОдговориИзбриши